Социјалистичка Република Црна Гора

Социјалистичка Република Црна Гора Socijalistička Republika Crna Gora
Застава Грб
Главни град	Титоград
Службени језик	Српско-хрватски језик
Облик државе	Савез комуниста Црне Горе
- Председник Председништва	Момир Булатовић ¹
- Председник Извршног већа	Мило Ђукановић ²
Стварање и Независност
- Оснивање ФНРЈ	29. новембар 1945.
- Распад Југославије	1992.
Површина
- Укупно	13.810 km² (-)
- Вода (%)	1.5 %
Становништво
- 1991..	615.035 (-)
- Густина	44.5/km²
Валута	Динар (YUD)
Временска зона	UTC +1, +2 (CET, CEST)
Интернет домен	.yu
Позивни број	+38
1Задњи председник Председништва СР Црне Горе био је Момир Булатовић 2Задњи председник Извршног већа СР Црне Горе био је Мило Ђукановић.

Социјалистичка Република Црна Гора је била једна од шест република у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији. Основана је 1946. године као Народна Република Црна Гора, а преименована је у „Социјалистичку Републику“ кад и остале југословенске републике, Уставом из 1963.; 12. октобра 1992. је променила назив у Република Црна Гора.

Била је најмања југословенска република, и по површини и по становништву. Главни град СР Црне Горе био је Титоград (данашња Подгорица).

Конститутиван народ су били Црногорци, а званична национална мањина Албанци (до пописа 1971. године користио се назив Албанци), али само у општинама у којима су представљали значајни део становништва.

Историја

За више информација погледајте чланак Историја Црне Горе

Кроз историју Црне Горе стално се истиче борба ка слободи народа Црне Горе. Црногорци су познати по свом родољубљу које нису сломили ни Османско царство ни млетачки освајачи.

У Другом светском рату народи Црне Горе су се дигли 13. јула 1941. године у борбу против окупатора и домаћих издајника и тиме још једном показали своју љубав према слободи.

После рата су се нагло развијали туризам и индустрија. Постижу се велики успеси на свим подручјима, а нарочито у првој половини '70-тих година кад је изградена пруга Београд-Бар.

Општине у СР Црној Гори

На три последња пописа становништва из 1971, 1981. и 1991. године, СР Црна Гора састојала се из 20 општина, и то:

• Бар, Бијело Поље, Будва, Даниловград, Жабљак, Иванград, Колашин, Котор, Мојковац, Никшић, Плав, Плужине, Пљевља, Рожаје, Тиват, Титоград, Улцињ, Херцег Нови, Цетиње и Шавник.

Имена Градова

Називи одређених градова у време постојања СР Црне Горе:

• Иванград (по Ивану Милутиновићу) - данас Беране
• Титоград - данас Подгорица

Функционери СР Црне Горе

Председници

• Председник ЗАВНОЦГ-а (1943-1944)
  • Нико Миљанић (15. новембар 1943 — 14. јул 1944.)
• Председник ЦАСНО-а (1944-1946)
  • Нико Миљанић (14. јул 1944 — 21. новембар 1946.)

Поглед на Ловћен

Будва

Бококоторски залив

• Председник Президијума Народне скупштине (1946-1947)
  • Милош Рашовић (21. новембар 1946 — 6. новембар 1950.)
  • Никола Ковачевић (6. новембар 1950 — 4. фебруар 1953.)
• Председник Народне скупштине (1953-1974)
  • Никола Ковачевић (4. фебруар 1953 — 15. децембар 1953.)
  • Блажо Јовановић (15. децембар 1953 — 12. јул 1962.)
  • Филип Бајковић (12. јул 1962 — 5. мај 1963.)
  • Андрија Мугоша (5. мај 1963 — 5. мај 1967.)
  • Вељко Милатовић (5. мај 1967 — 6. октобар 1969.)
  • Видоје Жарковић (6. октобар 1969. - април 1974.)
  • Будислав Шошкић (април 1974. - 5. април 1974.)
• Председник Председништва СР Црне Горе (1974-1990)
  • Вељко Милатовић (5. април 1974 — 7. мај 1982.)
  • Веселин Ђурановић (7. мај 1982 — 7. мај 1983.)
  • Марко Орландић (7. мај 1983 — 7. мај 1984.)
  • Миодраг Влаховић (7. мај 1984 — 7. мај 1985.)
  • Бранислав Шошкић (6. мај 1985 — 6. мај 1986.)
  • Радивоје Брајовић (6. мај 1986 — 6. мај 1988.)
  • Божина Ивановић (6. мај 1988 — 13. јануар 1989.)
  • Слободан Симовић (вд) (13. јануар 1989 — 17. март 1989.)
  • Бранко Костић (17. март 1989 — 23. децембар 1990.)
  • Момир Булатовић (23. децембар 1990 — 12. октобар 1992.)

Председници владе

• Министар за Црну Гору у Привременој влади ДФЈ (1945)
  • Милован Ђилас (7. март 1945 — 17. април 1945.)
• Ппедседник владе (1945-1953)
  • Блажо Јовановић (17. април 1945 — 4. фебруар 1953.)
• Председник Извршног већа (1953-1990)
  • Блажо Јовановић (4. фебруар 1953 — 16. децембар 1953.)
  • Филип Бајковић (16. децембар 1953 — 12. јул 1962.)
  • Ђорђије Пајковић (16. децембар 1962 — 25. јун 1963.)
  • Веселин Ђурановић (25. јун 1963 — 8. децембар 1966.)
  • Мијушко Шибалић (8. децембар 1966 — 5. мај 1967.)
  • Видоје Жарковић (5. мај 1967 — 7. октобар 1969.)
  • Жарко Булајић (7. октобар 1969 — 6. мај 1974.)
  • Марко Орландић (6. мај 1974 — 28. април 1978.)
  • Момчило Цемовић (28. април 1978 — 7. мај 1982.)
  • Радивоје Брајовић (7. мај 1982 — 6. јун 1986.)
  • Вуко Вукадиновић (6. јун 1986 — 29. март 1989.)
  • Радоје Контић (29. март 1989 — 15. фебруар 1991.)
  • Мило Ђукановић (15. фебруар 1991 — 12. октобар 1992.)

Види још

• Црна Гора
• Социјалистичка Федеративна Република Југославија