Смиловци

Координате: 43° 05′ 04″ С; 22° 51′ 01″ И / 43.084333° С; 22.850166° И / 43.084333; 22.850166
С Википедије, слободне енциклопедије
Смиловци
Манастир Св. Кирика и Јулите
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округПиротски
ОпштинаДимитровград
Становништво
 — 2011.Пад 104
Географске карактеристике
Координате43° 05′ 04″ С; 22° 51′ 01″ И / 43.084333° С; 22.850166° И / 43.084333; 22.850166
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина711 m
Смиловци на карти Србије
Смиловци
Смиловци
Смиловци на карти Србије
Остали подаци
Поштански број18323
Позивни број010
Регистарска ознакаPI

Смиловци су насеље у Србији у општини Димитровград у Пиротском округу. Према попису из 2011. било је 104 становника (према попису из 2002. било је 163 становника).

Овде се налазе Манастир Св. Кирика и Јулите у Смиловцима, Манастир Света Петка и Смиловска језера.

Историја[уреди | уреди извор]

За време Источне кризе (1875-1878) место је као и већи део Височког среза, ослободила српска војска. Протерани су Турци, успостављена је српска власт али долази до дипломатске борбе између Србије и Бугарске. Руси су подржавали Бугаре у својим претензијама; међутим Срби у том срезу су се стално противили, организујући скупове и скупљајући петиције скретали европској јавности на себе. Тако су се састали Срби у Смиловцу 20. фебруара/4. марта 1878. године и састравили писмо српском кнезу Милану Обреновићу, које је потписало 71 особа.[1]

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Смиловци живе 102 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 63,5 година (62,6 код мушкараца и 64,4 код жена). У насељу је 2002. године било 87 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству био је 1,87.

Ово насеље је углавном насељено Бугарима (према попису из 2002. године), а у последњих седам пописа примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 964
1953. 939
1961. 762
1971. 513
1981. 403
1991. 298 282
2002. 163 172
2011. 104
Етнички састав према попису из 2002.‍[3]
Бугари
  
124 76,07%
Срби
  
19 11,65%
Роми
  
10 6,13%
Македонци
  
1 0,61%
Југословени
  
1 0,61%
непознато
  
1 0,61%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ "Србија 1878. године", зборник докумената, Београд 1978.
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]