Смак

Из Википедије, слободне енциклопедије
Смак
Smak promo b.jpg
Подаци
Оснивање 1971
Место Крагујевац, СФРЈ
Жанр Прогресивни рок, џез фузија, блуз, соул, Symphony rock, етно рок, хард рок
Активни период 19711981, 19861992, 19942002, 2010
Издавачка кућа ПГП РТБ
Чланови
Радомир Михајловић Точак
Слободан Стојановић Кепа
Дејан Стојановић Кепа Јуниор
Дејан Најдановић Најда
Милан Милосављевић Микица
Милош Петоровић
Бивши чланови
Зоран Милановић
Борис Аранђеловић
Лаза Ристовски
Мики Петковски
Влада Самарџић
Дискографија
СМАК
(1975.)
Црна дама (СМАК)
(1977.)
Егрегор
(1999.)

Смак је југословенска и српска рок група коју је основао гитариста Радомир Михајловић Точак са бубњаром Слободаном Стојановићем Кепом и басистом Зораном Милановићем у Крагујевцу 1971.

Историја[уреди]

Смак са почетка[уреди]

Група Смак је име добила по драмском колажу који се у време када је група настала изводио у Крагујевцу.

Слободан Коминац Кома био је певач у првој постави Смака и један од њених оснивача. Пре Смака је свирао гитару и певао у крагујевачким групама Џентри и Сенке. Са извесним музичким образовањем, Коминац је имао искуства у компоновању. У прво време, он је био шеф групе Смак одређујући репертоар за игранке. Групу напушта у два наврата, да би дефинитивно отишао из Смака у лето 1973. године.

Трећи оригинални члан групе јесте Миша Николић. Он је био оргуљаш у првој постави Смака. У Крагујевац је долазио сваког викенда из Београда у ком је студирао Музичку академију. Групу је напустио у лето 1972. године.

Тешки Смаков авион[уреди]

Прву стабилну поставу из 1974. су чинили: Радомир Михаиловић Точак (гитара), Слободан Стојановић Кепа (бубњеви), Зоран Милановић (бас-гитара), Борис Аранђеловић (вокал) и Лаза Ристовски (клавијатуре).

Априла 1973. године Смак са домаћином Гитаријаде у Пожаревцу - групом Дијаманти дели прво место, да би у лето исте године победили на фестивалу ПОП музике у банатском селу Санад. У октобру, након читавог низа промењених певача, у групу долази Борис Аранђеловић. Он пролази на аудицији и то тако што је својим високим тенором добро отпевао песму Child in Time енглеске групе Дип перпл.

Марта 1974. Смак објављује први сингл. 10. новембра 1974. имају свој први наступ у Београду и то на рођендану емисије Вече уз радио. У Дому Синдиката наступају заједно са београдском Поп машином и другим групама. Неколико дана касније, на самосталном концерту у сали Хероја на Филолошком факултету имају више него успешан наступ. Тада први пут са њима наступа млади оргуљаш из Краљева Лазар Ристовски, који постаје редован члан Смака јануара 1975.

Крајем јануара 1975. Смак наступа са мађарском групом Омега у београдском Дому синдиката, да би у фебруару исте године наступили на рок вечери у Опатији, и након тога у Загребу на смотри најбољих ју-гитариста „Конгрес рок мајстора“, где Точак на чуђење многих није изабран међу четворицу најбољих, и то само зато што није био ексклузивац загребачког „Југотона“.

Априла 1975. догађа се нешто до тада несвакидашње на југословенском дискографском тржишту. Излазе два иста сингла у различитим издавачким кућама. И загребачки SUZY, а и RTV Ljubljana су имале уговоре са Смаком, те су пожуриле да објаве сингл са тада апсолутним музичким хитом, инструменталном композицијом под називом Улазак у харем. У мају, Смак креће на турнеју са Бијелим дугметом и источнонемачком рок групом Phudys на свирке по Хрватској и Босни и Херцеговини. Крајем маја Смак наступа на фестивалу BOOM у Загребу, а убрзо након тога чланови групе приступају снимању деби албума који је назван „Смак“. Свих пет песама са тог албума је доживело да се нађе на званичним и незваничним Смак компилацијама "The best of".

Били су предгрупа Дип перплу на њиховом концерту у Београду 1975. Након хит сингла и одличног концерта са Дип перплом, издали су први албум, који се нашао на листи „Топ 50" најпродаванијих југословенских албума свих времена.

Почетком 1976. су објавили мини-плочу „Сателит“ на којој се налазила истоимена хит песма, блуз песма „Шумадијски блуз“. У овом периоду су снимили кратак филм „Смак у Њујорку“, на којем је снимљена њихова мала турнеја по САДУ, као део промоције плоче „Сателит“. Те године такође Точак објављује свој први соло албум „Р. М. Точак“, који је постао најпродаванији албум у Југославији 1976. Следећи њихов сингл „Људи није фер/Ел Думо“ је објављен крајем 1976.

Неочекивани узлет[уреди]

Судбину прогонити, враћати се пореклу. Свој Удес испунити - значи бити на путу Вечноме. Нестати а пролазност избећи.

Мики Петковски из групе „Брег“ долази као клавијатуриста на место Лазе Ристовског и снима са Смаком њихову најпознатију плочу „Црна дама“, која се такође налази у „Топ 50" најпродаванијих југословенских албума свих времена. Наредне године Петковски одлази из групе због служења војног рока у ЈНА и снима са члановима из група „Смак“ и „Леб и сол“, Лазом Ристовским, Горданом Ивандићем и перкусионистом Дејвид Мосом свој први соло албум „Ко зна“, који није доживео значајан успех. Суботичанин Тибор Леваи је био следећи клавијатуриста, са којим су снимили плочу „Странице нашег времена“ 1978. и енглеску верзију овог албума - "Smak Dub In The Middle". У то време, Точку постају проблем његови текстови којима остатак групе није задовољан, па у веома и натегнутој лошој атмосфери у јесен 1978. године снимају албум Странице нашег времена. После изласка плоче групу напушта Тибор Леваи, да би из Смака крајем 1978. отишао и Точак. Као повод за разлаз у домаћој штампи се наводило инсистирање Р. М. Точка на његовим текстовима, као и да на енглеској верзији албума нађу текстови Дејвида Моса са чим се остали чланови групе нису сложили. Смак у то време има неколико наступа са Дадом Топићем и клавијатуристом Крисом Николсом (ex TIME), а у комбинацију улази и гитариста Срђан Миодраговић (Мирни људи). Убрзо излази из групе и сели се у Немачку.

Почетком 1979. у групу се враћа Точак и са собом доводи Лазу Ристовског који је разочаран лошом продајом плоче коју је снимио са бубњарем Ипетом Ивандићем, као и лошим стањем у Бијелом дугмету. У то време, Смак споразумно раскида уговор са немачком фирмом "Bellaphon" и снимају са Дадом Топићем сингл „На Балкану“.

Почетком 1980. Смак припрема плочу Рок циркус на којој је требало да се оствари компромисно виђење свих чланова. У продукцији Даде Топића направили су хард рок оријентисано музичко дело са очигледним комерцијалним претензијама. У то време здравље и смрт председника Тита су били разлог што група Смак није могла јавно да наступа и они јуна 1981. одлучују да престану са радом. На Калемегдану у Рокотеци држе опроштајни концерт пред око 8.000 верних фанова, и на истоме изводе део материјала са тек снимљеног албума Зашто не волим снег. Ова плоча у почетку замишљена као Точков соло пројекат, на крају је на инсистирање ПГП РТБ објављена под именом Смак. Зато на њој не пева Борис Аранђеловић, него се уместо њега појављују Дадо Топић и београдски певач Зоран Живановић-Хозе. Албум је Точак посветио свом преминулом брату.

Ипак је непоновљив 1981. - …[уреди]

Оригинална постава се опет окупила 1981. и са Дадом Топићем и Живановићем-Хозеом као певачима су снимили албум "Зашто не волим снег", где је насловна нумера била посвећена Точковом преминулом брату. Албум је требало да буде објављен као други Точков соло пројект, али су издавачи (ПГП РТБ) сматрали да ће се боље продавати ако буде издат под именом групе Смак. Након тога су се (опет) разишли, а Лаза Ристовски је поново прешао у Бијело дугме. 1982. Борис Аранђеловић снима свој први соло албум „Из профила“ са члановима Смака, бившим гитаристом Ју Групе Батом Костићем, бившим бубњаром Корни групе Владимиром Фурдујем и са тада џез саксофонистом Јовом Маљоковићем.

Точак је у периоду `80 свирао највише са својим џез - рок Р. М. Т. Триом у коме су били басиста Лола Андријић и бубњар Дејвид Мос. Притом је снимио два сингла „Марш... На Дрину“ и „Специјалка/Мантија“.

1986. са новим клавијатуристом Миланом Ђурђевићем снимили су плочу "Смак 86", али су се након тога поново разишли.

Четврти повратак Смака се одиграо 1992. Тада су углавном свирали концерте по Србији и издали концертни албум "ОдLIVEно" (на албуму гостује Пера Џо, један од најбољих српских усно хармоникаша). 1992. и 1993. Точак је са својом групом ТЕК промовисао свој други соло албум и музику за филм Византијско плаво из 1993., за који је освојио награду „Кристална призма“ за најбољу музику из филма.

Коначно, 1994. Смак се поново појавио, али овај пут са Точком и Кепом су свирали млади музичари: Дејан Стојановић Кепа Јуниор (други бубњар), Дејан Најдановић Најда (вокал), Влада Самарџић (бас) и Милан Милосављевић Микица (гитара). Смак је са овом поставом објавио албум "Биоскоп Фокс". Три године касније Влада Самарџић је напустио Смак и отишао на музички колеџ Беркли у САДу, заменио га је Слободан Марковић Сале. Последње албуме, за сад "Live without audience" 1998, "Егрегор" 1999, "Live 3. mart 2000. Kragujevac Klub "La Cinema"" 2000. су снимили са њим.

У време медијске помпе око „смака света 2012" РМ Точак и пријатељи решили су да одсвирају повратнички концерт у Комбанк арени у Београду у оригиналној постави појачаној и новим певачем. Концерт је одржан пред око 20.000 гледалаца и проглашен културним догађајем године у Србији, а група „Смак“ показала се у најбољем светлу као изузетно увежбан тим и изводила своје највеће хитове из 40 година дуге каријере, по први пут са чак 25 песама. Запамћено је да је Точак на почетку концерта рекао „Фрка је фрка је..", а да је крај дочекао са сузама у очима испраћен овацијама препуне Арене.

Утицај[уреди]

Смак је био, пре свега, поштован због Точкове гитарске виртуозности, у почетку највише по узору на Џимија Хендрикса и због занимљиве и снажне, фузије хард рока, џеза, прогресивног рока, џез рока са снажном блуз основом, са Аранђеловићевим вокалним фалсетом који је радо коришћен у дуелима гитаре и гласа. Инструментал „Улазак у харем“ је прославио Радомира Михаиловића Точка као гитарског хероја и легенду музичке сцене бивше Југославије током седамдесетих година двадесетог века. Албуми „Црна дама“ из 1977. и „Странице нашег времена“ из 1978. били су врло цењени од стране обожавалаца прогресивног рока, и чак су били издавани за енглеско тржиште. Њихово окупљање од друге половине осамдесетих променило је правац групе ка фузији. Након повратка 1994, пре свега Точкова и Кепина идеја је била да се Смак врати року. Као поређење се могу искористити сличности у стилу са извођачима као што су Џетро тал, Лед зепелин, Дип парпл, Гренд фанк реилроуд, и Тајм.

Чланови[уреди]

Од 1971. године када је састав имао свој први наступ па до 1992. године чланови су били:

Од 1994. године у Смаку се мења постава због делимичног или потпуног повлачења појединих чланова. Нови чланови су:

На многим неиздатим песмама гостује Точков и Кепин пријатељ Лола Андрејић који је 1974. свирао неколико концерта са Смаком уместо Зорана Милановића. Дејвид Мос, бубњар гостовао је на снимању албума Странице нашег времена. Точак, Лола и Дејвид су '80 година свирали под називом Р. М. Точак бенд или Р. М. Точак Трио (познате песме: Because, Public Session (са концерта у Скопљу), Zagreb Intro (са концерта у Загребу), обраде Хендриксових песама и интерпретације џез стандарда). Пера Џо, усни хармоникаш је гостовао на концертима током '92, '93 и 2012. године.

Дискографија[уреди]

Албуми[уреди]

Синглови[уреди]

  • Живим ја / Биска 16 (PGP RTB 1974.)
  • Улазак у харем / Сто птица (Suzy 1975.)
  • Улазак у харем / Епитаф (RTV LJ 1975.)
  • Људи није фер / Ел думо (RTV LJ 1976.)
  • Сателит / Шумадијски блуз / Човече ти си млад / Сликар са Пикадилија (RTV LJ 1976. макси сингл)
  • Црна дама / Плава песма (PGP RTB 1977.)
  • АЛО / Даире (ПГП РТБ 1977.)
  • Невидљиве теразије / Хитопадеза (ПГП РТБ 1978.)
  • На Балкану / Горе Доле (PGP RTB 1979.)
  • Рок циркус / Хирошима (PGP RTB 1980.)

Компилације, уживо албуми[уреди]

  • Плава песма - Best of (RTV LJ 1977. компилација)
  • Смак ретроспектива (PGP RTB 1992. компилација)
  • ОдЛИВЕно (Сорабиа диск 1992. касета)
  • The Best Of Smak (РТВ С 1996. компилација)
  • Live without audience (1997. дупли концертни CD)
  • Историја (PGP RTS 2000.)
  • 3. март 2000. Крагујевац, клуб "La Cinema" (2000.)

Незванично[уреди]

  • Live 1992
  • Live in Nis (1995)
  • Live 1997
  • Live in Zupa (1998)

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]