Социјалистичка Република Црна Гора
| Социјалистичка Република Црна Гора Socijalistička Republika Crna Gora |
||
|---|---|---|
| Главни град | Титоград | |
| Службени језик | Српско-хрватски језик | |
| Облик државе | Савез комуниста Црне Горе | |
| - Председник Председништва | Момир Булатовић ¹ | |
| - Председник Извршног већа | Мило Ђукановић ² | |
| Стварање и Независност | ||
| - Оснивање ФНРЈ | 29. новембар 1945. | |
| - Распад Југославије | 1992. | |
| Површина | ||
| - Укупно | 13.810 km² (-) | |
| - Вода (%) | 1.5 % | |
| Становништво | ||
| - 1991.. | 615.035 (-) | |
| - Густина | 44.5/km² | |
| Валута | Динар (YUD) |
|
| Временска зона | UTC +1, +2 (CET, CEST) | |
| Интернет домен | .yu | |
| Позивни број | +38 |
|
| 1Задњи председник Председништва СР Црне Горе био је Момир Булатовић 2Задњи председник Извршног већа СР Црне Горе био је Мило Ђукановић. |
||
Социјалистичка Република Црна Гора је била једна од шест република у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији. Основана је 1946. године као Народна Република Црна Гора, а преименована је у „Социјалистичку Републику“ кад и остале југословенске републике, Уставом из 1963.; 12. октобра 1992. је променила назив у Република Црна Гора.
Била је најмања југословенска република, и по површини и по становништву. Главни град СР Црне Горе био је Титоград (данашња Подгорица).
Конститутиван народ су били Црногорци, а званична национална мањина Албанци (до пописа 1971. године користио се назив Албанци), али само у општинама у којима су представљали значајни део становништва.
Садржај |
Историја[уреди]
| За више информација погледајте чланак Историја Црне Горе |
Кроз историју Црне Горе стално се истиче борба ка слободи народа Црне Горе. Црногорци су познати по свом родољубљу које нису сломили ни Османско царство ни млетачки освајачи.
У Другом светском рату народи Црне Горе су се дигли 13. јула 1941. године у борбу против окупатора и домаћих издајника и тиме још једном показали своју љубав према слободи.
После рата су се нагло развијали туризам и индустрија. Постижу се велики успеси на свим подручјима, а нарочито у првој половини '70-тих година кад је изградена пруга Београд-Бар.
Општине у СР Црној Гори[уреди]
На три последња пописа становништва из 1971, 1981. и 1991. године, СР Црна Гора састојала се из 20 општина, и то:
- Бар, Бијело Поље, Будва, Даниловград, Жабљак, Иванград, Колашин, Котор, Мојковац, Никшић, Плав, Плужине, Пљевља, Рожаје, Тиват, Титоград, Улцињ, Херцег Нови, Цетиње и Шавник.
Имена Градова[уреди]
Називи одређених градова у време постојања СР Црне Горе:
- Иванград (по Ивану Милутиновићу) - данас Беране
- Титоград - данас Подгорица
Функционери СР Црне Горе[уреди]
Председници[уреди]
- Председник Президијума Народне скупштине (1946-1947)
- Председник Народне скупштине (1953-1974)
- Никола Ковачевић (4. фебруар 1953 — 15. децембар 1953.)
- Блажо Јовановић (15. децембар 1953 — 12. јул 1962.)
- Филип Бајковић (12. јул 1962 — 5. мај 1963.)
- Андрија Мугоша (5. мај 1963 — 5. мај 1967.)
- Вељко Милатовић (5. мај 1967 — 6. октобар 1969.)
- Видоје Жарковић (6. октобар 1969. - април 1974.)
- Будислав Шошкић (април 1974. - 5. април 1974.)
- Председник Председништва СР Црне Горе (1974-1990)
- Вељко Милатовић (5. април 1974 — 7. мај 1982.)
- Веселин Ђурановић (7. мај 1982 — 7. мај 1983.)
- Марко Орландић (7. мај 1983 — 7. мај 1984.)
- Миодраг Влаховић (7. мај 1984 — 7. мај 1985.)
- Бранислав Шошкић (6. мај 1985 — 6. мај 1986.)
- Радивоје Брајовић (6. мај 1986 — 6. мај 1988.)
- Божина Ивановић (6. мај 1988 — 13. јануар 1989.)
- Слободан Симовић (вд) (13. јануар 1989 — 17. март 1989.)
- Бранко Костић (17. март 1989 — 23. децембар 1990.)
- Момир Булатовић (23. децембар 1990 — 12. октобар 1992.)
Председници владе[уреди]
- Министар за Црну Гору у Привременој влади ДФЈ (1945)
- Ппедседник владе (1945-1953)
- Председник Извршног већа (1953-1990)
- Блажо Јовановић (4. фебруар 1953 — 16. децембар 1953.)
- Филип Бајковић (16. децембар 1953 — 12. јул 1962.)
- Ђорђије Пајковић (16. децембар 1962 — 25. јун 1963.)
- Веселин Ђурановић (25. јун 1963 — 8. децембар 1966.)
- Мијушко Шибалић (8. децембар 1966 — 5. мај 1967.)
- Видоје Жарковић (5. мај 1967 — 7. октобар 1969.)
- Жарко Булајић (7. октобар 1969 — 6. мај 1974.)
- Марко Орландић (6. мај 1974 — 28. април 1978.)
- Момчило Цемовић (28. април 1978 — 7. мај 1982.)
- Радивоје Брајовић (7. мај 1982 — 6. јун 1986.)
- Вуко Вукадиновић (6. јун 1986 — 29. март 1989.)
- Радоје Контић (29. март 1989 — 15. фебруар 1991.)
- Мило Ђукановић (15. фебруар 1991 — 12. октобар 1992.)[1]
Извори[уреди]
- ^ Montenegro, Приступљено 1. 4. 2013.
Види још[уреди]
|
||||||||||