Смог

Из Википедије, слободне енциклопедије
Смог у Њујорку

Смог је аеро-загађење. Назив потиче од комбинације две енглеске речи smoke - дим и fog - магла. Јавља се у великим градовима, у јесен и зими, где постоји много аеро загађивача на релативно малом простору (индустрија, котларнице, издувни гасови моторних возила, индивидуално грејање...). Недостатак ветра погоршава загађење. Одговарајуће државне институције стално прате степен загађења и по потреби алармирају.

У Србији има више градова где загађење прелази дозвољене границе. То су Панчево, Бор... Смог је нарочито опасан за астматичаре, децу и старије.

Кисели смог[уреди]

Обично се јавља у месецима када се због ложења повећава концентрација сумпор-диоксида (SO2) у ваздуху, а самим тим, и концентрација сумпорне киселине (H2SO4), која настаје оксидационим и другим процесима у ваздуху. Поред сулфатне, могу се јавити и друге киселине, које настају реакцијом киселих оксида присутних у смогу, као и све остале супстанције које се уносе у ваздух из различитих извора.[1]

Спречавање деловања киселог смога у великим светским градовима врши се смањивањем па чак и обустављањем производње и саобраћаја, које траје све док се не измене метеоролошки услови.

Фотохемијски смог[уреди]

Фотохемијски смог је стање које настаје када примарне загађујуће супстанце (азотни оксиди и испарљива органска једињења настала сагоревањем фосилних горива) интерагују под дејством сунчеве светлости дајући смешу од стотина опасних хемикалија познатих као секундарне загађујуће супстанце. Фотохемијски смог се јавља у топлим месецима, када је време сунчано и када долази до уношења угљоводоника и NOx (NO+NO2) из различитих извора, од којих је саобраћај један од битнијих.[1]

Главне компоненте фотохемијског смога и њихови ефекти:
Компонента Извор Ефекти Примедба
азотни оксиди (NO и NO2) сагоревање фосилних горива у индустрији и возилима, активност бактерија у земљишту, шумски пожари, вулканске активности, муње смањена видљивост због жућкасте боје азот-диоксида (NO2), азот (IV)-оксид доводи до срчаних и респираторних проблема, NO2 може утицати на раст биљака, смањује отпорност на инфекције, може допринети ширењу канцера свим процесима сагоревања у атмосферу се ослобађа свега 5% NO2, већи део настаје реакцијама које укључују азот-моноксид (NO), концентрације ће у будућности вероватно расти
волатилна органска једињења (ВОЈ) испаравање растварача, испаравање горива, непотпуно сагоревање фосилних горива, из природних извора (изопрен, терпени) иритација очију и плућа, неки од њих су канцерогени, смањење видљивости због плавичасто-мрке магле ефекти зависе од врсте хемијске супстанце, у узорцима ваздуха се налази преко 600 ВОЈ, концентрације ће у будућности расти
озон (O3) настаје фотолизом NO2, понекад доспева из стратосфере бронхијална стезања, кашаљ, шиштање, респираторна иритација, иритација очију, смањен раст и принос пољопривредних култура, оштећење пластике, пуцање гума, оштар мирис концентрација од 0.1 ppm може редуковати фотосинтезу за 50%, највише су погођени људи са астмом и респираторним проблемима, може се формирати само при дневној светлости
пероксиацетилнитрат (ПАН) настаје реакцијом азот-диоксида (NO2)са ВОЈ иритација очију, висока токсичност за биљке, респираторна иритација, оштећење протеина већа токсичност за биљке од озона

Електронски смог[уреди]

У новије време појавио се и термин „електронски смог“. Ту се подразумевају различита зрачења која потичу од електричних уређаја, као што су трафо-станице, далеководи, базне станице мобилне телефоније, радио и ТВ предајници, али и неонске цеви, фенови за косу, микроталасне пећнице, разни електромотори, монитори, телевизори, мобилни телефони, светлећи дисплеји...

Смог у Лондону[уреди]

Смог у Лондону

Најтеже загађење везано за појаву смога је догађај који се десио почетком децембра 1952. године у Лондону, услед кога је умрло преко 1000 људи. Ниска температура, висок ваздушни притисак, висока влажност ваздуха и одсуство ветра, је условила да се повећа концентрација чађи и сумпор-диоксида (вредност је достизала и до 4 mg/m3). Видљивост се драстично смањила тако да је саобраћај морао да се обустави а људи су тешко налазили пут до куће. Већина становника је умрла услед болести плућа и срца (бронхитис, коронарне болести, миокардиодистрофија).[1]

Промена концентрације сумпор-диоксида од 4. до 10. децембра 1952. године
Датум Концентрација SO2 (mg/m3)
4. децембар 0,52
5. децембар 1,98
6. децембар 2,18
7. децембар 3,30
8. децембар 3,67
9. децембар 1,30
10. децембар 1,25
Максимална измерена концентрација 4,46

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ а б в Загађење ваздуха, Виша политехничка школа, Београд 2005.

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :