Социјалистичка партија Србије

Из Википедије, слободне енциклопедије
Социјалистичка партија Србије
СПС
Лого СПС-а
Председник Ивица Дачић
Заменик председника др Жарко Обрадовић
Председник Извршног одбора Бранко Ружић
Портпарол Ђорђе Милићевић
Оснивач Слободан Милошевић
Коалиција СПС-ПУПС-ЈС
Слоган ЈАСНО. ЧВРСТО. ОДЛУЧНО.
Основана 17. јул 1990.
Претходне странке Савез комуниста Србије и Социјалистички савез радног народа Србије
Седиште Студентски трг 15, Београд
Држава Застава Србије Србија
Млади огранак Социјалистичка омладина
Раније име:
Млади социјалисти
Број чланова (2013) око 94.000[1]
Идеологија Демократски социјализам,
Социјалдемократија,
Европеизам.
Раније:
Посткомунизам,
Југославизам,
Умерени српски национализам.
Политичка позиција Леви центар
Раније:
Левица
Народна скупштина
25 / 250
Скупштина АП Војводине
7 / 120
Боје црвена (доминатна),
плава и бела
интернет страница

Социјалистичка партија Србије (скраћено СПС) је већинска парламентарна регистрована политичка партија, она је једна од владајућих политичких партија у Републици Србији, демократско социјалистичке оријентације. Социјалистичка партија Србије је друга по велични парламентрана политичка партија у Републици Србији.

Политички програм[уреди]

Политички програм Социјалистичке партије Србије сличан је програму других савремених социјалистичких партија. Иако „социјалистичка“ стоји у називу, то заправо није право залагање таквих странака, па ни СПС-а. Социјалистичка партија Србије не подржава социјалистички режим државне самоуправе, него реформисани капиталистички систем демократског социјализма и социјалдемократије као и већина реформисаних бивших комунистичких политичких партија у Европи и свету.

Историјат[уреди]

Настанак[уреди]

Стари знак СПС-а, од 1990. до 1992. године

Партија је настала, 16. јула 1990. године у тадашњој Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији тачније Социјалистичкој Републици Србији, уједињењем Савеза комуниста Србије (Комунистичке партије Србије) - (СКС) и Социјалистичког савеза радног народа Србије - (ССРНС). За председника партије на Првом конгресу, изабран је Слободан Милошевић. Приликом оснивања партија је постала правно-имовински наследник ове две Друштвено-политичке организације. Борисав Јовић био је председник Социјалистичка партија Србије од 24. маја 1991. до 24. октобра 1992, што је претходно био Слободан Милошевић који је формално отишао с те функције (али је незванично задржао пресудни утицај у њој) јер по Уставу није могао истовремено да буде председник СПС-а и председник Србије. Када се Слободан Милошевић званично вратио на чело странке, Борисав Јовић је постао потпредседник СПС-а и остао на тој функцији до краја новембра 1995. Након престанка постојања 2003. године Југословенске левице већина чланова те партије постају чланови Социјалистичке партије Србије, Социјалистичка партија Србије постаје правно-имовински наследник ове бивше политичке партије Југословенске левице, која је деловала у Републици Србији и Савезној Републици Југославији.

Период владавине[уреди]

Стара застава СПС-а, од 1990. до 1992. године
Слободан Милошевић, оснивач и доживотни председник СПС-а
Борисав Јовић, председник СПС-а од 1991. године до 1992. године

Децембра 1990. године, на првим изборима за Скупштину Србије, СПС је освојила прво место са 194 посланичка мандата, а Слободан Милошевић је тада убедљиво изабран за председника Републике Србије. Јануара 1991. изабрана је прва Влада Републике Србије, након увођења вишестраначког режима, а коју је саставио СПС. За премијера је изабран Драгутин Зеленовић. Социјалистичка партија Србије је била једина политичка партија од увођења вишепартијског система у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији и Социјалистичкој Републици Србији, да је имала два своја члана партије, председника Председништва Социјалистичке Федеративне Републике Југославије 1990. године и 1991. године, први је био Борисав Јовић из Социјалистичке Републике Србије а други Вршилац дужности председника Председништва Социјалистичке Федеративне Републике Југославије Сејдо Бајрамовић из Социјалистичке Аутономне Покрајине Косова и Метохије.

Стари знак СПС-а, из 1992. године

Маја 1992. године, СПС осваја прво место на првим изборима за Скупштину Савезне Републике Југославије а у децембру исте године прво место на ванредним изборима за Скупштину Србије. Паралелно са парламентарним изборима, одржани су и превремени избори за председника Републике и на њима је Слободан Милошевић победио Милана Панића, па је тако по други пут изабран за председника Србије. Фебруара 1993, СПС формира мањинску Владу Србије коју је у парламенту подржавала Српска радикална странка. За премијера је тада изабран Никола Шаиновић. Међутим, у септембру 1993, долази до раскида сарадње између социјалиста и радикала. 19. децембра, одржавају се превремени избори за Скупштину Србије и СПС на њима осваја 123 посланичка мандата. Марта 1994, социјалисти формирају поново Владу Србије, али овог пута у сарадњи са Новом демократијом. За премијера је тада изабран Мирко Марјановић.

Од 1996. године, социјалисти су на изборима били у коалицији са Југословенском левицом, коју је предводила Милошевићева жена Мирјана Марковић.

Због оптужби за крађу локалних избора у новембру 1996, коалиција "ЗАЈЕДНО" је организовала грађански протест који је започео у Нишу, а касније се раширио на читаву Србију. Протест је трајао готово читаве зиме 96/97 године и завршио се признавањем изборних резултата од стране Слободана Милошевића у фебруару 1997.

24. септембра 2000. године, одржани су редовни локални и савезни избори, али и превремени избори за председника Савезне Републике Југославије. СПС губи и на локалном и савезном нивоу, а Војислав Коштуница (кандидат Демократске опозиције Србије) побеђује Милошевића. Пошто је режим одбио да призна Коштуничину победу, дошло је до масовних протеста који су кулминирали 5. октобра, када је више стотина хиљада грађана у Београду збацило Слободана Милошевића са власти.

Опозициони период[уреди]

После свргавања Милошевића са власти, партија је постала део опозиције. 23. децембра 2000, на ванредним изборима за парламент Србије, СПС осваја свега 37 посланичких мандата. Три године касније, децембра 2003, СПС је на парламентарним изборима освојила 7,6% гласова, односно само 22 од 250 седишта у парламенту. После тих избора СПС је пружила подршку мањинској Влади Војислава Коштунице (3. март 2004). Иако званично није ушла у Владу, СПС је добила многа директорска места у јавним предузећима широм Србије. Јуна исте године, Ивица Дачић је као председнички кандидат СПС-а освојио пето место са 3,6 % гласова.

11. марта 2006. године, у притвору Хашког трибунала у Схевенингену, умро је Слободан Милошевић, тада још увек лидер СПС-а.

Децембра 2006. године, Ивица Дачић постаје председник СПС-а, а у јануару 2007. године СПС (на новим ванредним изборима за српски парламент) осваја свега 5,64% гласова, што јој доноси само 16 посланичких места. Ништа бољи резултат социјалисти нису забележили ни на председничким изборима у јануару 2008. године, када је Милутин Мркоњић као кандидат освојио око 6% гласова.

СПС данас[уреди]

Долазак на власт 2008.[уреди]

Ивица Дачић, председник СПС-а од 2006. године
Симбол коалиције СПС-ПУПС-ЈС

На парламентарним изборима одржаним 11. маја 2008. године, Социјалистичка партија Србије је у коалицији са Партијом уједињених пензионера Србије (ПУПС) и Јединственом Србијом (ЈС) освојила 7,58% гласова и 20 посланичких места у Народној скупштини. СПС и њени коалициони партнери ушли су у постизборну коалицију са листом За европску Србију. Славица Ђукић-Дејановић изабрана је за председника Народне скупштине (25. јун). Нова влада Србије изабрана је 7. јула. Председник СПС-а Ивица Дачић изабран је за првог потпредседника владе и министра унутрашњих послова, док су Милутин Мркоњић, Жарко Обрадовић и Петар Шкундрић изабрани за министре за инфраструктуру, просвету и рударство и енергетику. Председник ПУПС-а, Јован Кркобабић, је изабран за потпредседника владе за социјална питања. У мају 2008. Ивица Дачић путовао је у Атину где је разговарао са председником Социјалистичке интернационале Јоргосом Папандреуом, том приликом Папандреу је рекао да је интернационала спремна да започне процес пријема СПС-а.

На годишњој скупштини СПС одржаној 17. јула 2009. године, донета је одлука о реформи партије. СПС је најавила нови почетак, као партија модерне левице и социјалдемократске оријентације. Социјалистичкој партији Србије је потврђена кандидатура за чланство у Социјалистичкој интернационали. Поред свог знака, СПС је додао и ружу СИ.

Избори 2012. и савез са СНС[уреди]

На редовним парламентарним и ванредним председничким изборима, 6. маја 2012. године, коалиција око СПС-а постигла је већи успех. Освојила је 14,53% гласова на парламентарном нивоу и добила 44 посланичка места, док је Ивица Дачић као председнички кандидат заузео треће место са освојених око 500.000 гласова. Каснија победа лидера напредњака Томислава Николића у другом кругу председничких избора, 20. маја, резултовала је склапањем савеза између коалиција око Српске напредне странке и СПС-а са Уједињеним регионима Србије о формирању нове Владе Републике Србије са Ивицом Дачићем на челу. Нова Влада је ступила на дужност 27. јула, а поред премијерског места социјалисти су добили ресоре унутрашњих послова (и даље са Дачићем на челу), здравља (Славица Ђукић Дејановић), саобраћаја (Александар Антић), и просвете и науке (Томислав Јовановић).

Предизборни билборд СПС-а, за парламентарне изборе у Србији 2014. године

Избори 2014.[уреди]

На ванредним парламентарним изборима у Републици Србији 2014. године осваја 25 посланичка мандата на изборној листи: ИВИЦА ДАЧИЋ - "Социјалистичка партија Србије (СПС), Партија уједињених пензионера Србије (ПУПС), Јединствена Србија (ЈС)"

Социјалистичку партију Србије на ванредним парламентарним изборима у Републици Србији 2014. године, у Шабцу је подржао општински комитет Комунистичке партије и у Обреновцу општински комитет Покрета - Комуниста Србије. [2] [3]

Конгреси[уреди]

Највиши орган Социјалистичке партије Србије је конгрес и он се према се према Статуту партије одржава сваке четврте године. До сада је одржано осам конгрес:

  • Осми конгрес - под слоганом „Сигурним кораком“ одржан је 11. децембра 2010. године у дворани „Сава центра“ у Београду, уз присуство 2.317 делегата. За председника партије поново је изабран (други пут) Ивица Дачић. Избор председника партије је по први пут обављен јавним гласањем (акламацијом), при чему је био само један кандидат, који је изабран једногласно. На исти начин су изабрани и остали органи партије (које по статуту бира конгрес), што је овом конгресу дало најнедмократскији карактер од оснивања СПС-а. На првој седници Главног одбора, одржаној после конгреса, изабрано је руководство партије - за председника Извршног одбора изабран је Бранко Ружић, за потпредседнике: Жарко Обрадовић, Славица Ђукић-Дејановић, Милутин Мркоњић, Душан Бајатовић и Дијана Вукомановић.

Истакнути чланови[уреди]

Бивши чланови[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :