Спартак (филм из 1960)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Спартак

{{{опис_слике}}}

Режија Стенли Кјубрик
Продуцент Кирк Даглас
Сценарио Роман:
Хауард Фаст
Сценарио:
Далтон Трамбо
Главне улоге Кирк Даглас
Џин Симонс
Лоренс Оливије
Чарлс Лотон
Питер Јустинов
Џон Гавин
Тон Кертис
Музика Алекс Норт
Година 1960
Трајање 184 мин. (премијерни)
198 мин. (режисерска верзија)
Језик енглески
Буџет 12.000.000 $
IMDb веза

Спартак (енгл. Spartacus) је историјски филм из 1960. који је режирао Стенли Кјубрик.

Награде и номинације[уреди]

Оскар награде[уреди]

Награда Особа
Најбољи споредни глумац Питер Јустинов
Најбоља сценографија Александер Голицен
Ерик Орбом
Расел А. Гозман
Џулија Херон
Најбоља фотографија Расел Мети
Најбољи дизајн костима Арлингтон Вајез
Бил Томас
Номинације:
Најбоља монтажа Роберт Лоренс
Најбоља музика Алекс Норт

Историјска тачност[уреди]

После Спартаковог коначног пораза, Римљани траже од заробљених робова да одају ко је Спартак у замену за помиловање. Међутим, сваки роб проглашава себе Спартаком („Ја сам Спартак“), поделивши његову судбину (разапињање на крст). Међутим, прави Спартак је погинуо у бици. Документарни филм „Трамбо“ сугерише да је требало да ове сцене покажу солидарности са онима који су били или су оптужени да су комунистички симпатизери током периода макартизма, који су одбили да поткажу своје колеге и тако се нашли на црној листи. Ова историјска нетачност је исправљена у римејку филма „Спартак“ из 2004. године.

Ова сцена је касније поменута, обрађена или су на њу прављене пародије у каснијим филмовима. У филму „Житије Брајаново“, сваки у сцени када Римљани траже од разапетих Јевреја да кажу ко је Брајан како би га ослободили, Јевреји вичу: „Ја сам Брајан“, „Не, ја сам Брајан“, „Ја сам Брајан и моја жена такође“. Исто тако, у филму „Маска Зороа“, осуђеници вичу „Ја сам Зоро“.

Спољашње везе[уреди]