Солњечни

Координате: 57° 12′ С; 33° 03′ И / 57.2° С; 33.05° И / 57.2; 33.05
С Википедије, слободне енциклопедије

Солњечни
Солнечный
Административни подаци
Држава Русија
Федерални округСредишњи ФО
Област Тверска област
Рејонзатворени град и засебан градски округ
Становништво
Становништво
 — 2014.2.205
Географске карактеристике
Координате57° 12′ С; 33° 03′ И / 57.2° С; 33.05° И / 57.2; 33.05
Временска зонаUTC+3
Солњечни на карти Русије
Солњечни
Солњечни
Солњечни на карти Русије
Солњечни на карти Тверске области
Солњечни
Солњечни
Солњечни на карти Тверске области
Остали подаци
ОКАТО код28 556
ОКТМО код28 756 000 051
Веб-сајт
zatosoln.ru/

Солњечни (рус. Солнечный) насељено је место у рангу варошице (рус. посёлок городского типа) са административним статусом затвореног града на северозападу европског дела Руске Федерације. Налази се на северозападу Тверске области и у административно-политичком смислу део је истоименог градског округа, и у рангу је са рејонима.

Према проценама националне статистичке службе, у вароши је 2014. живело 2.205 становника.

Географија[уреди | уреди извор]

ЗАТО Солњечни се налази на острву Городомља у јужном делу језера Селигер, на око 6 километара северније од града Осташкова, административног центра Осташковског рејона. Површина острва је 3,14 км². Насеље је са свих страна окружено шумом која га штити од јаких ветрова који дувају са језера.

Историја[уреди | уреди извор]

Острво је 1629. постало власништво мушког манастира Нилова испосница, а тек крајем XIX века на истоку острва је подигнута Гетсиманска испосница у којој су боравили старији монаси из манастира.

У периоду 1890/91. на острву је боравио чувени руски сликар Иван Шишкин.

Године 1936. на острво је из Суздаља премештена лабораторија чији циљ је био рад на испитивању и развоју биолошког оружја.[1]

После Другог светског рата на острво је доведена група немачких инжењера из Источне Немачке који су заједно са совјетским радили на развијању одређених врста рекетних система.

У варошици данас ради фабрика „Звезда“ која се бави производњом жироскопа за ракетне системе. Фабрика је под директном ингеренцијом Роскосмоса.

Демографија[уреди | уреди извор]

Према подацима са пописа становништва 2010. у вароши је живело 2.242 становника, док је према проценама за 2014. насеље имало 2.205 становника.[2]

Кретање броја становника
1989.2002.2010.2014.
---2,108[3]2,242[4]2,205*

Напомена: * према проценама националне статистичке службе.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Федоров Л.А. 1.4.4. ОСТРОВ ГОРОДОМЛЯ НА ОЗЕРЕ СЕЛИГЕР // Советское биологическое оружие: история, экология, политика. — МСоЭС, Москва. — 302 с. — ISBN 5-88587-243-0.
  2. ^ Численность населения Российской Федерации по муниципальным образованиям на 1 января 2014 года. — М.: Федеральная служба государственной статистики Росстат, 2014. Архивирано на сајту Wayback Machine (23. јануар 2022)
  3. ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 
  4. ^ Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]