Слободни радикали

Из Википедије, слободне енциклопедије
Wiki letter w.svg Овај чланак, или један његов део, треба још да се прошири.
Погледајте страну за разговор за разлог. Када се побољшавање заврши, можете склонити ово обавештење.
Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Радикал (хемија)
Слободни радикали
Класификација и спољашњи ресурси

У нормалном молекулу, језгро је окружено паром негативно наелектрисаних електрона. Уклањањем једног електрона из пара, процесом који се зове оксидација, молекул постаје нестабилан и деструктиван (настаје „радикал“ молекул) који напада суседне биомолекуле у средини у којој се нађе, тако да његовим деловањем долази до стварања нових слободних радикала - ланчаном реакцијом.[1].

Слободни радикали су нестабилни молекули, или јони велике реактивности, који у организму ступају у хемијске реакције са деловима ћелије (протеинима, липидима, угљеним хидратима, молекулима ДНК) при чему доводе до биохемијских, структурних и функционалних поремећаја[2]. У нормалном молекулу, језгро је окружено паром негативно наелектрисаних електрона. Уклањањем једног електрон из пара, процесом који се зове оксидација, молекул постаје нестабилан и деструктиван (настаје „радикал“ молекул) који напада суседне биомолекуле у средини у којој се нађе, тако да његовим деловањем долази до стварања нових слободних радикала - ланчаном реакцијом (нека врста зачараног круга).[1]. Слободни радикали могу да буду позитивни, негативни, или без наелектрисања. Неспарени електрони дају радикалима хемијску реактивност [3][4][5] .

Слободни радикали, у организму, могу изазвати »слободно радикалску болест« која подразумева поремаћај у чијој етиологији примарну улогу имају слободни радикали, а за коју постоји обиље околности и докази. Највероватније да слободни радикали делујући као посредне супстанце у инфламаторним процесима, можда чак и као неуромодулатори, утичу на појаву болести [2]. Ипак, у организму постоје и заштитни механизми који су довољни да реактивне врсте радикала користи за неке нормалне физиолошке процесе. Скоро сигурно је да ту спада и антимикробна одбране и ксенобиотички метаболизам.

Извори радикала[уреди]

Ендогени извори радикала

У унутрашње (ендогене) изворе односно унутрашње утицаје који изазивају повећано стварање слободних радикала у организму спадају: стрес, имунска одбрана, запаљења, повреде, велико физичко оптерећење. Главни извори ендогених радикала у наведеним утицајима деле се на ензимске и неензимске;

Ензимски извори Нензимски извори
  • NAD(P)H ОКСИДАЗЕ
NADPH + 2O2 — NAD(P)¯ + H+ + 2O2
  • КСАНТИН ОКСИДАЗЕ
  • АЗОТ-МОНОКСИД СИНТАЗЕ
  • МИЈЕЛОПЕРОКСИДАЗЕ
H2O2 + Cl- +H+ — HOCl + H2O
  • ЛИПОКСИГЕНЕЗЕ
  • ДИСАЊЕ У МИТОХОНДРИЈАМА
  • ТРАНЗИЦИОНИ МЕТАЛИ
  • ДРУГИ ОКСИНАНСИ (LOO.)

Егзогени извори радикала

У спољне (егзогене) изворе односно спољне утицаје који изазивају повећано стварање слободних радикала у организму спадају: дувански дим, лекови, начин исхране, нека терапијска и околна зрачења [6] па чак и физичка активност .

Izvori ROS-a.jpg
ЕНДОГЕНИ И ЕГЗОГЕНИ ИЗВОРИ РАДИКАЛА

Извори[уреди]

  1. ^ а б Živković.M, izdavač. Hiperbarična i podvodna medicina.Beograd: HBO medical center ; Nauka, 1998. 251 str. ID=55440652
  2. ^ а б Huber, W., Future trends in radical studies, in Inflammation — Mechanisms and Treatment, Willoughby, P. A. and Giroud, J. P., Eds., University Park Press, Baltimore, 1980, 27.
  3. ^ Clayden Jonathan, Nick Greeves, Stuart Warren, Peter Wothers (2001). Organic chemistry. Oxford, Oxfordshire: Oxford University Press. ISBN 0-19-850346-6. 
  4. ^ Morrison Robert Thornton, Boyd Robert Neilson (2006). Organic chemistry. Engelwood Cliffs, New Jersey: Prentice Hall. ISBN 8120307658. 
  5. ^ Smith, Michael B.; March, Jerry (2007). Advanced Organic Chemistry: Reactions, Mechanisms, and Structure (6th ed.). New York: Wiley-Interscience. ISBN 0-471-72091-7. 
  6. ^ ((en))Hoyt A, Luukkonen J, Juutilainen J, Naarala J. (2008) Title Proliferation, Oxidative Stress and Cell Death in Cells Exposed to 872 MHz Radiofrequency Radiation and Oxidants. Journal Radiat Res. 170 (2) :235-243.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]