Словјански

Из Википедије, слободне енциклопедије
Словјански
Симбол Словјанског Flag Slovjanskogo Jazika.svg
Створитељ Ондреј Речник, Габриэл Свобода, Јан ван Стенберген| 2006
Употреба Помоћни језик, намењен за комуникацију међу или са словенским језицима
Број говорника около 500
Категорија (сврха) конструисани језик
Писмо латиница, ћирилица
Регулише без регулишућег лица
Језички кодови
ИСО 639-1 нема
ИСО 639-2 artнема
ИСО 639-3 нема

Словјански (Словянски, Slovianski) је један словенски међујезик, створен 2006. групом језикотвораца из различитих земаља. Улога словјанског огледа се у олакшавању комуникације између представника различитих словенских народа, али исто тако у помагању припадницима страних народа, који не говоре ниједан словенски језик, при комуникацији са Словенима. За ове, словјански би могао бити добра основа за учење било којега другог словенскога језика.

Словјански се сврстава у полу-вештачке језике. Потиче из разних импровизованих језика, вековима коришћених од Словена у сврху споразумевања са другим словенским народима, на пример у многонародним срединама или у новије време на интернету.[1] Циљ словјанског је обогаћење истих са научном основом. Дакле, и граматика и речник се заснивају на сличностима и заједничким особинама свих језика словенске скупине. За разлику од словија, једног шематског језика чија се граматика заснива на принципу есперанта[2], словјански је природан језик који избегава сваки вештачки елемент. Његово тежиште више лежи у разумевању него у лаком учењу.[1]

Словјански може да се пише ћирилицом и латиницом.

Повод[уреди]

Забележени су вековима стари напори да се створи један језик који би спајао све словенске говорнике.[3] Већина тих напора вуче корене из Пансловенства. Иако је пансловенство изгубило свој значај после распада Совјетског Савеза и Југославије, следбеници истога још постоје, претежно у словенским емигрантским окружењима, те у виртуелним круговима, разним форумима и рачунарским игрицама. Уздизање и омиљеност интернета водили су ка појави нових пансловенских језика.[4][5]

Оно што је заједничко овим језицима јесте да се заснивају на природним словенским језицима. Већином по претпоставци да су међусобно довољно слични да би омогућили компромисан језик који би отприлике био разумљив сваком Словену. Ипак, мишљења се разилазе по питању граматике. Висок степен поједностављења, својствен већини међујезика, олакшава учење несловенским ученицима али удаљује словјански од природних словенских језика и придаје му један, пре свега, вештачки изглед, што већина говорника сматра маном.[6]

Пројекат Словјански је започет марта 2006, када је група људи из различитих земаља осетила потребу за једноставним, а природним словенском језиком којег би Словени разумели без претходног учења.[7] Делимично је подстакнут недостацима словија[8], најпознатијег словенскога међујезика данашњице, његовим бројним несловенским елементима и превлашћу руског језика у његовом речнику. Циљ стварача је био да створи природан језик који би садржао само материјал постојећи у већини словенских језика, без додатака било каквих уметних особина.[6] Као резултат, словјански има три рода (мушки, женски, средњи) те шест падежа, а глаголи су у потпуности конјуговани. Упркос овим особинама - најчешће избегаваних у интернационалним помоћним (ауксилијарним) језицима - словјански свакако садржи велики број поједностављења. Наиме, наставци су једноставни и недвоумични, а неправилности су сведене на минимум. Док је словио, судећи по својим ауторима, словенски парњак есперанту, словјански би био словенски парњак интерлингви[9] Још једна особина словјанскога, коју дели са интерлингвом, јесте да се развијао групом његових корисника у отвореним форумима, те није регулисан ауторитетом тј. субјективним допуштањима и забранама једне особе.[10].

Словјански се до сада користи најчешће на интернету и интернетским новинама, Словјанска Газета.[11][12]

Јавност[уреди]

Фербруара и марта 2010. словјански је приближен јавности после објављених чланака на пољском интернет порталу Interia.pl[13] и српским новинама Вечерње новости.[14] Коначно, интервију с једним од стваралаца Словјанскога, је пронађен у новиснкој агенцији BalkanInsight[7], а убрзо после тога тај чланак се појавио и у словачким новинама Pravda[15], на новинским страницама чешке радио и телевизијске станице ČT24[16], у словеначким новинама Žurnal24[17], као и у многим другим новинама, те радио и телевизијским станицама широм Чешке, Словачке, Мађарске, Србије, Црне Горе, Бугарске и Украјине.[18][19][20][21][22][23][24][25][26][27][28][29]

Варијанте[уреди]

Пре 2009. словјански је постојао у две варијанте. Садашњи облик овога језика је претходно био познат као Slovianski-N започет Јаном ван Стенберген, а даље разрађен Игором Пољаковим). Поједностављени облик језика је био познат под називом Slovianski-P (започет Ондрејом Речником те разрађен Габријелом Свободом). Разликовали су се по броју падежа. Slovianski-N користи падежни систем од шест падежа, док Slovianski-P - као и енглески, бугарски те македонски - користи предлоге за изражавање падежних односа у реченици. Осим ових двају разлика(N стоји за naturalism, P за pidgin или prosti), шематска верзија, Slovianski-S је био део експеримента, али је био одбачен у раним фазама пројекта.[30]

Словјански је био значајан и у развићу других, сродних пројеката. Розумио и словиоски су оба напори да се створи компромис између словјанског и словиа, који су у случају Словиоскога довели до стварања новог језика.[31][32] Јануара 2010 обелоданио се нов језик Novoslovienskij, заснован на старословенском, но користи део речника словјанскога језика.[33]. Сада је заједно са неким другим словенским међујезицима део пројекта Меджусловјански.[34]

Писма[уреди]

Главно начело је да словјански може да се пише на било којој словенској тастатури.[35] Зато што граница између латинице и ћирилице сече словенску територију по средини, оба писма могу бити коришћена. Ствараоци предлажу два овлика латинице, с хачецима и с диграмима, као и два облика ћирилице, једна заснована на руској/украјинској/бугарској, а друга на српској ћирилици. Пошто словјански није етнички језик, нема оштрих правила читања ни наглашавања. Из овога разлога правила која следе су само путокази.

Словјански алфабет
Латиница (I) A B C Č D E F G H I J/’ K L M N O P R S Š T U V Y Z Ž (JA) (JU) (L') (N')
Латиница (II) A B C CZ D E F G H I J/’ K L M N O P R S SZ T U V Y Z ZS (JA) (JU) (L') (N')
Ћирилица (I) А Б Ц Ч Д Е Ф Г Х И Й/Ь К Л М Н О П Р С Ш Т У В Ы З Ж Я Ю (ЛЬ) (НЬ)
Ћирилица (II) А Б Ц Ч Д Е Ф Г Х И Ј К Л М Н О П Р С Ш Т У В З Ж (ЈА) (ЈУ) Љ Њ
Изговор ɑ
a
b ʦ ʧ d ɛ f g
h
x i
ɪ
ɨ
j k l m n o
ɔ
p r s ʂ
ʃ
t u v
ʋ
ɪ z ʐ
ʒ

Меки сугласници[уреди]

Сугласници могу бити палатализовани када следе e, i или '. Ипак овакво изговорање није неизостављиво:

/пј/ — pj,
/ть/ — tj, , c
/дь/ — dj, , ɟ
/њ/ — nj, , ɲ
/љ/ — lj, , ʎ
/рь/ — rj, ,

Граматика[уреди]

Граматика словјанскога је први и највише навођен разлог зашто је словјански природан словенски језик, а такође делимично поједностављен. Она се састоји из елемената припадјућих сваком или бар већини словенских језика.

Именице[уреди]

Именица може да има три рода (мушки, женски, средњи), два броја (једнину и множину), као и шест падежа (номинатив, акузатив, генитив, датив, инструментал и локатив). Нема чланова. Компликовани словенски систем класификације именица је сведен на само четири деклинације:

  • именице мушкога рода на сугласник: муж „мушкарац, муж“
  • именице женскога рода на : жена „жена“
  • именице женскога рода на меки сугласник: једность „заједништво“
  • именице средњега рода на или ): слово „реч“
падеж лице једнине лице множине
Н. муж жена једность слово мужи жени једности слова
А. мужа жену једность слово мужов жени једности слова
Г. мужа жени једности слова мужов жен једности слов
Д. мужу жене једности слову мужам женам једностьам словам
И. мужом жену једностју словом мужами женами једностьами словами
Л. муже жене једности слове мужах женах једностьах словах

Придеви[уреди]

Придеви су увек правилни. Слажу се са именицом коју описују у роду, броју и падежу, и обично су испред ње. На пример: dobri „добар, добри":

падеж м. ј. ж. ј. с. ј. мн.
Н. добри добра добре добре
А. добру
Г. доброго доброј доброго добрих
Д. доброму доброј доброму добрим
И. добрим доброју добрим добрими
Л. добром доброј добром добрих

Прилози могу да се образују додавањем наставка -o на придевску основу: добро „добро“.

Компаратив се образује наставцима -(еј)ши: добрејши „бољи“. Суперлатив се образује додавањем префикса нај- компаративу придева: најдобрејши „најбољи“.

Заменице[уреди]

Личне заменице су: ја, ти, он, она, оно, ми, ви, они. Када се са личном заменицом трећега лица једнине и множине користи предлог, тада ће имати пуни облик, тј. н-.

Личне заменице
лице једнине лице множине
1. 2. 1. 2. 3.
3. (м.) 3. (с.) 3. (ж.)
Н. ја ти он оно она ми ви они
А. мене (ме) тебе (те) (н)јего (н)ју нас вас (н)их
Г. мене тебе (н)јего (н)јеј
Д. мне (ми) тобе (ти) (н)јему (н)јеј нам вам (н)им
И. мноју тобоју (н)им (н)ју нами вами (н)ими
Л. мне тобе (н)им (н)јеј нас вас (н)их

Друге заменице се мењају исто као и придеви:

  • Присвојне заменице: мој, твој, наш, ваш, свој, као и чиј
  • Показне заменице: тој „тај“, туттој „овај“ и тамтој „онај“
  • Односне заменице: ктори „који“
  • Упитне заменице: кто „ко“ и чо/што „шта“
  • Неодредјене заменице: некто „неко“, нечо „нешто“, никто „нико“, ничо „ништа“, либокто „било ко“, либочо „било шта“, всекто „свако“, всечо „свашта“, инокто „неко други“, иночо „нешто друго“

Бројеви[уреди]

Бројеви 1-10 су:[36]

1 једин jedin
2 два dva
3 три tri
4 четири četiri
5 петь pet'
6 шесть šest'
7 седм sedem
8 осм osem
9 деветь devet'
10 десеть deset'

Виши бројеви се творе додавањем наставка -наст за бројеве 11-19, -десет за десетице, и -сто за стотине.

Редни бројеви се творе додавањем придевскога наставка основним бројевима, са изузетком перви, други, третьи, четверти, седми, осми, стоти/сотни, тисечни.

Глаголи[уреди]

Словенски језици иначе имају веома комликоване глагослке промене, конјугације. Словјански има сличан систем. Примењује се Де Валово правило да би се систем поједноставио на две глаголске основе:

У већини случајева ове две глагослске основе су идентичне, а у већини других случајева последња може правилима да се изведе из прве. У појединим случајевима обе основе морају да се уче одвојено.

Разни глаголски начини и времена се граде на сладећи начин:

  • садашње време се гради настацима: -м, -ш, -, -ме, -те, -јут ако се презентска основа завршава на самогласник, а ако на сугланик тада се убацује интерфикс -е, та ће наставци гласити: -ем, -еш, -е, -еме, -ете, -ут
  • у прошлом времену', наставци нису одрећени лицима, него родовима: (мушки род), -ла (женски род), -ло (средњи род), -ли (множина, сва три рода)
  • будуће време се гради додавањем садашњег времена глагола бити инфинитиву
  • потенцијал се гради додавањем честице би прошлом времену
  • заповедни начин се гради наставцима-(и)ј (2. лице једнине), -(и)јте (2. лице множине) и -(и)јме (1. лице множине)
  • садашњи партицип радни има наставак -(ј)уч, који заједно са наставцима -и, -а, -е гради придеве.
  • прошли партицип трпни има наставак -(е)ни (понекада-ти), и деклинира се ја придјев
  • глаголска именица има наставак -(е)ње (понекада -тје)
Пример: делати „радити“
садашње време прошло време будуће време кондиционал императив
1. ј. ја делам ја делал(а) ја будем делати ја би делал(а)
2. ј. ти делаш ти делал(а) ти будеш делати ти би делал(а) делај
3. ј. он
она дела
оно
он делал
она делала
оно делало
он
она буде делати
оно
он би делал
она би делала
оно би делало
1. мн. ми деламе ми делали ми будеме делати ми би делали делајме
2. мн. ви делате ви делали ви будете делати ви би делали делајте
3. мн. они делајут они делали они будут делати они би делали
инфинитив делати
садашњи партицип радни делајуч (-јучи, -јуча, -јуче)
прошли партицип трпни делани (-на, -не)
глаголска именица делање

Речник[уреди]

Речи словјанскога се заснивају на поређењу речника модерних словенских језика, који су сврхисходно сврстани у шест група:

Ове групе су третиране подједнако. Речник словјанског је састављен тако да су речи разумљиве највећем броју говорника словенских језика. Облик у којем ће једна реч бити усвојена у речник словјанског не зависи само од учесталости у модерним словенским језицима, него зависи и од унутрашње логике самога словјанскога, као од самога облика исте речи у прасловенском: да би се осигурало разумевање, користи се систем правилене деривације.[37]

Речи у Словјанском у поређењу са другим словенским језицима
Slovianski Словјански Руски Украјински Белоруски Пољски Чешки Словачки Горњелужичкосрпски Словеначки Хрватски Српски Македонски Бугарски
človek чловек человек людина чалавек człowiek člověk človek čłowjek človek čovjek човек човек човек
pes пес пёс, собака пес, собака сабака pies pes pes pos, psyk pes pas пас пес, куче пес, куче
dom дом дом дім дом dom dům dom dom dom, hiša dom, kuća дом, кућа дом, куќа дом, къща
kniga книга книга книга кніга książka kniha kniha kniha knjiga knjiga књига книга книга
noč ноч ночь ніч ноч noc noc noc nóc noč noć ноћ ноќ нощ
pismo писмо письмо письмо пісьмо, ліст list dopis list list pismo pismo писмо писмо писмо
veliki велики большой великий вялікі wielki velký veľký wulki velik velik велик голем голям
novi нови новый новий новы nowy nový nový nowy nov nov нов нов нов

Пример Словјанскога[уреди]

Оче наш:

Ћирилица Латиница Ћирилица
Наш отец, ктори јеси в небах,
Да свечене је имено твоје,
Да пријде крољевство твоје,
Да буде воља твоја, как на небах так и на земје,
Хлеб наш всекоденни дај нам днес,
И извиниј нам грехи наше, как и ми извињаме грешникам нашим,
И не ведиј нас в покушење,
Неж спасиј нас од злого.
Naš otec, ktori jesi v nebah,
Da svečene je imeno tvoje,
Da prijde kroljevstvo tvoje,
Da bude volja tvoja, kak na nebah tak i na zemje,
Hleb naš vsekodenni daj nam dnes,
I izvinij nam grehi naše, kak i mi izvinjame našim grešnikam,
I ne vedij nas v pokušenje,
Než spasij nas od zlogo.
Наш отец, ктори еси в небах,
Да свечене е имено твое,
Да прийде кролевство твое,
Да буде воля твоя, как на небах так и на земье,
Хлеб наш всекоденни дай нам днес,
И извиний нам грехи наше, как ми извиняме грешникам нашим,
И не ведий нас в покушенье,
Неж спасий нас од злого.

Референце[уреди]

  1. ^ а б http://steen.free.fr/slovianski/introduction.html - accessed 26 May 2010
  2. ^ Katherine Barber, "Old Church Slavonic and the 'Slavic Identity'". University of North Carolina at Chapel Hill.
  3. ^ Constructed Slavic languages - accessed 25 May 2010
  4. ^ Tilman Berger, "Vom Erfinden Slavischer Sprachen", in: M. Okuka & U. Schweier, eds., Germano-Slavistische Beiträge. Festschrift für P. Rehder zum 65. Geburtstag (München, 2004, ISBN 3-87690-874-4), pp. 25. ((de))
  5. ^ Tilman Berger, Panslavismus und Internet, 2009, pp. 37. ((de))
  6. ^ а б Трошки про штучні мови: панслов'янська мова. Narodna Pravda, 22 August 2009. ((uk))
  7. ^ а б Bojana Barlovac, Creation of 'One Language for All Slavs' Underway. BalkanInsight, 18 February 2010.
  8. ^ http://www.langmaker.com/db/Slovianski.
  9. ^ http://steen.free.fr/slovianski/introduction.html#schematicism_or_naturalism - accessed 11 December 2009
  10. ^ Панславизм не умер окончательно. Odessa University. ((ru))
  11. ^ Н. М. Малюга, „Мовознавство в питаннях і відповідях для вчителя й учнів 5 класу", in: Філологічні студії. Науковий вісник Криворізького державного педагогічного університету. Збірник наукових праць, випуск 1 (Kryvyj Rih 2008. ISBN 978-966-17-7000-2.), pp. 147. ((uk))
  12. ^ Алина Петропавловская, Славянское эсперанто. Европейский русский альянс, 23 June 2007. ((ru))
  13. ^ Ziemowit Szczerek, Języki, które mają zrozumieć wszyscy Słowianie. Interia.pl, 13 February 2010. ((pl))
  14. ^ Marko Prelević, Словијански да свако разуме. Вечерње новости, 18 February 2010. ((sr))
  15. ^ Slovania si porozumejú. Holanďan pracuje na jazyku slovianski. Pravda, 20 February 2010. ((sk))
  16. ^ "Slovianski jazik" pochopí každý. ČT24, 19 February 2010. ((cs))
  17. ^ En jezik za vse Slovane. Žurnal24, 18 February 2010. ((sl))
  18. ^ V Nizozemsku vzniká společný jazyk pro Slovany. Deník.cz, 19 February 2010. ((cs))
  19. ^ Pět let práce na společném jazyku. Týdeník Školství, no. 2010/09, 3 March 2010. ((cs))
  20. ^ Klára Ward, „Kvik Kvik“ alebo Zvieracia farma po slovensky. Z Druhej Strany, 25 February 2010. ((sk))
  21. ^ Péter Aranyi & Klára Tomanová, Egységes szláv nyelv születőben. Melano.hu, 23 February 2010. ((hu))
  22. ^ Холанђанин прави пансловенски језик. Serbian Cafe, 17 February 2010. ((sr))
  23. ^ Holanđanin pravi slovijanski jezik. PCNEN.com, 17 February 2010. ((sr))
  24. ^ Датчанин създава общ славянски език. PlovdivMedia.com, 19 February 2010. ((bg))
  25. ^ Датчанин твори общ славянски език. Vseki Den, 19 February 2010. ((bg))
  26. ^ Готвят славянско есперанто. Marica, 19 February 2010. ((bg))
  27. ^ Язык для всех славян на основе русинского. UA-reporter, 20 February 2010. ((ru))
  28. ^ Slaves de tous les pays, parlez donc le Slovianski !. Le Courrier des Balkans, 1 March 2010. ((fr))
  29. ^ Gordana Knežević, Slovianski bez muke. Reader's Digest Srbija, June 2010, pp. 13-15. ((sr))
  30. ^ http://steen.free.fr/slovianski/index.html - accessed 14 December 2009
  31. ^ http://conlang.wikia.com/wiki/Rozumio - accessed 26 February 2010
  32. ^ http://slovioski.wikia.com/wiki/Slovioski - accessed 26 February 2010
  33. ^ Vojtěch Merunka, Jazyk novoslovienskij (Praha 2010. ISBN 978-80-87313-51-0.), pp. 15-16, 19-20. ((cs))
  34. ^ INTERSLAVIC - Slavic Wiki, Приступљено 25. 4. 2013.
  35. ^ http://steen.free.fr/slovianski/phono_ortho.html#orthography - accessed 14 December 2009
  36. ^ http://steen.free.fr/slovianski/grammar1.html#numerals
  37. ^ http://steen.free.fr/slovianski/design_criteria.html#vocabulary - accessed 14 December 2009

Спољашње везе[уреди]