Соња Колачарић

С Википедије, слободне енциклопедије
Соња Колачарић
Лични подаци
Пуно имеСоња Колачарић
Датум рођења(1980-05-04)4. мај 1980.(43 год.)
Место рођењаЛазаревац, СФР Југославија
ОбразовањеФакултет драмских уметности у Београду
УниверзитетУниверзитет уметности у Београду
Занимањеглумица
Породица
СупружникАндреј Иванчевић (в. 2008 —  р. 2022)
Деца2
Рад
Активни период1999—данас
Битна улогаНебеска удица — Сека
Мртав ’ладан — Маја
Један на један — Соња
Оно као љубав — Милица
Веза до IMDb-а

Соња Колачарић (Лазаревац, 4. мај 1980) српска је глумица.

Каријера[уреди | уреди извор]

Студирала је глуму на Факултету драмских уметности, а након што га је завршила, кренула је да глуми у позоришту и на филму.[1]

Први филмску улогу остварила је 1999. године у филму Бело одело, у коме је била у улози проститутке. Неке од својих најпознатијих улога остварила потом је у филмовима Небеска удица (као Сека) и Чарлстон за Огњенку (као Огњенка). Године 2002. у филму Мртав ’ладан добила је улогу Маје. Исте године играла је једну од главних улога у филму Један на један, као Соња.

Глумила је и у телевизијским серијама. Године 2008. је у Последњој аудијенцији тумачила улогу Артемизе Христић. Наредне године је била запажена у улози Милице, главне јунакиње серије Оно као љубав.[1]

Приватни живот[уреди | уреди извор]

Од 2008. године у браку је са Андрејом Иваничевићем, директором дизајн студија Старт арт. Године 2011. добили су дете, те се тада Соња на неко време повукла из глуме. Имају два сина. Брак је разведен 2022. године.[2]

Улоге[уреди | уреди извор]

Филмографија[уреди | уреди извор]

Год. Назив Улога Напомена
1990-е
1999. Бело одело најмлађа проститутка
2000-е
2000. Небеска удица Сека
Србокап кратки филм
2002. Мртав ’ладан Маја
Један на један Соња
Запечен кратки филм
2003. E-Snuff кратки филм
2004. Слатки мирис нафталина кратки филм
2006. Снајпер Ана кратки филм
2008. Чарлстон за Огњенку Огњенка
Последња аудијенција Артемиза Христић ТВ серија, 1 еп.
2009. Хитна помоћ Нада
Оно као љубав Милица ТВ серија, главна улога
Залазак сунца са крова кратки филм
2010-е
2015. Андрија и Анђелка Сузана ТВ серија, 1 еп.
2016. Победник остаје победник Победа кратки филм
Оно мало части новинарка
2017. Фебруар комшиница кратки филм
2019. Из љубави Маријана
Четири руже Лаура
2019—2020. Државни службеник Милица Вранеш ТВ серија, 18 еп.
2020-е
2020. Тате Јасна Матавуљ ТВ серија
Жив човек
Плутати Мина кратки филм
2021. Једини излаз Милица Драгин
Једини излаз Милица Драгин ТВ серија, 5 еп.
Време зла Моник ТВ серија, 2 еп.
Нечиста крв старија Стојна ТВ серија, 2 еп.
2022. Чувам те мајка кратки филм
Кључ професорка
Мочвара Марија Гарчевић ТВ серија, 9 еп.
2023. Уста пуна земље болничарка

Позоришне представе[уреди | уреди извор]

Представа Улога Режија Позориште Премијера
Српска драма Девојка Мирослав Алексић Позориште „Душко Радовић” 15. мај 1999.[3]
Хајдуци Ленка Јовица Павић 23. октобар 1999.[3]
Буба Сестра Егон Савин Звездара театар 17. јануар 2001.[4][5]
Живот из почетка Царица Стефан Саблић Култ театар 6. мај 2001.[6][7]
Бура Миранда Слободан Унковски Град театар 10. август 2001.[8][9]
Велика драма Марија Хелга Хофман Синиша Ковачевић Народно позориште у Београду 22. фебруар 2002.[10][11]
Два витеза из Вероне Јулија (представа је обновљена 2006)[12] Горан Шушљик Позориште „Бошко Буха” 12. мај 2002.[13][14]
Фауст I Други арханђео, Маргарета 2 Мира Ерцег Народно позориште у Београду 2. децембар 2002.[15][16]
Фауст II 9. јануар 2003.[17][18]
Вишњик Ања Александар Поповски 13. март 2003.[19][20]
Италијанска ноћ Ана Паоло Мађели Југословенско драмско позориште 27. новембар 2004.[21][22]
Брод за лутке Марица (алтернација Тијани Младеновић)[23] Слободан Унковски 5. јун 2006.[24][25]
Неке девојке Боби Горчин Стојановић Београдско драмско позориште 13. децембар 2006.[26][27]
На дну Настја Паоло Мађели Југословенско драмско позориште 3. март 2007.[28][29]
Јадници Козета Небојша Брадић Опера и театар Мадленијанум 18. октобар 2007.[30][31]
Невиност Апсолутна Дејан Мијач Атеље 212 22. мај 2008.[32][33]
Маратонци трче почасни круг Кристина (од 2011)[34] Кокан Младеновић Позориште на Теразијама 25. мај 2008.[35][36]
Како вам драго Селија Слободан Унковски Југословенско драмско позориште 20. новембар 2009.[37][38]
Живот у тесним ципелама Менаџерка и водитељка Душан Ковачевић Звездара театар 11. март 2011.[39][40]
Зли дуси Лизавета Николајевна (од сезоне 2012/13)[41] Татјана Мандић Ригонат Народно позориште у Београду 22. новембар 2011.[42][43]
На дну Василиса Карповна Ана Ђорђевић 3. октобар 2015.[44][45]
Илузије Прва жена Татјана Мандић Ригонат Театар Вук 17. март 2017.[46][47]
Кос Уна Мики Манојловић Радионица Интеграције 8. јун 2017.[48][49]
Урнебесна трагедија Ружа Марко Манојловић Атеље 212 9. новембар 2017.[50][51]
Васа Железнова и други Наталија Сергејевна Златко Свибен Народно позориште у Београду 9. септембар 2020.[52]
Вуци и овце Глафира Алексејевна Егон Савин 25. септембар 2021.[53]
Године врана Љубинка Рајић Синиша Ковачевић 12. март 2022.[54]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „Sonja Kolačarić, biografija”. /sinemanija.com. Приступљено 17. 6. 2017. 
  2. ^ „Развела се звезда филма "Кључ"; Соња Колачарић ставила тачку на брак после 14 година”. Б92. 2. 4. 2022. Приступљено 4. 4. 2022. 
  3. ^ а б Todorović, Predrag (4. 12. 2000). „Teatar bez predstava”. Глас јавности. Приступљено 26. 3. 2022. 
  4. ^ „Буба”. Звездара театар. Архивирано из оригинала 25. 9. 2020. г. Приступљено 18. 8. 2021. 
  5. ^ Волк 2006, стр. 373.
  6. ^ D, M. (5. 5. 2001). „Život iz početka”. Глас јавности. Приступљено 6. 5. 2001. 
  7. ^ Волк 2006, стр. 386.
  8. ^ „Ima li dno balkanski lonac”. Блиц. 14. 7. 2001. Приступљено 26. 3. 2022. 
  9. ^ „Produkcije i koprodukcije”. gradteatar.me. 5. 6. 2001. Приступљено 26. 3. 2022. 
  10. ^ „Велика драма”. Народно позориште у Београду. Приступљено 26. 3. 2022. 
  11. ^ Волк 2009, стр. 520.
  12. ^ „Два витеза из Вероне”. Позориште Бошко Буха. Приступљено 26. 3. 2022. 
  13. ^ Волк 2006, стр. 359.
  14. ^ Монографија 2020, стр. 221.
  15. ^ „Фауст I”. Народно позориште у Београду. Архивирано из оригинала 8. 5. 2006. г. Приступљено 26. 3. 2022. 
  16. ^ Волк 2009, стр. 521—522.
  17. ^ „Фауст II”. Народно позориште у Београду. Архивирано из оригинала 28. 5. 2006. г. Приступљено 26. 3. 2022. 
  18. ^ Волк 2009, стр. 522—523.
  19. ^ „Вишњик”. Народно позориште у Београду. Архивирано из оригинала 28. 5. 2006. г. Приступљено 26. 3. 2022. 
  20. ^ Волк 2009, стр. 523.
  21. ^ „Italijanska noć”. Југословенско драмско позориште. Архивирано из оригинала 7. 2. 2005. г. Приступљено 26. 3. 2022. 
  22. ^ Стојановић 2008, стр. 266.
  23. ^ „Brod za lutke”. Југословенско драмско позориште. Архивирано из оригинала 6. 12. 2008. г. Приступљено 26. 3. 2022. 
  24. ^ „Brod za lutke”. Југословенско драмско позориште. Архивирано из оригинала 25. 6. 2006. г. Приступљено 26. 3. 2022. 
  25. ^ Годишњак 28 2007, стр. 39—40.
  26. ^ „Neke devojke”. Београдско драмско позориште. Архивирано из оригинала 21. 1. 2007. г. Приступљено 26. 3. 2022. 
  27. ^ Пашић 2007, стр. 315.
  28. ^ „Na dnu”. Југословенско драмско позориште. Архивирано из оригинала 6. 12. 2008. г. Приступљено 22. 5. 2021. 
  29. ^ Годишњак 29 2008, стр. 25.
  30. ^ Ćirić, Sonja (18. 10. 2007). „Za istoriju i o njoj”. Време. Приступљено 26. 3. 2022. 
  31. ^ Годишњак 30 2009, стр. 55.
  32. ^ „Невиност”. Атеље 212. Приступљено 26. 3. 2022. 
  33. ^ Годишњак 30 2009, стр. 58.
  34. ^ „Sonja Kolačarić kao Kristina u Maratoncima”. espreso.co.rs. 18. 3. 2011. Приступљено 22. 3. 2022. 
  35. ^ „Маратонци трче почасни круг”. Позориште на Теразијама. Архивирано из оригинала 17. 4. 2009. г. Приступљено 26. 8. 2021. 
  36. ^ Годишњак 30 2009, стр. 68.
  37. ^ „Kako vam drago”. Југословенско драмско позориште. Архивирано из оригинала 22. 1. 2010. г. Приступљено 26. 3. 2022. 
  38. ^ Годишњак 32 2011, стр. 25.
  39. ^ „Живот у тесним ципелама”. Звездара театар. Архивирано из оригинала 11. 8. 2020. г. Приступљено 26. 3. 2022. 
  40. ^ Годишњак 33 2012, стр. 92.
  41. ^ Годишњак 35 2014, стр. 44.
  42. ^ „Зли дуси”. Народно позориште у Београду. Приступљено 22. 3. 2022. 
  43. ^ Годишњак 34 2013, стр. 41.
  44. ^ „На дну”. Народно позориште у Београду. Приступљено 26. 3. 2022. 
  45. ^ Годишњак 38 2017, стр. 42.
  46. ^ „Илузије”. Тетар Вук. Приступљено 26. 3. 2022. 
  47. ^ Годишњак 39 2018, стр. 76.
  48. ^ „Premijera predstave “Kos” 8. juna 2017. u 20:30h u Radionici Integracije”. Радионица Интеграције. 26. 5. 2017. Приступљено 1. 11. 2022. 
  49. ^ „Кос”. Југословенско драмско позориште. Архивирано из оригинала 1. 11. 2022. г. Приступљено 1. 11. 2022. 
  50. ^ „Урнебесна трагедија”. Атеље 212. Архивирано из оригинала 26. 03. 2022. г. Приступљено 26. 3. 2022. 
  51. ^ „Urnebesna tragedija”. hocupozoriste.rs. Приступљено 26. 3. 2022. 
  52. ^ „Васа Железнова и други”. Народно позориште у Београду. Приступљено 26. 3. 2022. 
  53. ^ „Вуци и овце”. Народно позориште у Београду. Приступљено 26. 3. 2022. 
  54. ^ „Године врана”. Народно позориште у Београду. Приступљено 26. 3. 2022. 

Додатни извори[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]