Содома и Гомора

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Содом и Гомор)
Уништење Содома и Гоморе

Содома (хеб. סדום, стан. Sədom тиб. Səḏôm, грч. Σόδομα, арап. سدوم ) и Гомора (хеб. עמורה, стан.  ʿAmora тиб.  Ġəmôrāh/ʿĂmôrāh, грч. Γόμορρα, арап. عمورة ) су митски градови споменути у Књизи постања, а касније даље обрађени у Хебрејској Библији, Новом завету и Деутероканонским изворима, као и Курану.

Према Тори, краљевства Содома и Гомора су били у савезу са градовима Адмахом, Зебоимом и Белом. Ових пет градова, такође познати као „градови у равници“, су по Књизи постања били смештена су на реци Јордан у јужном делу Ханана. Долина Јордана (који одговара данашњем Мртвом мору) је поређена са рајским вртом, као земља богата водом и зеленилом, погодна за испашу стоке. Божанска пресуда је била да се Содома и Гомора, заједно са два друга оближња града, униште ватром и сумпором. Суседни град Бела/Зоара је једини поштеђен током судњег дана.

У хришћанској и исламској традицији, Содома и Гомора су постали синоним за окорели грех, а њихов нестанак са испољавањем Божијег гнева. Содома и Гомора су такође коришћена као метафора за пороке, блуд, содомија и хомосексуалност. Неки верници сматрају да је хомосексуалност грех због којих су кажњени становници Содома и Гомора, иако то Књига постања не говори експлицитно. Од ове приче потиче израз содомија да се опише сексуални „злочин против природе“, као што су орални и анални секс (и хомосексуални и хетеросексуални), као и за сексуално општење са животињама.

Јосиф Флавије описује Содому и Гомору након катастрофе у својим списима:

Викицитати

"Ово подручје изгледа тако тужно, пошто је спаљено, да се нико не интересује да овде дође ... Било је то некада веома срећно место, због плодова биљака које је ту расло и богатства некадашњих градова, а сада је све спаљено. То је последица безбожности њихових становника, које је било уништено ватром; данас још увек видимо остатке овог божанског огња, а трагови и сенке ових пет градова још увек су видљиви, као и пепео у коме се налазе његови плодови, који имају боју као да су били за јело; али, ако их узмете у руку, они се се распасти у праху и диму. "

(Јосиф Флавије, АД 37-100, Јеврејски ратови, књига 4, погл. 8.)“
({{{2}}})



Спољашње везе[уреди]