Слобоштина

Координате: 45° 23′ 46″ С; 17° 31′ 41″ И / 45.396° С; 17.528° И / 45.396; 17.528
С Википедије, слободне енциклопедије

Слобоштина
Административни подаци
ДржаваХрватска
ЖупанијаПожешко-славонска
ОпштинаБрестовац (општина)
Становништво
 — 2011.18
Географске карактеристике
Координате45° 23′ 46″ С; 17° 31′ 41″ И / 45.396° С; 17.528° И / 45.396; 17.528
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Слобоштина на карти Хрватске
Слобоштина
Слобоштина
Слобоштина на карти Хрватске
Слобоштина на карти Пожешко-славонске жупаније
Слобоштина
Слобоштина
Слобоштина на карти Пожешко-славонске жупаније
Остали подаци
Позивни број+385 34
Регистарска ознака

Слобоштина је насељено место у општини Брестовац, у западној Славонији, Република Хрватска.

Историја[уреди | уреди извор]

Место је 1885. године било у саставу Пакрачког изборног среза, са пописаних 1052 душе.[1]

До нове територијалне организације, налазило се у саставу бивше велике општине Славонска Пожега.

Други светски рат[уреди | уреди извор]

Јасеновачке усташе су 16. августа 1942. у селу Слoбоштини код Славонске Пожеге убиле 1.165 заробљeних Козарчана. У дубоким сеоским бунарима удављено jе педесеторо деце из села Требовљана под Козаром.

Највећи усташки злочин у Славонији почињен је у селу Слобоштина. Ту је 16. августа 1942. убијено 1.368 жена и деце од којих је 1.165. било са Козаре. Жртве су повезали жицом и живе бацили у пет великих бунара. Овај стравични догађај преживела је 15-годишња Станка Панић из села Требовљана, која сведочи: Кад су нас потерали према бунарима, усташа ме је снажно ударио кундаком и ја сам пала у дубоки шанац обрастао купином. мој брат Здравко и сестра од стрица Драгиња, Јованка, Зора и Радосава убијене су у сеоској православној цркви. Моје рођаке Анка, Душанка, Зорка и Стана Пашалић, поклане су и бачене у један од дубокух бунара у црквеној порти. Овде је смрт нашло много жена и девојака из Бистрице и Требовљана. У дубоким бунарима угашен је живот око стотину деце из наших заселака Чикића, Гускића и Лајића. Касније смо их препознавале по одећи. Даница и Гроздана Шиник из Милошева Брда извукле су из једног бунара и свог четворогодишњег брата Душана. О страдању жена и деце у јасеновачким логорима сведочило је неколико преживелих логорашица које су се самим чудом спасиле и изнеле свету истину о геноциду над српском и осталом децом.

Становништво[уреди | уреди извор]

Насеље је према попису становништва из 2011. године имало 18 становника.[2]

Националност[3] 1991.
Срби 69 (83,13%)
Хрвати 11 (13,25%)
Југословени 2 (2,40%)
остали и непознато 1 (1,20%)
Укупно 83

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ "Застава", Нови Сад 1885. године
  2. ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. Приступљено 11. 5. 2016. 
  3. ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]