Списак византијских царева

Из Википедије, слободне енциклопедије
Место крунисања византијских царева у цркви Свете Софије

Ово је списак царева Источног римског царства које се у модерној историографији назива Византијско царство или једноставно Византија. Ова листа не укључује бројне савладаре који никада нису постали самостални владари или пак нису стекли положај старијих владара унутар царског колегијума.

Сви цареви пре Ираклија (610—641) званично су носили титулу августа, мада су и друге титуле попут титуле господара (лат. dominus) повремено коришћене. У званичним документима царевом имену је претходио назив император цезар Флавије (лат. Imperator Caesar Flavius), a након имена ишла би и титула августа (лат. Augustus). Од Ираклија званична титула постаје василевс (грч. Βασιλεύς), што је у античка времена била генерална ознака за владара или краља (нпр. краља Персијанаца). Василевс је тако постао термин који је означавао римског (византијског) цара, док су владари других народа тј „краљеви“ означавани титулом регас (грч. Ρήγας од латинског rex) или једноставно архонт (грч. Άρχων) тј „владар“ (нпр. српски владари преднемањићког периода). Византијски цареви су неретко својој владарској титули додавали и друге почасне називе који су требали да подвуку њихову јединствену улогу првих међу земаљским владарима и јединим царевима хришћанског света. Такве су титуле самодржац тј аутократор (Αυτοκράτωρ) или владар васељене тј космократор (грч. Κοσμοκράτωρ). Византија је модеран термин који је ушао у употребу током 16. века. Сами Византијци су се сматрали Римљанима (тј Ромејима) а њихов владар је од 812, када је Михаило I Рангабе признао царску титулу франачком цару Карлу Великом, под обавезно носио титулу римског цара (василевса Ромеја) како би се подвукао легитимитет византијског цара. Међутим, током 15. века цареви су се понекад називали и „хеленским царевима“.


Владари Константинове династије (306-363)[уреди]

Нединастички владари[уреди]

Валентинијанова и Теодосијева династија (364-457)[уреди]

Лавова династија (457—518)[уреди]

Јустинијанова династија (518—602)[уреди]

Нединастички владари[уреди]

  • Фока (?—610, владао 602610); нижи официр војске на Балкану; збацивањем Маврикија изазвао рат са персијским краљем Хозројем II.

Ираклијева династија (610—711)[уреди]

Нединастички владари[уреди]

Ираклијева династија (поново) (705—711)[уреди]

Нединастички владари[уреди]

Сиријска династија (717 - 802)[уреди]

Нединастички владари[уреди]

Аморијска династија (820—867)[уреди]

Македонска династија (867—1056)[уреди]

Нединастички владари[уреди]

  • Михајло VI Стратиотик (грч. Μιχαήλ ΣΤ' ο Στρατιωτικός) (владао 10561057); Теодора га је изабрала за цара на самртном одру; након што је био збачен, замонашио се.

Династија Комнина (1057—1059)[уреди]

Династија Дука (1059 - 1078)[уреди]

  • Константин X Дука (грч. Κωνσταντίνος Ι' Δούκας; 10061067, владао 10591067);
  • Роман IV Диоген (грч. Ρωμανός Δ' Διογένης; 10321072, владао 10681071); оженио се удовицом Константина X; владао као савладар, збачен и мучен до смрти.
  • Михајло VII Парапинак (грч. Μιχαήλ Ζ' Δούκας Παραπινάκης; 10501090, владао 10671078); син Константина X, првобитно савладар са браћом и Романом IV; збачен са власти након чега се замонашио.
  • Нићифор III Вотанијат (грч. Νικηφόρος Γ' Βοτανειάτης; 10011081, владао 10781081); стратег Анадолијске теме и наводни потомак породице Фока, оженио се женом Михајла VII, док је Михајло још увек био жив; збачен са власти и приморан на повлачење у манастир.

Династија Комнина (поново) (1081—1185)[уреди]

Династија Анђела (1185—1204)[уреди]

Династија Ласкариса (Никејско царство) (1204—1261)[уреди]

Династија Палеолога (обновљена Византија) (1261—1453)[уреди]

Пад Цариграда 1453.[уреди]

Мехмед II осваја Цариград 1453. године и практично уништава Византијско царство присвојивши за себе титулу цезара тј. цара коју су носили и његови наследници.

Династија Палеолога (у егзилу)[уреди]

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Списак византијских царева