Софија Перић Нешић
| Софија Перић Нешић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Пуно име | Софија Перић Нешић |
| Датум рођења | 14. март 1906. |
| Место рођења | Томашевац, Аустроугарска |
| Датум смрти | 15. јун 1986. (80 год.) |
| Место смрти | Београд, Југославија |
| Рад | |
| Битна улога | Мали човек — Поп Ћира и поп Спира — Госпођа министарка — Избирачица — |
| Веза до IMDb-а | |
Софија Перић Нешић (Томашевац, 14. март 1906 — Београд, 15. јун 1986) била је југословенска и српска позоришна, филмска и телевизијска глумица.[1]
Биографија[уреди | уреди извор]
Рођена је у Томашевцу 14. марта 1906. године. Након исказане жеље у младости да се бави глумом, родитељи је шаљу у Зрењанин на похађање Трговачке академије. Након завршетка Академије, остала је доследна својим жељама и уписује Глумачко-балетску школу у Београду, где су јој професори били Бранко Гавела, Јуриј Љвович Ракитин, Мага Магазиновић. Била је чланица Академског позоришта од 1925. до 1930. године, да би следећу сезону провела у новосадском Српском народном позоришту. Од 1931. до 1946. године бива ангажована у Народном позоришту у Београду, након чега се вратила у Српско народно позориште, где је остала до пензије 1959. године.[1][2]
Њене улогу су припадале и карактерном и комичном фаху. Одликована је Орденом рада са сребрним венцем 1961, а на Сусретима позоришта Војводине, 1950. године, освојила је похвале за улогу Гине у „Ожалошћеној породици” и 1951. године за улогу Галчихе у представи „Без кривице криви”. Милан Коњовић је 1946. године насликао њен портрет (уље на платну). Софија се поред глуме бавила и атлетиком, па је на Отвореном првенству Војводине, које је одржано јула 1925. године, победила у шест од седам дисциплина. У Београду је тренирала у клубу Обилић.[1]
Преминула је 15. јуна 1986. године у Београду.[1]
Филмографија[уреди | уреди извор]
| Год. | Назив | Улога | |
|---|---|---|---|
| 1940-те | |||
| 1948. | Софка | ||
| 1950-те | |||
| 1956. | Потрага | ||
| 1957. | Мали човек | ||
| 1958. | Госпођа министарка | ||
| 1960-те | |||
| 1960. | Друг председник центарфор | Јаворка | |
| 1959 - 1960. | Сервисна станица | ||
| 1961. | Избирачица | ||
| 1968. | Максим нашег доба | ||
| 1969. | Заобилазни Арчибалд | ||
| 1970-те | |||
| 1970. | Лепа парада | баба | |
| 1970. | Љубав на сеоски начин | Љупче | |
| 1971. | С ванглом у свет | ||
| 1973. | Сан доктора Мишића | баба | |
| 1973. | Филип на коњу | баба | |
| 1977. | Бабино унуче (ТВ серија) | мршава алапача | |
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в г Лекић, Стојанка (2017). Знамените жене Великог Бечкерека, Петровграда, Зрењанина до половине XX века. Нови Сад: Покрајински завод за равноправност полова. стр. 127. ISBN 978-86-86259-29-5.
- ^ „ПЕРИЋ-НЕШИЋ Софија-Цока | Енциклопедија Српског народног позоришта” (на језику: енглески). Приступљено 2021-03-04.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Софија Перић Нешић на сајту IMDb (језик: енглески)