Софија Палеолог
| Софија Палеолог | |
|---|---|
|
|
|
| Датум рођења | 1451. |
| Датум смрти | 7. април 1503. |
| Место смрти | Москва (Московска кнежевина) |
| Порекло и породица | |
Софија (Зоја) Палеолог је била друга супруга московског кнеза Ивана III (1462 — 1505) и византијска принцеза из династије Палеолога, ћерка морејског деспота Томе (1428 — 1460) и братичина последњег византијског цара, Константина Драгаша (1449 — 1453).
Порекло и породица [уреди]
Софија Палеолог је рођена у браку деспота Томе Палеолога и Катарине Захарије, који су поред ње имали бар још 3 деце:
Њен отац је рођен као најмлађи син (од десеторо деце), Манојла II и Јелене Драгаш (ћерке Константина Драгаша (Дејановића)), обласног господара који је владао источном Македонијом. По мајчиној линији он је био чукунунук краља Србије Стефана Дечанског (1322 — 1331) чија се ћерка удала за севастократора Дејана (родоначелника Дејановића и оца Константина Дејановића Драгаша) и по тој основи је потомак Немањића. Њена мајка је била ћерка Центурионеа II Захарија (1404 — 1430), последњег ахајског кнеза.
Била је удата за московског кнеза Ивана III из династије Рјуриковича, са којим је имала седморо деце[1]:
- Василиј III Иванович, московски кнез (1505 — 1533)
- Јуриј Иванович, кнез Дмитрова (1505 — 1536)
- Дмитриј II Жилка, кнез Углича (1505 — 1521)
- Симеон Иванович, кнез Калуге (1505 — 1518)
- Андреј Иванович, кнез Старице и Волоколамска (1519 — 1537)
- Елена, супруга литванског кнеза Александра I (1492 — 1506)
- Евдокија, супруга казањског принца Петра Абрамовича (Худајкула)
Живот [уреди]
Рођена је, као Зоја, у Мореји (Пелопонез) 1450. или 1451.[2], која је после пада Цариграда 1453., постала последње византијско упориште у Европи. Услед сталних сукоба између њеног оца Томе и стрица Димитрија, Морејска деспотовина је ослабљена и 1460. године је освајају Османлије. Тома је са породицом, преко Крфа побегао у Рим, у коме је Зоја прешла на католичанство. После очеве смрти 1465. године, старање над њом је преузео кардинал Висарион, некадашњи православни архиепископ и један од заговорника Фирентинске уније.
Током јуна 1472. године, она се у Риму верила са московским кнезом Иваном III. Папа Сикст VI (1471 — 1484) и кардинал Висарион су се надали да ће овим браком успети да остваре снажан утицај у Русији и уведу католичанство, али до тога није дошло. Свечано венчање је обављено 12.11.1472. године у Москви, а непосредно пре њега, Зоја је прешла у православље и узела име Софија[2]. Током владавине свог супруга, била је велики покровитељ уметности, што је довело до ширења италијанских и византијских утицаја у Русији[2].
Умрла је у Москви 7. априла 1503.
Референце [уреди]
- ^ Genealogy.eu, сајт који садржи породична стабла краљевских и племићких породица
- ^ а б в Alexander Kazhdan (editor), „The Oxford Dictionary of Byzantium“ , Oxford, 1991. ((en))
Литература [уреди]
- Alexander Kazhdan (editor), „The Oxford Dictionary of Byzantium“ , Oxford, 1991. ((en))
- Јелачић, Алексеј (1929). Историја Русије. Београд: Српска књижевна задруга.
- Миљуков, Павел (1939). Историја Русије. Београд: Народна култура.
Види још [уреди]
- Иван III Васиљевич
- Василиј III Иванович
- Палеолози
- Пад Цариграда (1453)
- Пад Морејске деспотовине
- Трећи Рим
Спољашње везе [уреди]
