Снизилица

Из Википедије, слободне енциклопедије
Снизилица испред ноте у првој празнини нотног система
Двострука снизилица испред ноте у првој празнин нотног система

Снизилица (♭) у музици означава снижење тонова који се налазе испред ње за један полустепен. Именима овако повишених тонова се додаје наставак -ес. Притом се, уколико се тон означава самогласником, е губи и додаје се само . На пример цес (снижено це), ес (снижено е), ас (снижено а) итд.

У нотном запису се такође јавља потреба да неки тон буде два пута снижен, и том приликом се користи двострука снизилица, која се пише тесним спајањем две снизилице испред ноте. Тоналитети у чијим предзнацима се јављају ове снизилице нису практични, те се због тога јако ретко налазе ван теорије музике.

Запис[уреди]

Знак се углавном пише тако да површина ограђена његовим доњим делом означава место тона који се снижава. У оквиру нотног система то је у празнини односно на црти. А ван система је потребно повлачити помоћне линије као што би се то радило и за ноте.

Употреба[уреди]

Постоје две могуће употребе овог знака:

  • Испред кључа или на месту промене тоналитета овај знак означава снижење сваког следећег тона кога он обухвата, до следеће промене тоналитета.
  • Унутар такта овај знак означава снижење сваког следећег њиме обугваћеног тона, али само до краја такта.


Музичка нотација
Нотни систем предзнацитакттактица
Ноте помоћне линијетачкаснизилицаповисилицаразрешилицапаузалигатура
Kључеви виолинскиалтовскибас-кључ
музичка нотацијамузичке лествицетемподинамикаартикулацијаорнаменти