Социологија града

Из Википедије, слободне енциклопедије

Социологија града или урбана социологија је посебна социолошка дисциплина која се бави проучавањем друштвеног живота и људске интеракције у градским подручјима. Она проучава структуре, процесе, промене и проблеме у граду, те на тај начин доприноси планирању и креирању урбане политике.

Као и друге социолошке дисциплине, социологија града користи методе као што су посматрање, разговор, статистичка анализа и друго, како би изучавала веома различите теме, укључујући миграције и демографске трендове, економију, сиромаштво, расно-етничке односе итд.

Након индустријске револуције, социолози као што је Макс Вебер, а посебно Георг Зимел у свом есеју „Велики градови и духовни живот“ (1903), усредсредили су се на све израженији процес урбанизације и његов утицај на осећање друштвеног отуђења и анонимности у градовима.

Чикашка школа је била од великог утицаја на формирање социологије града као засебне дисциплине. Многи њихови налази су данас прерађени или одбачени, али трајни допринос Чикашке школе ни данас није потиснут.