Снаха

Из Википедије, слободне енциклопедије

Снаха или снаја (тепајући снајка) представља синовљеву, братовљеву, сестрићеву или братанчеву супругу.

Сродство[уреди]

У овом случају се ради о тзв. тазбинском сродству. То је правна веза која се ствара између једног брачног друга и сродника другог брачног друга. Права и обавезе, у правном смислу, скоро и да не постоје за време трајања брака, већ свој највећи домет остварују управо по његовом престанку. За време брака ова веза је пре морална и друштвена, него правна. У тазбинском сродству се налазе и нпр. очух и маћеха са својом пасторчади, зет и ташта итд.

Предрасуде и обичаји у Србији[уреди]

Потоји предрасуда да се снаха и свекар (мужевљев отац) увек лепо слажу, док је са свекрвом управо супротно. У вези са тим постоје многе анегдоте, приче и вицеви. Приликом венчања, у Србији, свекрва држи испод руку две векне хлеба или погаче и даје снаји да загризе, да би се добро слагале у будућем животу. Такође, свекрва даје снаји сито у којем су јабука, жито, цвеће и бомбоне. Млада баца садржину сита на сватове, а затим сито баца на кров куће у којој ће живети. По веровању, ако се сито задржи и снаја ће остати у кући. Свекрва снају може дочекати у кући и тада и њој и свом сину (младожењи) ставља у уста по комад шећера како би им живот био сладак. Снаха седа свекрви у крило, а тек се онда поздравља са родбином свог мужа.[1] Данас је модерно да свекрва купује снаји скупоцени накит. Сматра се да је и то део старих обичаја.[2]

Према традицији, млада када долази у кућу, треба да надене име сваком од укућана и тим именом ће га увек звати. Девера може назвати: браца, ага, милошта, господин, златоје, а заову сеја, сеша, сећа, кадивица, дукатинка итд.[3]

Извори[уреди]

  1. ^ Драгоцена веза са матицом: „Обичаји-свадба“, Приступљено 25. 4. 2013.
  2. ^ Екстраваганца: „Младе се држе традиције“, Приступљено 25. 4. 2013.
  3. ^ Милановић, С. 2008. Народна традиција. (публикација). НИП „Дечја кућа“ д. о. о. Горњи Милановац. ISBN 86-86553-01-X