Соња Коваљевска

Из Википедије, слободне енциклопедије
Соња Коваљевска

Kovalevskaïa.jpg
Софија Васиљевна Коваљевска

Пуно име Софија Васиљевна Коваљевска
Општи подаци
Датум рођења 15. јануар 1850.
Место рођења Москва (Руска Империја)
Датум смрти 10. фебруар 1891.
Место смрти Стокхолм (Шведска)
Рад

Соња (Софија) Круковски Коваљевска (рус. Соня Круковски-Ковалевская; Москва, 15. јануар 1850Стокхолм, 10. фебруар 1891) је била математичар, писац и борац за женска права. Њена борба да себи обезбеди најбоље могуће образовање је омогућила женама да похађају универзитетске студије као равноправни студенти. Осим тога, њена достигнућа у математици су натерала њене мушке колеге да преиспитају своја старомодна схватања о женској инфериорности у односу на мушкарце у научном раду.

Биографија[уреди]

Соња је рођена 1850. у руској племићкој породици и одрасла је окружена луксузом. Међутим, није била баш срећно дете. Осећала се запостављеном, као средње дете, поред своје старије веома вољене сестре, Аните и млађег брата, Феђе, наследника. Током највећег дела детињства имала је веома строгу гувернанту која је васпитавање Соње да постана дама схватила као своју личну мисију. Као последица тога, Соња је постала поприлично нервозна и повучена што ју је пратило целог живота.

Математику је открила као веома млада. Она тврди да је добро проучила белешке свог оца које су стајала на зиду њене собе уместо тапета. Такође, она сматра да је за њену љубав према математици највише „крив“ њен ујак Петар који је доста времена проводио са њом расправаљајући о појединим математичким појмовима. Када је имала 14, сама је научила тригонометрију да би могла да схвати поглавље о оптици у књизи из физике коју је тада читала. Аутор те књиге и њен комшија, професор Тиртов (Тыртов), био је импресиониран њеним способностима и убедио је Соњиног оца да јој дозволи да оде у Ст. Петерсбург да настави школовање.

По завршетку средње школе Соња је чврсто одлучила да настави школовање на универзитетском нивоу. Међутим, најближи универзитет отворен и за жене био је у Швајцарској, а у то доба младим, неудатим женама није било дозвољено да путују саме. Како би решила тај проблем, Соња се, септембра 1868. удала за Владимира Коваљевског. Првих пар месеци брака су провели у Петерсбургу а затим отишли у Хајделберг где је Соња први пут привукла пажњу. Свима је била интересантна тиха млада Рускиња са изванредним академским угледом.

Соња је 1870. године одлучила да своје студије настави код Карла Вајерштраса (Karl Weierstrass) на Универзитету у Берлину. Вајерштрас је већ тада сматран за најугледнијег матеамтичара свог времена али у почетку није Соњу схватао озбиљно. Дао јој је пар проблема да реши и тек после прегледања њеног рада открио је какав геније стоји пред њим. Одмах је почео да је приватно подучава јер универзитет тада није дозвољавао женама да студирају. Соња је код њега учила 4 године. Једном приликом је рекла: „Те године имале су највећи могући утицај на моју каријеру као математичара. Тада сам конанчно и неопозиво одлучила који ћу правац следити у свом раду: сав мој рад биће у духу Вајерштраса." На крају те четири године имала је већ три рада за собом за која се надала да ће јој донети диплому. Један од њих, „О парцијалним диференцијалним једначинама“, објављен је у Креловом (Crelle) часопису, што је била велика част за непознатог математичара.

У јуну 1874. Соња Коваљевска је добила докторску титулу од Универзитета у Гетингену (Göttingen). И поред те престижне титуле и Вајерштрасове помоћи није успевала да пронађе посао. Она и Владимир су се вратили у Палобино, Соњиној породици. Убрзо по њеном повратку кућу њен отац је преминуо. После очеве смрти Соња и Владимир су се напокон заљубили. Из те љубави се родила једна кћи. Током свог боравка код куће Соња је у потпуности занемарила математику. Уместо тога, окушала се у књижевности, пишући приче, позоришне критике и научне чланке за новине.

Соња се вратила математици са 1880. године новим жаром. На једној конференцији излагала је рад о интегралима који је било веома добро примљен. Поново се нашла у ситуацији да тражи посао у области коју највише воли - математици. Одлучила је да се врати Вајерштрасу. Недуго по доласку у Берлин сазнала је за Владимирову смрт. Он је починио самоубиство када је сав његов посао пропао. Туга је учинила да ради више него икад.

Коначно, 1883. године, Соњи се поново осмехнула срећа. Добила је позив да предаје на Универзитету у Стокхолму од Вајерштрасовог бившег ученика Госте Митаг - Лефлера. У почетку је то било само привремено запослење, али пет година рада је било довољно да управа Универзитета схвати колико је Соња била значајна. Уследио је период великих успеха. Добила је трајно запослење на Универзитету, постала је уредник математичког часописа, написала је свој први рад о кристалима и, 1885, постала је шеф катедре за математику. У међувремену је са пријатељицом Аном Лефлер написала позоришни комад „Борба за срећу“.

Соња је поново добила ужасавајуће вести 1887. Смрт њене сестре, Аните, је била поготово тешка с обзиром на то да су њих две биле веома блиске. На срећу, недуго потом је дошао њен највећи тријумф, када је 1888. године, предала рад „О ротацији крутог тела око фиксиране тачке“ на такмичење за награду Бордин Француске Академије наука и победила. „Пре Софије Коваљевски (Соње Коваљевске) једино су разматрани случајеви ротирања симетричног тела“ (Рапапорт). У свом раду, Соња је развила теорију о ротацији несиметричног крутог тела код кога се центар масе не налази на оси ротације. Рад је био толико успешан да је награда са 3000 повећана на 5000 франака.

Отприлике у исто време, још један човек је ушетао у Соњин живот. Максим Коваљевски је дошао у Стокхолм да одржи низ предавања. Ту је упознао Соњу и они су имали бурну везу. Основни проблем било је то што су обоје били страсно везани за свој рад и нису желели да га напусте због другог. Рад је одвео Максима из Стокхолма и он је желео да Соња напусти свој тешко стечени положај да би постала његова жена. Соња је доста хладно одбила тако нешто али и поред тога није могла да поднесе да га изгуби. Остала је у Француској током лета са њим и запала у још једно стање депресије. Поново се окренула писању и до краја свог боравка у Француској завршила је „Сећања на детињство“.

У јесен 1889, вратила се у Стокхолм. И даље је била тужна због Максима иако је често путовала у Француску да га види. Као последица свега тога, разболела се од упале плућа и депресије. 10. фебруара 1891. године, Соња Коваљевска је умрла. Цео научни свет је с тугом реаговао на ту вест. Током своје каријере, Соња је објавила десет радова из математике и математичке физике и неколико књижевних дела. Велики део њених научних радова садржао је фундаменталне теорије или је отварао врата будућим открићима. Нема сумње да је Соња Круковски Коваљевска била изванредна особа. Председник Француске академије наука, који је Соњи уручио награду Бордин, једном је рекао: „Наши чланови сматрају да њен рад сведочи не само о дубоком и широком образовању, већ и о уму невероватне инвентивности“.

Литература[уреди]

  • Perl, Terry. "Sonya Kovalevskaya" Math Equals: Biographies of Women Mathematicians and Relates Activities.
  • Rappaport, Karen D. "S. Kovalevsky: A Mathematical Lesson." The American Mathematical Monthly 88 (October 1981)

Спољашње везе[уреди]