Социјалистичка Република Хрватска

Из Википедије, слободне енциклопедије
Социјалистичка Република Хрватска
Socijalistička Republika Hrvatska

21. јул 1945. — 25. јул 1990.
Застава Хрватске Грб Хрватске
Застава Грб
Locator map Croatia in Yugoslavia.svg
Положај СР Хрватска у СФР Југославији
Географија
Земља СФР Југославија
Главни град Загреб
Површина 56.254 km²
Становништво 4.784.265 (1991. год)
Друштво
Званични језици Хрватскосрпски језик
Валута Југословенски динар
Владавина
Облик владавине Народна република
Социјалистичка република
Оснивање 21. јул 1945.
Независност 25. јун 1991.
Догађаји
формирање ЗАВНОХ 2. март 1943.
оснивање ДФ Хрватске 21. јул 1945.
формирање ФНРЈ 29. новембар 1945.
независност од СФРЈ 25. јун 1991.
Социјалистичка Федеративна Република Југославија Портал:СФРЈ
Овај чланак је део серије о
историји Хрватске:

Социјалистичка Република Хрватска је била једна од шест република у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији. На трећем заседању ЗАВНОХ-а, одржаном 8. и 9. маја 1944. године у Топуском основана је Федерална држава Хрватска, одлуком која има уставотворни карактер. Преименована је 1946. године као Народна Република Хрватска, а у „Социјалистичку Републику“ кад и остале југословенске републике, Уставом из 1963. године. Независност је стекла 25. јуна 1991. године. Већ 25. јула 1990. назив је промењен у Република Хрватска.

Била је друга по величини (после СР Србије) република СФРЈ. Главни град је био Загреб.

Конститутивни народи били су Хрвати и Срби, а званичне народности: Мађари, Чеси, Италијани, Словаци, Русини и Украјинци, али само у општинама у којима су представљали значајни део становништва.

Састојала се из Града Загреба, и девет Заједница општина: ЗО Загреб, ЗО Вараждин, ЗО Бјеловар, ЗО Осијек, ЗО Сисак, ЗО Карловац, ЗО Ријека, ЗО Госпић и ЗО Сплит, са седиштима у истоименим градовима.

Пре отцепљења, а у складу са променама привредно-политичког система, из назива је 25. јула 1990. године, избачен придев „социјалистичка“, а промењена су државна обележја - грб и застава. Укинуте су Заједнице општина, укинути су називи бившег друштвено-политичког система, загарантовано је право грађана на пољопривредно земљиште, а Срби су престали да буду конститутиван народ, односно без икакве расправе о променама Устава проглашени су националном мањином.

Историја[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Историја Хрватске

Ослобођење од Аустроугарске долази после Првог светског рата али и тада се наставља борба за праведнији живот радника па су познати многи штрајкови и буне од којих треба издвојити штрајк бродоградилишних радника у Лабину. Комунистичка партија је била доста јака и тако је у Загребу одржана Пета партијска конференција која је значајна за борбу народа и народности Југославије против окупатора и домаћих издајника.

У току Другог светског рата територија СР Хрватске и СР БиХ је била под влашћу издајничке Павелићеве НДХ који су начинили огромне злочине према не хрватском становништву и припадницима и симпатизерима КПЈ и НОБ-а.

Са ослобођењем земље почиње обнова СР Хрватске и самим тим бољитак за све њене градане. Ипак почетком 70-их јављају се покушаји за отцепљење СР Хрватске и укидање права других народа. Те покушаје је СКЈ и влада СФРЈ успешно спречила.

Општине у СР Хрватској[уреди]

Заједнице општина у СР Хрватској до 1986.
Заједнице општина у СР Хрватској до 1990.

На пописима 1971. и 1981. године СР Хрватска имала је 113 општина. Крајем осамдесетих из састава општине Сплит издвојене су две нове општине: Каштела и Солин, па је на попису из 1991. године, СР Хрватска имала 115 општина:

Имена градова[уреди]

Кумровец - Титова родна кућа

Имена одређених градова у време постојања СР Хрватске:

Функционери СР Хрватске[уреди]

Пулска арена
Сплит - Диоклецијанова палата
Дубровник - поглед на стари град

Председници[уреди]

Премијери[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Социјалистичка Република Хрватска