Социјалистичка народна партија Црне Горе
| Социјалистичка народна партија Црне Горе СНП ЦГ
|
|
|---|---|
|
|
|
| Председник | Срђан Милић |
| Оснивач | Момир Булатовић |
| Основана | 18. фебруар 1998. |
| Седиште | Улица Вака Ђуровића 5, Подгорица |
| Држава | |
| Идеологија | Социјалдемократија, Српско-црногорски унионизам. |
| Политичка позиција | Левица |
| Скупштина Црне Горе |
9 / 81
|
| интернет страница | |
Социјалистичка народна партија Црне Горе je социјалдемократска странка у Црној Гори. Њен предсједник је Срђан Милић, а припада групи странака српског народа у Црној Гори.
Садржај |
Историја [уреди]
Настала је из огранка владајуће Демократске партије социјалиста Црне Горе 1998. године. Оснивач и први предсједник странке је био бивши црногорски предсједник Момир Булатовић.
На изборима 1998. странка наступа самостално под вођством Момира Булатовића, осваја 35,62% гласова и 29 посланика пласирајући се на друго место иза коалиције Да живимо боље (ДПС-НС-СДП). Булатовић је 19. маја 1998. постао председник савезне владе СРЈ и СНП улази у власт на федералном нивоу са Милошевићевим СПС-ом.
После савезних избора 2000. и пада Слободана Милошевића у Србији, про-европска и реформска струја Предрага Булатовића преузима лидерство и долази у сукоб са Момиром Булатовићем, који је затим због одлуке главног одбора СНП-а да уђе у коалицију са ДОС-ом, напустијо СНП и формирао Народну социјалистичку странку.
Посла тога заједно са Српском народном странком и Народном странком, СНП улази у унионистичку коалицију Заједно за Југославију. ЗЗЈ осваја друго место на изборима 2001. и преко 40% гласова, али услед немогућности формирања владе са ЛСЦГ-ом, избори се понављају. На изборима следеће године, ЗЗЈ мења име у Заједно за промјене, али је са скоро 38% гласова ипак поражена од коалције коју је водио ДПС.
Била је лидер опозиције, просрпска странка све до изборно краха коалиције униониста на парламентарним изборима 2006. године, и била је главна политичка странка на референдуму о независности која је кампањисала за опцију државне уније са Србијом 2006. године, на којој је опција НЕ за длаку изгубила. Истог трена резултате није признала независност Црне Горе, и саставила је Бијелу књигу, која је расправљала о упитности референдумских резултата и износила статистичке податке о нелогичностима и прекршајима владајуће коалиције Мила Ђукановића.
На парламентарним изборима 2009. године, по други пут у историји, наступа самостално, након неуспјеха да се формира јединствена листа цјелокупне опозиције одбијањем Либералне партије Црне Горе и краха у преговорима са Новом српском демократијом и Покретом за промјене. СНП је на овим изборима својила 16,5% гласова и 16 посланика у скупштини и тиме је после изборе била прва опозициона странка.
На парламентарним изборима 2012. године, проподају поново преговори са Новом и ПзП-ом, око уласка СНП у тек формирани Демократски фронт. Због тога СНП одлучује још једном самостални наступ, али један део чланства под вођством Предрага Булатовића и Милана Кнежевића, напушта странку и прелази у Фронт. СНП је на изборима освојила треће место иза владајуће коалиције и Фронта, односно 11,06% гласова и 9 посланика, и тиме изгубила је 7 посланика у поређењу са 2009.
Изборни резултати СНП [уреди]
| Година избора | % | Мандати |
|---|---|---|
| 1998. | 35,62 | 29 |
| 2001. | коалиција Заједно за Југославију | 21 |
| 2002. | коалиција Заједно за промјене | 19 |
| 2006. | 14,07 (са НС и ДСС) | 8 |
| 2009. | 16,54 | 16 |
| 2012. | 11,06 | 9 |
Предсjедници СНП [уреди]
| Председник | Мандат |
|---|---|
| Момир Булатовић | 1998-2000 |
| Предраг Булатовић | 2000-2006 |
| Срђан Милић | 2006- |