Смрдиврана
| Смрдиврана | ||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 Смрдиврана, одрасла јединка.
|
||||||||||||
| Статус угрожености: | ||||||||||||
|
Нижи степен опасности - скоро угрожени таксон
|
||||||||||||
| Систематика | ||||||||||||
|
||||||||||||
| Биномијална номенклатура | ||||||||||||
| Coracias garrulus |
||||||||||||
 Распрострањеност Смрдиврана у свету.
|
||||||||||||
| Екологија таксона | ||||||||||||
Смрдиврана или обична модроврана (Coracias garrulus) је врста птице из породице модроврана (Coraciidae) и потпородице Coraciinae. Грађом подсећа на мању врану (мада не припада тој породици). Станиште су јој шумарци окружени чистинама, отворени терени са раштрканим дрвећем и грмљем, дрвореди. Распрострањење и бројност ове врсте су у осетном паду.[1]
Садржај |
[уреди] Опис животиње
Смрдиврана је снажна птица, крупног и дугог кљуна. Има плавозелену боју са ковним преливима. Леђа су јој отворено смеђе боје, а крила азурноплаве боје са тамним ивицама. Реп је тиркизноплав са смеђим средњим перима. Вешт је летач, али на тлу само скакуће због кратких и слабих ногу.[2]
[уреди] Исхрана
Храни се инсектима, посебно скакавцима, али и гуштерима, жабама и мишевима.[2]
[уреди] Размножавање
Гнезди се по шупљем дрвећу, углавном храстовом, али у јужним крајевима рупе дуби и у земљишту. У априлу женка снесе 2 до 5 белих јаја, на којима наизменично леже и мужјак и женка 17 дана. Гнездо јој смрди, јер га не чисти од измета и остатка хране, па је зато и добила име смрдиврана. Изгледа да непријатни мирис одбија грабљивице, међутим, ни женка ни младунци не смрде већ после краћег лета.[2]
[уреди] Распрострањење
Попут других врста из свог рода, насељава подручје Европе, тачније од средње Европе до Каспијског језера. То је птица селица и зиму проводи у јужној Африци.[2]
[уреди] Заштита
У Војводини се спроводе пројекти који имају за циљ заштиту ове врсте. Удружење љубитеља природе „Riparia“ је предузело акције популаризације ове врсте, али и конкретне мере заштите која подразумева праћење (прстеновање), изградње вештачких дупљи, као и омогућавање услова за неометани боравак птица, али и сарадњу са свим релевантним институцијама [3].
[уреди] Референце
- ^ Д. Симић, С. Пузовић: Птице Србије и подручја од међународног значаја, Београд: Лоа Србије, 2008 ISBN 978-86-911303-0-5
- ^ а б в г Маркон Е, Монђини М. 2000. Све животиње света. ИКП Евро, Београд
- ^ Пројекти Удружења љубитеља природе „Riparia“
