Смиље
| Смиље | |
|---|---|
| |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Дивизија: | |
| Класа: | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Род: | |
| Биномно име | |
| Helichrysum arenarium (L.) Moench, 1794
| |
Смиље (Helichrysum arenarium) је вишегодишња зељаста биљка, распрострањена у Медитерану и околним областима. Смиље је популарна биљка услед пријатног мириса (пореклом од етарских уља) и благотворног дејства на систем органа за варење. Ботаничари сврставају смиље (Helichrysum italicum ssp. italicum) у породицу Asteraceae која је заступљена са преко 600 различитих врста. На подручју Средоземља расте самоникло, а заступљено је са две подврсте. Расте на кршевитом подручју, сиромашним песковитим земљиштима или на плитким земљиштима напуштених пољопривредних површина. Одговара му већа количина сунчевог зрачења, које утиче на ароматична својства.[1]
Народна имена: Жуто смиље,смили, цмиље, златноцвита трава, знељек, ласка камилица, марјетица, снељек.[2] Ботаничке карактеристике. Смиље је трајна зељаста биљка сивкасте боје од обиља вунастих длака. Стабљика је висока 10-40цм, усправна, неразграната, обрасла дугуљастим листовима, а на врху носи неколико жутих главичастих цвасти. Цвета лети.[3]
Занимљивости[уреди | уреди извор]
У народним песмама се смиље помиње као леп и мирисни цвет за кићење девојака и момака („... нит је смиље нити босиље, већ мирише душа девојачка...").
Због лепоте и мириса цвета и деци су давана имена: Смиља, Смиљана или Смиљка.
Још од давнина жене и девојке су сматрале да је цвет смиља користан за кожу и да брише трагове времена са лица. Зато су од цвета у комбинацији са маслиновим уљем правиле смешу. Након што одстоји минимум 6 недеља користиле су за негу коже.[4]
Литература[уреди | уреди извор]
- Јован Туцаков: Лечење биљем.
- Драгослав Животић и Драгана Животић: Лековито биље у народној медицини.
- Грбић, М., Марковић, М. (2020): Цвећарство – Перене. Универзитет у Београду. Београд. ISBN 978-86-7299-301-1
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ MUCALO, Zrinka. Smilje (Helichrysum italicum/Roth/G. Don): od tradicionalne uporabe do znanstvenih istraživanja. 2015. PhD Thesis. University of Zagreb. Faculty of Agriculture. Department of Seed Science and Technology.
- ^ Чајкановић, Веселин (1994). Речник српских народних веровања о биљкама. Београд: Српска књижевна задруга.
- ^ Barbarić, Marko, Miro Barbarić, and Miho Bogut. "The influence of organic fertilization on immortele (Helichrysum italicum ssp. italicum) yield." Lekovite sirovine 36 (2016): 27-36.
- ^ „SMILJE – Kako se gaji biljka koja vraća mladost - Agro saveti”. Agrosaveti.rs.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
| Нормативна контрола: Државне |
|---|
