Социјалистичка Аутономна Покрајина Косово

Социјалистичка Аутономна Покрајина Косово
Socijalistička Autonomna Pokrajina Kosovo


Застава	Грб

Главни град

Приштина

Службени језик Српско-хрватски и Албански језик

Облик државе Савез комуниста Косова

- Председник Председништва Хисен Кајдомчај ¹

- Председник Извршног већа Јусуф Зејнулаху ²

Површина

- Укупно 10.686 km² (-)

Становништво

- 1981. 1.584.441 (-)

- Густина 1831/km²

Валута Динар (YUD)

Временска зона UTC +1, +2 (CET, CEST)

Интернет домен

.yu

Позивни број +38

¹Задњи председник Председништва САП Косова био је Хисен Кајдомчај.
²Задњи председник Извршног већа САП Косова био је Јусуф Зејнулаху.

Социјалистичка Аутономна Покрајина Косово (алб. Krahina Socialiste Autonome e Kosovës) је била једна од две покрајине у саставу Социјалистичке Републике Србије. Основана је 1945.^[1] године као Аутономна Косовско-Метохијска Област, статус „Аутономне Покрајине“ добила је Уставом из 1963. године под званичним називом Аутономна Покрајина Косово и Метохија, а 1968. године је преименована је у „Социјалистичку Аутономну Покрајину“. Почетком деведесетих година је променила назив у Аутономна Покрајина Косово и Метохија.

Припадала је најнеразвијенијим крајевима СФРЈ. Главни град САП Косова била је Приштина.

Садржај

1 Историја
- 1.1 Други светски рат
- 1.2 Косово и Метохија у СФРЈ
2 Демографија
3 Функционери САП Косова
- 3.1 Председници
- 3.2 Премијери
4 Референце
5 Види још

Историја[уреди]

Назив Косово потиче од српског кос, што значи црна птица, а Метохија од речи метох, којом су називана црквена имања.

На Косову пољу се 1389. године одиграла Косовска битка, у којој су Срби доживели пораз од надмоћније турске војске. Између 1459. и 1912. године, Косово и Метохија су били у саставу Османског царства. Од 1912. године Косово и Метохија су у саставу Краљевине Србије, а од 1918. у саставу Краљевине СХС.

Други светски рат[уреди]

Косово и Метохија су, после краткотрајног Априлског рата, 1941. године, окупирани од стране Сила Осовине. Италија је Косово и Метохију, као и делове Македоније и Грчке прикључила тзв. Великој Албанији, која је била италијански протекторат.

Партизански устанак, под руководством КПЈ, на Косову и Метохији се развијао спорије него у другим крајевима Србије и Југославије, због великих репресалија, тешког живота под Италијанском окупацијом, одвођења у логоре и на принудни рад.

За све време рата албанске масе се нису хтеле активирати у народноослободилачки покрет, па је у тим условима, због непријатељског става Албанаца према Југославији, покрет против окупатора на Косову и Метохији био лишен масовне базе, коју је имао у другим деловима земље.

Тек у јесен 1942. године формирају се Главни штаб НОВ и ПО Косова и Метохије, Први албански НОП одред „Зејнел Ајдини“ и Шарпланински НОП одред.

Од априла 1943. године на Косову и Метохији се налазио делегат Врховног штаба и ЦК КПЈ Светозар Вукмановић Темпо, тако да је учињен велики напредак у организовању оружане борбе против окупатора. Новембра 1943. године формирана је Прва македонско-косовска бригада.

Иако је рат завршен 1945. године, на простору Косова и Метохије, све до 1952. године деловале су групе разбијених балиста (остатака албанских окупационих снага). У борби са њима учествовале су јединице ОЗНА-е и УДБА-е које су најчешће у појединачним окршајима разбиле остатке балиста док се одређени број извукао и сакрио у иностранству.

Косово и Метохија у СФРЈ[уреди]

После завршетка рата, Косово и Метохија су враћени Југославији и улазе у састав Народне Републике Србије. Аутономна Косовско-Метохијска Област (АКМО) званично је проглашена 10. јула 1945.^[1] године, а данашње границе област је добила 1959. године проширењем на северу, када су делови општине Рашка додати области као делови општине Лепосавић.

Априла 1963. године АКМО је уздигнута на ниво покрајине, поставши Аутономна Покрајина Косово и Метохија. Новембра 1968. године име покрајине је промењено у Социјалистичка Аутономна Покрајина Косово, чиме је Метохија уклоњена из назива. Између 1974. и 1989. године, Косово и Метохија је имало фактички статус федералне јединице СФРЈ, иако је формално и даље било део Србије.

Иако је албанска национална мањина имала широки степен аутономије, долазило је до честих немира на Косову, посебно 1968. и 1981. године, када је почело и прво јавно изношење захтева, најпре за Косово Републику у оквиру СФРЈ, а потом и за независност Косова.