Слуњ

Из Википедије, слободне енциклопедије
Слуњ

Slunj, in front of Buk warehouse.JPG
Слуњ

Основни подаци
Држава Застава Хрватске Хрватска
Жупанија Карловачка
Становништво
Становништво (2011) 1.674
Агломерација (2011) 5.076
Географске карактеристике
Координате 45°06′54″N 15°35′08″E / 45.11503169447988, 15.58548430518933
Површина 392,54 км²
Слуњ на мапи Хрватске
{{{alt}}}
Слуњ
Слуњ на мапи Хрватске
Остали подаци
Поштански код 47240

Слуњ је град у Хрватској у Карловачкој жупанији. Према резултатима пописа из 2011. у граду је живело 5.076 становника, а у самом насељу је живело 1.674 становника.[1]

Слуњ се налази на Кордуну, на обалама ријека Слуњчице и Коране. Кроз њега пролази главни магистрални пут која води према Плитвичким језерима и средњем и јужном Јадрану.

Историја[уреди]

Стара тврђава Франкопана

Слуњ се први пута спомиње у 12. стољећу, а о бурним прошлим временима свједоче и данас зидине Старог франкопанског града саграђеног на каменој узвисини изнад ријеке Слуњчице. Стари град историјско је средиште феудалног властелинства кнезова Крчких-Франкопана, а први пут се спомиње у 15. стољећу. Под његовом заштитом развија се насеље и оснује фрањевачки самостан на другој обали Слуњчице. Током 16. стољећа насеље пропада у турским ратовима, а феудални град се претвара у граничну одбрамбену тврђаву. Поткрај 17. стољећа насеље се обнавља и развија у данашњи град Слуњ.

Занимљиво је раздобље Слуња за вријеме краткотрајне француске владавине од 1809. до 1813. године који је тада био најисточнији гранични дио Наполеоновог царства. Иако су Наполеонови походи имали освајачки карактер они су уједно придоносили ширењу нових напреднијих идеја које су утицале на привредни и друштвени развој овог подручја. У то вријеме градили су се путеви, мостови преко ријека те житни магазини потребни за војне сврхе. Као свједок тог времена и данас стрше зидине Наполеоновог магазина.

Током Другог светског рата хиљаде Срба је убијено у општини Слуњ и тиме је промењена демографска структура. Већински српска општина постала је већински хрватска.

Култура[уреди]

У Слуњу је сједиште истоимене парохије Српске православне цркве. Парохија Слуњ припада Архијерејском намјесништву карловачком у саставу Епархије Горњокарловачке.[2] У Слуњу се налази храм Српске православне цркве Светог Архангела Михаила, непозната година изградње, срушен у Другом свјетском рату, а обновљен 1967. године. Парохију сачињавају: Слуњ, Зечев Варош, Миљевац, Татар Варош, Кремен и Табориште.[2]

Становништво[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Демографија Слуња

Попис 2001.[уреди]

Попис 1991.[уреди]

  • општина Слуњ

укупно: 18.962

Слуњ (насељено место), попис 1991.[уреди]

На попису становништва 1991. године, насељено место Слуњ је имало 2.026 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.
Хрвати
  
1,149 56,71%
Срби
  
582 28,72%
Југословени
  
105 5,18%
Муслимани
  
15 0,74%
Црногорци
  
7 0,34%
Албанци
  
3 0,14%
Мађари
  
2 0,09%
Бугари
  
1 0,04%
Македонци
  
1 0,04%
Словенци
  
1 0,04%
Чеси
  
1 0,04%
остали
  
4 0,19%
неопредељени
  
119 5,87%
регион. опр.
  
1 0,04%
непознато
  
35 1,72%
укупно: 2.026

Попис - Слуњски дистрикт 1910[уреди]

укупно: 46.360

  • Срби - 24.652 (53,2%)
  • Хрвати - 21.655 (46,7%)

Насељена места општине Слуњ, попис 1991.[уреди]

Општина Слуњ

  • површина: 802 km²
  • бр. становника: 18.962
  • бр. насељених места: 54

Батнога (481), Боговоља (372), Броћанац (175), Буковац Перјасички (26), Вељун (463), Глиница (123), Гнојнице (239), Гојковац (184), Горња Височка (28), Горња Мочила (39), Горње Примишље (418), Горњи Кремен (800), Горњи Лађевац (561), Горњи Поповац (453), Грабовац Дрежнички (209), Доња Височка (29), Доње Примишље (183), Доњи Лађевац (445), Доњи Никшић (920), Доњи Полој (32), Доњи Фурјан (470), Дрежник Град (830), Ђурин Поток (174), Загорје (72), Збјег Мочилски (0), Језеро II (део) (0), Кланац Перјасички (50), Комесарац (308), Кордунски Љесковац (316), Корита Раковичка (87), Крушковача (419), Кузма Перјасичка (42), Липовача Дрежничка (267), Маљевац (388), Машвина (191), Нова Кршља (251), Подмелница (1.128), Понор (159), Раковица (1.012), Рушевица (298), Садиловац (82), Селиште Дрежничко (649), Слуњ (2.026), Татар Варош (262), Тоболић (0), Точак (147), Тржић Примишљански (69), Хрватски Благај (128), Цвијановић Брдо (311), Цвитовић (929), Цетин Град (910), Цетински Варош (441), Црно Врело (137) и Шљивњак (229).

Насељена мјеста[уреди]

Насељена мјеста која припадају граду Слуњу:

Знамените личности[уреди]

Галерија[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ „Попис становништва 2011.“. Државни завод за статистику РХ Приступљено 2. 5. 2013.. 
  2. ^ а б „Архијерејско намјесништво карловачко: Слуњ“ (на ср). Српска православна црква: Епархија горњокарловачка Приступљено 23. 6. 2012.. 

Извори[уреди]

  • ЦД-ром: „Насеља и становништво РХ од 1857—2001. године“, Издање Државног завода за статистику Републике Хрватске, Загреб, 2005.

Спољашње везе[уреди]