Смог
Смог је аеро-загађење. Назив потиче од комбинације две енглеске речи smoke - дим и fog - магла. Јавља се у великим градовима, у јесен и зими, где постоји много аеро загађивача на релативно малом простору (индустрија, котларнице, издувни гасови моторних возила, индивидуално грејање...). Недостатак ветра погоршава загађење. Одговарајуће државне институције стално прате степен загађења и по потреби алармирају.
У Србији има више градова где загађење прелази дозвољене границе. То су Панчево, Бор... Смог је нарочито опасан за астматичаре, децу и старије.
Садржај |
Кисели смог [уреди]
Обично се јавља у месецима када се због ложења повећава концентрација сумпор-диоксида (SO2) у ваздуху, а самим тим, и концентрација сумпорне киселине (H2SO4), која настаје оксидационим и другим процесима у ваздуху. Поред сулфатне, могу се јавити и друге киселине, које настају реакцијом киселих оксида присутних у смогу, као и све остале супстанције које се уносе у ваздух из различитих извора.[1]
Спречавање деловања киселог смога у великим светским градовима врши се смањивањем па чак и обустављањем производње и саобраћаја, које траје све док се не измене метеоролошки услови.
Фотохемијски смог [уреди]
Фотохемијски смог је стање које настаје када примарне загађујуће супстанце (азотни оксиди и испарљива органска једињења настала сагоревањем фосилних горива) интерагују под дејством сунчеве светлости дајући смешу од стотина опасних хемикалија познатих као секундарне загађујуће супстанце. Фотохемијски смог се јавља у топлим месецима, када је време сунчано и када долази до уношења угљоводоника и NOx (NO+NO2) из различитих извора, од којих је саобраћај један од битнијих.[1]
| Главне компоненте фотохемијског смога и њихови ефекти: | |||
|---|---|---|---|
| Компонента | Извор | Ефекти | Примедба |
| азотни оксиди (NO и NO2) | сагоревање фосилних горива у индустрији и возилима, активност бактерија у земљишту, шумски пожари, вулканске активности, муње | смањена видљивост због жућкасте боје азот-диоксида (NO2), азот (IV)-оксид доводи до срчаних и респираторних проблема, NO2 може утицати на раст биљака, смањује отпорност на инфекције, може допринети ширењу канцера | свим процесима сагоревања у атмосферу се ослобађа свега 5% NO2, већи део настаје реакцијама које укључују азот-моноксид (NO), концентрације ће у будућности вероватно расти |
| волатилна органска једињења (ВОЈ) | испаравање растварача, испаравање горива, непотпуно сагоревање фосилних горива, из природних извора (изопрен, терпени) | иритација очију и плућа, неки од њих су канцерогени, смањење видљивости због плавичасто-мрке магле | ефекти зависе од врсте хемијске супстанце, у узорцима ваздуха се налази преко 600 ВОЈ, концентрације ће у будућности расти |
| озон (O3) | настаје фотолизом NO2, понекад доспева из стратосфере | бронхијална стезања, кашаљ, шиштање, респираторна иритација, иритација очију, смањен раст и принос пољопривредних култура, оштећење пластике, пуцање гума, оштар мирис | концентрација од 0.1 ppm може редуковати фотосинтезу за 50%, највише су погођени људи са астмом и респираторним проблемима, може се формирати само при дневној светлости |
| пероксиацетилнитрат (ПАН) | настаје реакцијом азот-диоксида (NO2)са ВОЈ | иритација очију, висока токсичност за биљке, респираторна иритација, оштећење протеина | већа токсичност за биљке од озона |
Електронски смог [уреди]
У новије време појавио се и термин „електронски смог“. Ту се подразумевају различита зрачења која потичу од електричних уређаја, као што су трафо-станице, далеководи, базне станице мобилне телефоније, радио и ТВ предајници, али и неонске цеви, фенови за косу, микроталасне пећнице, разни електромотори, монитори, телевизори, мобилни телефони, светлећи дисплеји...
Смог у Лондону [уреди]
Најтеже загађење везано за појаву смога је догађај који се десио почетком децембра 1952. године у Лондону, услед кога је умрло преко 1000 људи. Ниска температура, висок ваздушни притисак, висока влажност ваздуха и одсуство ветра, је условила да се повећа концентрација чађи и сумпор-диоксида (вредност је достизала и до 4 mg/m3). Видљивост се драстично смањила тако да је саобраћај морао да се обустави а људи су тешко налазили пут до куће. Већина становника је умрла услед болести плућа и срца (бронхитис, коронарне болести, миокардиодистрофија).[1]
| Промена концентрације сумпор-диоксида од 4. до 10. децембра 1952. године | |
|---|---|
| Датум | Концентрација SO2 (mg/m3) |
| 4. децембар | 0,52 |
| 5. децембар | 1,98 |
| 6. децембар | 2,18 |
| 7. децембар | 3,30 |
| 8. децембар | 3,67 |
| 9. децембар | 1,30 |
| 10. децембар | 1,25 |
| Максимална измерена концентрација | 4,46 |
