Слободна воља
Слободна воља (лат. liberum arbitrium) је стање у којем су мисли и понашање неке особе одређени сопственом вољом, а не спољашњим чиниоцима.
| Кад би камен који пада имао свести, он би држао да је његово падање резултат његове слободне воље. | ||
Термин слободна воља је оспораван са филозофског, психолошког и социјалног становишта нарочито у контексту аутодеструктивних или других поступака који могу наносити било коју врсту штете самом себи, другим особама, групама, институцијама или социјалној заједници. Психолошки, слободна воља је разумљива у контексту доношења и извршења аутономних опредељења деловања и преузимања одговорности за последице учињеног.[2]
Према томистичкој традицији слобода воље јесте човеково својство којим је он господар својих дела, а потиче од тога што се човек одлучује о алтернативама избора на темељу своје разумске спознаје[3].
Извори [уреди]
- ^ Спиноза Барух, Филозофија, Енциклопедијски лексикон, Мозаик знања, Београд 1973.
- ^ Иван Видановић, Речник социјалног рада
- ^ Slobodna volja, Filozofski rečnik (filozofija.org), Приступљено 25. 4. 2013.
Види још [уреди]
Спољашње везе [уреди]
- Стандфордски речник о слободи воље
- Славој Жижек о истовремености слободе и предестинације
- Валентин Свеницки, О промислу и слободи воље
|
|||||||||||||||||||||||||||||||