Согдијана

С Википедије, слободне енциклопедије
Согдијана

Согдијана око 300. п. н. е., затим под Селеукидским царством, једном од држава наследница царства које је створио Александар Велики
Језици Согдијски језик
Религије Зороастризам, манихејство, будизам, ислам, Несторијанско хришћанство[1]
Престонице Самарканд, Бухара, Хучанд, Кеш
Површина Између Аму Дарје и Сир Дарје
Трајање 6. век п. н. е. до 11. век
Валута Имитације сасанидског кованог новца и кинеског готовинског новца, као и „хибриди” оба.[2][3]

Согдијана или Согдија (узбечки: Sog'diona, tadžički Суғд, староперсијски: Suguda; перс. سغد; Старогрчки: Σογδιανή; кинески: 粟特) је била античка иранска цивилизација и провинција ахемендског персијског царства. Согдијана је поменута као 18. земља са бехистунског натписа, писаног за време Дарија Великог. Поменута је и у зороастријској књизи Вендидад и као друга на списку добрих земаља које је направио бог Ахура Мазда. Согдијана се налазила у Трансоксијани тј. између река Аму Дарје и Сир Дарје на тлу данашњих Узбекистана, Таџикистанa и Киргистанa. Њени значајни градови су били Самарканд, Бухара, Кучанд и Кеш.

Историја[уреди | уреди извор]

Согдијанци на кинеском зиду из династије Ки, 567-573

Први пут је Согдијана ступила у контакт са западном цивилизацијом доласком Александра Македонског. Године 327. п. н. е. Александар је водио тешку опсаду согијанске тврђаве Аримазеј, коју је заузео на превару. У тврђави је заробио и своју будућу невесту, бактријску принцезу Роксану. Након освајања Согдијане, која је била и гранична покрајина будућег Александровог царства, направио је нову сатрапију у коју је ушло и јужније аријевско царство Бактрија. Та сатрапија је 248. п. н. е. постала део хеленистичког Грко-бактријског царства под Диодотом. Године 150. п. н. е., покрајина пада у руке Скита и кинеских племена (Јеџија).

После X века н. е., Согдијана је пала под утицај турских династија, и временом су турски елементи и језици су потиснуле старе источноиранске. Као последњи остатак старог согдијанског становништва, остали су Јагноби у данашњем Таџикистану, који говоре језиком насталим од старосогдијанског.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Gernet, Jacques (31. 5. 1996). A History of Chinese CivilizationНеопходна слободна регистрација. Cambridge University Press. стр. 286–. ISBN 978-0-521-49781-7. 
  2. ^ „Soghdian Kai Yuans (lectured at the Dutch 1994-ONS meeting)”. T.D. Yih and J. de Kreek (hosted on the Chinese Coinage Website). 1994. Приступљено 8. 6. 2018. 
  3. ^ „Samarqand's Cast Coinage of the Early 7th–Mid-8th Centuries AD: Assessment based on Chinese sources and numismatic evidence.”. Andrew Reinhard (Pocket Change – The blog of the American Numismatic Society). 12. 8. 2016. Архивирано из оригинала 12. 06. 2018. г. Приступљено 9. 6. 2018. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]