Сортавала

Координате: 61° 42′ 00″ С; 30° 40′ 00″ И / 61.7° С; 30.666667° И / 61.7; 30.666667
С Википедије, слободне енциклопедије
Сортавала
рус. Сортава́ла

Административни подаци
Држава Русија
ОснованXII век
Статус градаод 1783.
Становништво
Становништво
 — 2010.20.500 (2.005)
Географске карактеристике
Координате61° 42′ 00″ С; 30° 40′ 00″ И / 61.7° С; 30.666667° И / 61.7; 30.666667
Временска зонаUTC+4
Сортавала на карти Русије
Сортавала
Сортавала
Сортавала на карти Русије
Позивни број(+7) 81430
Веб-сајт
www.sortavala.karelia.ru

Сортавала (рус. Сортава́ла, фин. Sortavala) град је у северозападном делу Русије. Налази се у Републици Карелији.

У граду, по попису из 2005. године, живи 20.500 становника.

Сортавала се налази на северној обали језера Ладога, 287 километара од Петрозаводска (главног града Карелије). Сем језера Ладога у близини града се налазе 2 мања језерца.

Сортавала поседује железничку станицу и аеродром.

Просечна температура у јануару износи -9°C, а у јулу +16°C. Годишња количина падавина је 550 mm.

У граду се налази санаторијум у коме се лече лакше оболели од туберкулозе.

Историја[уреди | уреди извор]

Насеље на подручју данашњег града основано је у 12. веку, али је статус града добио 1783. године. До 1918. град је носио име Сердобољ (рус. Сердоболь, када му је име промењено у Сортавала.

Сортавала је одузета припојена Шведској после Руско-Шведског рата који је трајао од 1610. до 1617. године

Године 1721. насеље поново улази у састав Русије. Оно је постало познато по својим каменоломима гранита и мермера који су се користили за изградњу грађевина у Санкт Петербургу и околини. Године 1812. град је ушао у Велике књажевине Финске, која је била део Руског царства.

Године 1917. град је ушао у састав независне Финске. За време Зимског рата град је претрпео велика разарања од стране совјетске армије. По завршетку рата град је ушао у састав Совјетског Савеза. Тада је велики део Финаца напустио град.

Као и већи део Републике Карелије, Сортавала се поново нашла у саставу Финске у периоду од 1941. до 1944. године. У том периоду већина Финаца који су напустили град су се поново у њега вратили. Међутим поново 1944. године, када се град поново нашао у Совјетском Савезу Финци су отишли из града и он је скоро начисто опустео. После рата град је насељен Русима.

Крајем XIX века у граду је живело 1.336 становника, углавном Финаца. Тада су у граду постојале 3 школе, 1 лутеранска и 2 православне цркве (једна од две православне цркве потиче из XVII века). У граду се такође налазио и етнографски музеј у зиданој згради. Трговина је била незнатна. Кроз Сортавалу се у Русију извозио камен који се добивао на северној обали језера Ладога. У близини града налазили су се каменоломи гранита и мремера.

Економија[уреди | уреди извор]

Положај града на мапи Карелије

У граду се налазе: комбинат за производњу намештаја, шиваћа фабрика, комбинат за прераду рибе и фабрика пива. Такође постоји каменолом у коме се добија мермер (добија се од 18. века) и металуршки завод.

Становништво[уреди | уреди извор]

Према прелиминарним подацима са пописа, у граду је 2010. живело становника, (%) више него 2002.

Кретање броја становника
1939.1959.1970.1979.1989.2002.2010.
4.71017.61122.18821.61822.579[2]21.131[3]19.235

Градови побратими[уреди | уреди извор]

Галерија[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Подаци у табели су преузети са сајта мој град, Приступљено 25. 4. 2013.
  2. ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012. 
  3. ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 
  4. ^ Подаци у поднаслову Оближњи градови су преузети са сајта мој град, Приступљено 25. 4. 2013.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]