Смеше

Из Википедије, слободне енциклопедије
Лимунада је смеша.

Смеше су скупови две или више различитих супстанци, за разлику од чистих (простих) супстанци које сачињава само један елемент или једно једињење.

Састав[уреди]

За разлику од једињења, чији су састојци увек сједињени у одређеним односима, смеша је супстанца која не мора да има сталан састав при различитим добијањима. Чак и однос кисеоника и азота у ваздуху није увек сталан, што указује на то да је ваздух смеша (ово је показао Роберт Бунзен 1846. године).[1]

Хомогене и хетерогене смеше[уреди]

Смеше су обично хетерогене, што значи да се јасно могу уочити разлике између супстанци које их чине. На пример, лако је уочити у смеши песка и шећера, које су честице песка, а које шећера. Хомогена је она супстанца код које један део има потпуно исти састав и особине као сваки други део. Дешава се да су састојци неке смеше довољно мали да се не могу видети голим оком, па такве смеше изгледају хомогено. Такав је случај са крвљу. Под микроскопом се види да крв сачињава безбојна течност са суспендованим честицама. Сличан је случај и са млеком. Примери за праве хомогене смеше (јер се хетерогеност не може доказати) су неки водени раствори (шећера, соли итд.).[1]

Добијање смеша[уреди]

Ослобађање гаса, топлоте, зрачења светлости или стварање струје су појаве које обично прате неку хемијску реакцију. Уколико не дође до ових појава приликом мешања супстанци, претпоставља се да се није десила хемијска реакција, већ да се направила смеша.[1]

Особине смеша[уреди]

Особине смеша су адитивне, односно, она задржава особине свих супстанци које је чине. Тако ће водени раствор шећера имати особине и шећера и воде.[1]

Раздвајање састојака смеша[уреди]

Састојци у смеши се раздвајају коришћењем физичких промена супстанци. При томе се могу користити различита физичка својства, као што су магнетизам, специфична тежина, (не)растворљивост у одговарајућим растварачима, тачка мржњења, као и методе: дестилација, ликвација, дифузија, елутрација, флотација.[1]

Извори[уреди]

  1. ^ а б в г д Паркес, Г. Д. & Фил, Д. 1973. Мелорова модерна неорганска хемија. Научна књига. Београд.


Спољашње везе[уреди]