Спартан крузер

Из Википедије, слободне енциклопедије
Спартан крузер

Спартан крузер
Спартан крузер

Општи подаци
Намена путнички
Посада 2
Број путника 6 до 10
Порекло Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство
Произвођач Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство Спартан еркрафт и

Застава Југославије Југославија Змај, Земун

Пробни лет 1932.
Уведен у употребу 1933
Повучен из употребе 1946
Број примерака 17
Димензије
Дужина 11,94 m
Висина 3,05 m
Размах крила 16,48 m
Површина крила 40,5 m²
Маса
Празан 1.656 kg
Нормална полетна 2.815 kg
Погон
Мотори клипни
Број мотора 3
Физичке особине
Клипно-елисни мотор Џипси Мајџор III
Снага 95 kW
Снага у КС 130 КС
Перформансе
Макс. брзина на Hopt 217 km/h
Економска брзина 177 km/h
Долет 514 km
Плафон лета 4.570 m
Брзина пењања 183 m/min
Портал:Ваздухопловство

Спартан крузер (енгл. Spartan Cruiser) је британски тромоторни транспортни једнокрилац за 6 до 10 путника кога је производила фирма Спартан еркрафт (енгл. Spartan Aircraft Ltd.) тридесетих година 20. века.

Пројектовање и развој[уреди]

Авион Спартан крузер у лету

Спартан крузер је настао од поштанског авиона Саро-Персивал који је пројектован 1931. године а први пут полетео 1932. године. Пројектовао га је Едгар Персивал, а производио га је Саундерс-Роу Лтд.(Саро) под називом Саро А.24 Мејлплејн (Saro A.24 Mailplane). Авион је био потпуно дрвене конструкције и служио је искључиво за превоз поште. То је био тромоторни нискокрилац са фиксним стајним трапом. Редизајном овог авиона, проширењем трупа и израде трупа потпуно металне конструкције настао је Спартан крузер. Основна намена овог авиона је превоз путника и то од 6 до 10 путника зависно од варијанте. Произведене су две варијанте Спартан крузер II и Спартан крузер III.

Оперативно коришћење[уреди]

Укупно је произведено 17 примерака ових авиона. Производња је почела 1933. године а напуштена је 1942. године. Авиони су коришћени у Великој Британији и то у ваздухопловним компанијама и РАФ-у. Извезени су у следеће земље: Чехословачку, Египат, Индију, Ирак и Југославију (Аеропут). Аеропут је купио два комада од Спартан Еркрафта а трећи примерак је по лиценци израђен у југословенској фирми Фабрика аероплана и хидроавиона Змај у Земуну. Два авиона Спартан крузер су у Аеропуту коришћени до самог почетка рата, априла 1941. године, када су их заробили Немци[1]. Један од авиона овог типа је настрадао у удесу 15. јула.1936. године код Љубљане (Политика (новине)16. јули.1936. године страна 11. и 12.[2])

Особине авиона Спартан крузер II[уреди]

Опште карактеристике[уреди]

Пилот улази у кабину Спартан крузера
Мотор де Хевиланд Џипси Мајор III инсталиран на авиону Спартан Крузер
  • Мотор - 3 x 130KS De Havilland Gipsy Major III (де Хевиленд џипси мајор),
  • Елиса - двокрака,
  • Капацитет - 6 до 10 путника,
  • Посада - 2 члана.

Перформансе[уреди]

  • Максимална брзина - 217 km/h,
  • Путна брзина - 177 km/h,
  • Највећи долет - 514 km,
  • Плафон лета - 4.570 m,
  • Брзина пењања - 183 m/min.

Земље које су користиле овај авион[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Јанић, Ч и Симишић, Ј., Више од летења - Осам деценија Аеропута и ЈАТ-а, Београд. 2007. ISBN 978-86-7086-004-9. pp.
  2. ^ „Дигитална Народна библиотека Србије“. www.digital.nb.rs Приступљено 14. 9. 2011.. 

Литература[уреди]

  • Јанић, Чедомир; Симшић, Јово (2007) (на ((sr))). Више од летења - осам деценија Аеропута и ЈАТ-а. Београд: ЈАТ Airways. ISBN 978-86-7086-004-9. 
  • Боснић, Петар (дец.2002/јануар 2003.). Архив. „„Аеропутеви“ авиони у Априлском рату“ (на ((sr))). Аеромагазин (YU-Београд: ББ Софт) 44: pp. 34 - 35. ISSN: 1450-6068. 
  • Јанић, Чедомир; Огњан Петровић (2010) (на ((sr))). Век авијације у Србији 1910—2010 225 значајних летелица. YU-Београд: Аерокомуникације. . ISBN 978-86-913973-0-2.. 

Спољашње везе[уреди]