Соколац

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
За друго значење, погледајте чланак Соколац (вишезначна одредница).
Соколац

Sokolac4.jpg

Грб
Основни подаци
Држава Застава Босне и Херцеговине Босна и Херцеговина
Ентитет Застава Републике Српске Република Српска
Општина Соколац
Град Источно Сарајево
Становништво
Становништво (2013) 5.919
Положај
Координате 43°56′14″N 18°47′54″E / 43.937222, 18.798333
Временска зона централноевропска:
UTC+1
Соколац на мапи БиХ
{{{alt}}}
Соколац
Соколац на мапи БиХ
Остали подаци
Поштански број 71350
Позивни број 057


Координате: 43° 56′ 14" СГШ, 18° 47′ 54" ИГД

Соколац је насељено мјесто и сједиште истоимене општине у Републици Српској, БиХ. Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у насељеном мјесту Соколац укупно је пописано 5.919 лица.[1]

Географија[уреди]

Простире се на Гласиначкој висоравни у подножју планине Романије. У свим историјским списима као и књижевним дјелима подручје Сокоца се помиње као Гласинац, што је кроз прошлост био назив овог мјеста. Међутим од Другог свјетског рата влада широко распрострањено мишљење и својеврсна кованица да је Соколац смјештен на планини Романији што треба узети са опрезом ако се узме у обзир да је кроз цијелу историју његовог постојања Соколац локализован на Гласиначкој висоравни у подножју Романије.

Административно је подељена на 10 месних заједница са 80 насеља у којима живи око 15.500 становника. Соколац се налази у средишту Гласинца, на надморској висини од 870 метара. Ова висораван са пространим ливадама и пашњацима окружена је четинарским шумама и врховима Романије, Боговићке планине, Градине, Рабра, Црног врха, Копита, Кратеља. Соколац је значајна саобраћајна раскрсница магистралних путева од Источног Сарајева према Београду, Ужицу, Јадранском мору.

Култура[уреди]

У Сокоцу се налази српска православна црква Светог пророка Илије саграђена крајем 19. века[2]. У Сокоцу се од 1992. године налази сједиште Митрополије Дабробосанске и Његовог високо-преосвештенства, митрополита дабробосанског Г. Николаја (Мрђе). По пресељењу митрополита из Сарајева у Соколац, соколачки храм Св. пророка Илије постаје катедрала митрополита дабробосанског односно Саборна црква наше митрополије.

Установа за културу и Српско културно и просветно друштво "Просвјета" су организатори културних догађаја у општини, а најзначајнија манифестација је „Госпојинске вечери“. Народна библиотека располаже фондом од око 15000 књига.

Споменик солунским добровољцима[уреди]

На Сокоцу се налази „Споменик солунским добровољцима“, на коме су исписана имена 400 погинулих добровољаца из општине Соколац.[3] Велики број добровољаца из општине је учествовао у пробоју Солунског фронта.[3]

Образовање и информисање[уреди]

Основна школа у Сокоцу постоји више од 120 година. Наставу похађа око 1300 ученика. Број ученика је у порасту. У задње вријеме урађено је доста на стварању бољих услова за рад у овој школи. Уз помоћ донација, обезбеђених преко аустријске невладине организације „Хилфсверк“ школа је реновирана и опремљена новим намештајем.

У Средњој школи, укључујући и Подручно одељење у Хан Пијеску, школују се ученици за виша занимања. Поред гимназије постоје и одељења шумарских и саобраћајних техничара, столара, возача и шумара. Обе школе располажу кабинетима за информатику.

До 2002. године Соколац је имао локалну радио-станицу „Романија“ која је основана 1975. године. Одлуком Регулаторне агенције за комуникације (ЦРА), чије је сједиште у Сарајеву, овој радио-станици ускраћена је дозвола за рад, тако да од локалних медија постоји само лист СИН (Соколачке информативне новине), који излази једанпут месечно.

Привреда[уреди]

Деценијама је носилац привредног развоја у општини Соколац била дрвна индустрија. Поред капацитета за примарну и финалну прераду дрвета (Романија ад), у Сокоцу су изграђене и фабрике у металној индустрији (УНИС - Творница котрљајних лежаја), текстилној и кожарској индустрији (Фатес- производња тепиха, КТК - дечја конфекција и делови обуће), прехрамбеној индустрији (Романинка, Чоловић), грађевинарству и трговини. Већина од набројаних фабрика је у тешкој ситуацији, а у неколико је покренут и стечајни поступак. Последњих година у експанзији је тзв. мала привреда, тако да је у Сокоцу регистровано око 150 приватних предузећа и 175 радњи, претежно трговачких и угоститељских.

У Сокоцу је сједиште и неколико великих предузећа од републичког и регионалног значаја, као што су: „Српске шуме“, „Телеком Српске“- Радна јединица Источно Сарајево, „Српске поште“ - Радна јединица Источно Сарајево и АД „Романијапутеви“.

Спорт[уреди]

Соколац је сједиште омладинског фудбалског клуба Гласинац 2011 и фудбалског клуба Соколац.

У Сокоцу ради више спортских клубова организованих у Спортско друштво Гласинац. У заједничким лигама БиХ такмиче се женски одбојкашки клуб и шаховски клуб, а у прволигашкој конкуренцији у Републици Српској наступају кошаркашки и фудбалски клуб. Веома добре резултате постиже и атлетски клуб. Треба поменути и карате клуб као и смучарски клуб, чији су се такмичари истакли добрим резултатима на бројним такмичењима. Члан овог клуба, Бојан Самарџија је наступао за репрезентацију БиХ на Зимским олимпијским играма у Торину 2006. године.

Становништво[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Демографија Сокоца

По последњем службеном попису становништва из 1991. године, општина Соколац је имала 14.883 становника, распоређених у 88 насељених места.

Националност[4] 1991. 1981. 1971. 1961.
Срби 5.182 (93,16%) 3.211 (87,99%) 2.256 (91,55%)
Муслимани 262 (4,71%) 140 (3,83%) 107 (4,34%)
Југословени 47 (0,84%) 224 (6,13%) 16 (0,64%)
Хрвати 10 (0,17%) 34 (0,93%) 43 (1,74%)
остали и непознато 61 (1,09%) 40 (1,09%) 42 (1,70%)
Укупно 5.562 3.649 2.464

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Попис становништва, домаћинстава и станова у Босни и Херцеговини 2013 на територији Републике Српске — Прелиминарни резултати, Републички завод за статистику, Бања Лука, 2013.
  2. ^ чланак о цркви на сајту митрополије дабробосанске, Приступљено 25. 4. 2013.
  3. ^ а б „Соколац: Одата почаст солунским добровољцима“ (на ср). Радио-телевизија Републике Српске. 11. 11. 2011. Приступљено 14. 11. 2011.. 
  4. ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Спољашње везе[уреди]

Вики речник
Викиречник има значење речи
  • Званична страница општине Соколац ((sr))
  • Књига: „Национални састав становништва - Резултати за Републику по општинама и насељеним мјестима 1991.“, статистички билтен бр. 234, Издање Државног завода за статистику Републике Босне и Херцеговине, Сарајево.