Со (зачин)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
За другу употребу, погледајте чланак Со (вишезначна одредница).


Со је зачин и један од ријетких минерала у човјековој исхрани. Сланост је један од основних укуса.

Добија се из морске воде или из рудника соли. Бијеле је или сиве боје. Основни састојак соли је натријум-хлорид (NaCl).

Со је јако растворљива у води, али има ниску максималну концентрацију[тражи се извор од 09. 2009.]. Присутна је у свим стајаћим водама, са највишом концетрацијом у морима, затим у океанима и ниском концетрацијом у језерима.

Со користи за чување хране. Пресољена храна може дуго да стоји а да се не поквари (примјер кисељење купуса).

Осим за јело со се данас користи и за чишћење путева од снијега. Со лошег квалитета се сипа по путу гдје га снијег апсорбује. Овај процес ствара топлоту која топи снијег.[тражи се извор од 09. 2009.]

Историја соли[уреди]

Dallol-2001.jpg

Откриће соли одиграло је велику улогу у развоју цивилизације. Употреба соли је отклонила проблем доспутности хране у зависности од годишњег доба и омогућила транспорт хране на веће удаљености. Пошто је у то вријеме со била слабо доступна постала је изузетно вриједна роба. Све до почетка 20. вијека со је била узрок многих ратова и освајања.

Трговина сољу је често била предмет опорезивања, а претпоставља се да је ово почело већ 2000 година прије нове ере у Кини. Римљани су изузетно цијенили со и дио војничких плата је исплаћиван сољу.[тражи се извор од 09. 2009.] Ријеч salarium која на латинском значи со је коријен ријечи плата у многим европским језицима (енгл. salary).

Со је била посебно скупа у средњем вијеку на западу пустиње Сахаре. У Царству Мали током 12. вијекаa со је била толико цијењена да је на пустињском југу овог царства вриједила колико и злато исте тежине.[1][2][3]

Подјела соли[уреди]

Соли се дијеле на природне, рафинисане и јодизоване. Сваки засебан тип соли има јединствен садржај минерала што им даје јединствен укус.

Природна со[уреди]

Рудник соли

Камена со (некада и минерална со) је со која се добија из рудника соли. Ови „рудници“ су подземне локације на којима се налази наталожена со и налазе се у регионима гдје је раније било море или изузетно слано језеро. Камена со је сиве боје.

Морска со се добија из морске воде. Со се издваја из морске воде у соланама тако што се у прољеће морска вода пусти у посебно дизајниране базене. Током прољећа и љета та вода испари и на дну остаје морска со. У јесен се та со купи у процесу који се зове берба соли.

Солана у Француској

Морска со се сматра најукуснијом и најздравијом врстом соли. Јако је здрава јер је богата минералима и јодом који су неопходни људском организму.[4]

Најукуснијом од свих соли се сматра Fleur de sel (фр. Fleur de sel). Ова со је доста скупа зато што настаје тако што се, прије бербе соли, руком скида само површински слој морске соли која се наталожила у солани. Ово је исплативо само у соланама са највишим квалитетом соли па се употреба Fleur de sel сматра изузетним луксузом. Укус ове соли је јединствен за сваки регион у којем се прави. Французи су први почели са производњом овакве соли и и данас њихов Fleur de sel држи репутацију најбоље соли на свијету.

Рафинисана со[уреди]

Рафинисана со је данас најчешће коришћена со и садржи углавном натријум-хлорид. Најчешће настаје издвајањем натријум-хлорида из камене соли која није довољно чиста да би била јестива. Током овог процеса се одклони сав нежељени садржај па рафинисана со у ствари једна од најчистијих, али има и најмање минерала који такође бивају уклоњени приликом прављења ове врсте соли. Претежно је бијеле боје.

Иако је најчешће ословљамо са „кухињска со“ ова со је чешће употребљивана и значајнија је за индустрију. Користи се у производњи и обради папира, као додатак бојама које се користе за бојење тканине и платна и у производњи сапуна и детерџената.

Јодизована со[уреди]

Јодизована со је со, најчешће рафинисана, којој је додан јод. Неки је сматрају најздравијом сољу јер садржи више јода него било која друга врста соли.

Здравље[уреди]

Садржај морске соли: Хлор 55%, Натријум 30,6%, сулфати 7,7%, Магнезијум 3,7%, Калцијум 1,2%

Референце[уреди]

  1. ^ Take a journey to Timbuktu}- (13. јануара, 2007)
  2. ^ -{Niane, D.T.: "Recherches sur l’Empire du Mali au Moyen âge". Presence Africaine. Paris, 1975
  3. ^ Mr. Dowling's African Trade Page, Приступљено 25. 4. 2013.
  4. ^ Питер Фишер и Marry L'Abbe, „Јод у јодизованој и морској соли“, 1980. г, Can. Inst. Food Sci. Technolo.

Спољашње везе[уреди]

Натријум и хлор, основни састојци соли, су неопходни свим живим организмима. Могу се наћи у биљкама, риби и месу, али је со, због високе концетрације натријум-хлорида, најбољи извора натријума и хлора.

Со игра важну улогу у регулисању количине воде у организму. Неумјерено уношење соли у организам је нездраво, а може довести и до повишеног крвног притиска.

Неке цивилизације као што је Јаномамо, старосједеоци Бразила и Венецуеле, не користе со у исхрани.[1]

Слике[уреди]

  1. ^ Јонамо индијанци у истаживању Интерсолт, (од 13. јануара 2007.)