Согдијана

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Уколико сте тражили узбечку певачицу и глумицу, погледајте чланак Согдијана (певачица).
Согдијана око 300. п. н. е.
Согдијанци на кинеском зиду из династије Ки, 567-573

Согдијана или Согдија (узбечки: Sog'diona, таџишски Суғд, староперсијски: Suguda; перс. سغد; Старогрчки: Σογδιανή; кинески: 粟特) је била античка иранска цивилизација и провинција ахемендског персијског царства. Согдијана је поменута као 18. земља са бехистунског натписа, писаног за време Дарија Великог. Поменута је и у зороастријској књизи Вендидад и као друга на списку добрих земаља које је направио бог Ахура Мазда. Согдијана се налазила у Трансоксијани тј. између река Аму Дарје и Сир Дарје на тлу данашњих Узбекистана, Таџикистанa и Киргистанa. Њени значајни градови су били Самарканд, Бухара, Кучанд и Кеш.

Историја[уреди]

Први пут је Согдијана ступила у контакт са западном цивилизацијом доласком Александра Македонског. Године 327. пре наше ере Александар је водио тешку опсаду согијанске тврђаве Аримазеј, коју је заузео на превару. У тврђави је заробио и своју будућу невесту, бактријску принцесу Роксану. Након освајања Согдијане, која је била и гранична покрајина будућег Александровог царства, направио је нову сатрапију у коју је ушло и јужније аријевско царство Бактрија. Та сатрапија је 248. п. н. е. постала део хеленистичког Грко-бактријског царства под Диодотом. Године 150. п. н. е., покрајина пада у руке Скита и кинеских племена (Јеџија).

После X века н. е., Согдијана је пала под утицај турских династија, и временом су турски елементи и језици су потиснуле старе источноиранске. Као последњи остатак старог согдијанског становништва, остали су Јагноби у данашњем Таџикистану, који говоре језиком насталим од старосогдијанског.

Литература[уреди]

  • Aleksandrova vojna. Zagreb: Matica Hrvatska. 1952. (COBISS). 
  • Историјска библиотека. Књ. 17-22. Нови Сад: Матица српска. 1998. (COBISS). 
  • Александар Македонски и Гај Јулије Цезар. Нови Сад: Матица српска. 1950. (COBISS).