Списак знаменитих Јевреја, према земљама у којима живе или су живели.
Аргентина[уреди]
Босна и Херцеговина[уреди]
Велика Британија[уреди]
Јужна Африка[уреди]
Литванија[уреди]
Македонија[уреди]
- Алберт Ајнштајн [6], физичар
- Герсон Блајхредер - банкар
- Сигмунд Фројд [1], психолог
- Ерих Фром [7], психолог и хуманистички филозоф
- Карл Маркс [8], филозоф, творац комунизма
- Карл Либкнехт, комуниста
- Роза Луксембург[9], политичарка, револуционарка и социјални филозоф
- Хајнрих Хајне [10]
- Хајнрих Рудолф Херц[11]Познати физичар
- Ханс Бете физичар
- Хенри Кисинџер, политичар и дипломата
- Хелмут Шмит, политичар, канцелар
- Адолф фон Бајер, хемичар
- Макс Борн, физичар
- Фриц Хабер, хемичар
- Алберт Абрахам Мајкелсон, физичар
- Карл Шварцшилд, астрофизичар и астроном
- Рихард Мартин Вилштетер, хемичар
- Паул Ерлих, научник, добитник Нобелове нагреде за медицину 1908
- Ханс Адолф Кребс, лекар и биохемичар
- Емин паша, истраживач, доктор, природњак и гувернер египатске провинције Екваторија
- Херман Минковски, математичар и гизичар
- Феликс Хаусдорф, математичар
- Леополд Кронекер, математичар и логичар
- Мајкл О. Рабин, научник, добитник Тјурингове награде
- Курт Левин, психолог
- Ерик Ериксон, психоаналитичар
- Теодор Адорно, филозоф, социолог и музиколог
- Едмунд Хусерл, филозоф
- Едуард Бернштајн, социјалистички политичар и теоретичар
- Франц Боас, често се назива „оцем америчке антропологије."
- Херберт Маркузе, политички филозоф и теоретичар друштва и један од оснивача Франкфуртске школе.
- Хана Арент, теоретичарка политике и филозофкиња
- Феликс Менделсон, композитор раног романтизма
- Ерих Менделсон, архитекта
- Хелмут Њутн, уметнички фотограф
- Ерих Ауербах, Предавао је романску филологију
- Ана Франк, написала познати „Дневник Ане Франк“.
- Нели Закс, књижевница
- Леви Штраус, оснивач џинс фармерки
- Емануел Ласкер, шахиста, математичар и филозоф
- Станислав Улам, физичар и математичар[12]
- Алберт Сабин, имунолог који је открио оралну полио вакцину против дечје парализе[13]
- Јозеф Клоц, фудбалер, пољски репрезентативац, убијен од стране нациста.[14]
- Леон Сперлинг, фудбалер, пољски олимпијски и државни репрезентативац, убијен од стрране нациста[15]
- Илија Срајбман, пливач, државни и олимпијски репрезентативац Пољске, убијен у гасној комори од стране нациста.[16]
- Роман Полански, филмски режисер.[17]
- Казимир Функ, биохемичар. Објаснио функцију витамина, дао им име и открио већину витамина[18]
Сједињене Државе[уреди]
- Хенри Кисинџер (р. 1923)[19], Амерички државни секретар, добитник Нобелове награде за мир (1973)
- Мајкл Ротшилд [20], економиста
- Ноам Чомски [1]
- Кенет Ероу [20], економиста, добитник Нобелове награде за економију
- Милтон Фридман [20], економиста
- Антон Ла Веј [10], вођа Сатанистичке цркве
- Карл Саган [10], астроном
- Стивен Спилберг [10], режисер
- Леви Штраус [10], произвођач одеће
- Мадлен Олбрајт [10]
- Мајер Амшел Ротшилд, банкар
- Кирк Даглас
- Мајкл Даглас
- Џорџ Гершвин, композитор
- Лион Ледермен физичар, нобвеловац, открио неутрино[21]
- Џон фон Нојман, математичар, физичар, информатичар.
- Боби Фишер, шахиста
- Леонард Клејнрок, један од проналазача интернета
- Пол Баран један од проналазача интернета
- Роберт Кан, један од проналазача интернета
- Норберт Винер физичар, математичар, оснивач кибернетике
- Маршал Нирнберг, биохемичар, нобеловац, декодирао генетски код.
- Исидор Исак Раби, физичар, проналазач нуклеарне магнетне резонанце
- Карл Ландштајнер, аустријско-амерички биолог који је открио крвне групе и рх фактор.
- Лион Ледермен, амерички физичар који је открио неутрино
- Мареј Гел Ман, физичар који је формулисао теорију кварка- теорију елементарних честица[22]
- Ричард Филип Фајнман, амерички физичар, творац модерне квантне електродинамике.[23]
- Марк Спиц, пливач, деветоструки олимпијски шампион
- Данило Киш, књижевник
- Давид Албахари (р. 1948) [24], књижевник
- Моша Пијаде, револуционар, сликар и новинар
- Оскар Давичо, књижевник
- Рахела Ферари, глумица
- Еуген Вербер, преводилац, књижевник, глумац
- Јелисавета Сека Саблић, глумица[25]
- Предраг Ејдус глумац, Јевреј по оцу.[26]
- Мира Адања Полак новинарка,[27]
Француска[уреди]
- Алфред Драјфус, официр
- Бернар Кушнер, лекар, политичар и дипломата
- Раши, издавач и коментатор талмуда у средњем веку.
- Жорж Шарпак, физичар и добитник Нобелове награде за физику 1992.
- Жак Адамар, математичар
- Беноа Манделброт, математичар
- Анри Моасан, хемичар и добитник Нобелове награде за хемију 1906.
- Анри Бергсон, филозоф
- Жак Дерида, филозоф
- Емануел Левинас, филозоф
- Жак Ланг, политичар
- Клод Леви-Строс, антрополог и филозоф
- Соња Делоне, уметница
- Камиј Писаро, импресиониста
- Хаим Сутин, сликар
- Анук Еме, глумица
- Емануела Беарт, глумица
- Сара Бернар, глумица
- Симон Сињоре, глумица
- Жак Офенбах, композитор и челиста
- Марсел Пруст, интелектуалац, романописац, есејиста и критичар
- Андре Ситроен, инжењер и фабрика „Ситроен“ носи његово име
Холандија[уреди]
Швајцарска[уреди]
- Мајмонида[10], филозоф
- Јехуда Халеви, филозоф, песник
- Пол Семјуелсон [20], економиста
- Ејн Ранд [20], економисткиња
- Абрахам Маслов [1], психолог
- Ибн Дауд, филозоф, историчар и астроном
- Ибн Габирол, филозоф и песник
- Мојсије Мајмонид, филозоф, теолог, математичар, астроном и лекар
- ^ а б в г Психолози, Приступљено 25. 4. 2013.
- ^ JINFO. „Jewish Physicists“. Jinfo.org Приступљено 30. 12. 2011.
- ^ Herrera, Hayden (1983). A Biography of Frida Kahlo. New York: HarperCollins. p. 5. ISBN 978-0-06-008589-6.
- ^ „On this day: Diego Rivera dies | The Jewish Chronicle“. Thejc.com Приступљено 30. 12. 2011.
- ^ „The Virtual Jewish History Tour - Mexico“. Jewishvirtuallibrary.org Приступљено 30. 12. 2011.
- ^ „Jewish Zionist Education“. Jafi.org.il. 15. 5. 2005. Приступљено 30. 12. 2011.
- ^ http://www.psychology.duq.edu/faculty/burston/legacy.html
- ^ „Religion of Karl Marx: Jewish Lutheran turned atheist Marxist“. Adherents.com Приступљено 30. 12. 2011.
- ^ „Glossary of People: L“. Marxists.org Приступљено 30. 12. 2011.
- ^ а б в г д ђ е ж з Познати Јевреји, Приступљено 25. 4. 2013.
- ^ „Buildings Integral to the Former Life and/or Persecution of Jews in Hamburg“. .uni-hamburg.de Приступљено 30. 12. 2011.
- ^ „Polish Mathematicians of Jewish Descent: Stanislaw Ulam, Kazimierz Kuratowski, Benoit Mandelbrot, Alfred Tarski, Hugo Steinhaus, Vilna Gaon: Amazon.ca: LLC Books: Books“. Amazon.ca Приступљено 30. 12. 2011.
- ^ „Albert Sabin Biography - life, children, parents, death, school, information, born, college, siblings, time“. Notablebiographies.com Приступљено 30. 12. 2011.
- ^ Henryk Vogler (1994). Wyznanie mojżeszowe: wspomnienia z utraconego czasu. pg 16: Państwowy Instytut Wydawniczy. pp.123
- ^ Ezra Mendelsohn (2009). Jews and the Sporting Life: Studies in Contemporary Jewry XXIII. pg 17: Oxford University Press US. стр. 384. ISBN 0195382919.
- ^ „Jews and the Olympic Games: the ... - Paul Taylor - Google Książki“. Books.google.pl Приступљено 30. 12. 2011.
- ^ Peter Bradshaw. „profile: Roman Polanski | Film“. The Guardian Приступљено 30. 12. 2011.
- ^ JINFO (14. 10. 1992.). „Jewish Biomedical Scientists“. Jinfo.org Приступљено 30. 12. 2011.
- ^ Henry Kissinger, Приступљено 25. 4. 2013.
- ^ а б в г д ђ Економисти, Приступљено 25. 4. 2013.
- ^ „Leon Lederman“. Jewishvirtuallibrary.org. 15. 7. 1922. Приступљено 30. 12. 2011.
- ^ „The Making Of A Physcist: A Talk With Murray Gell-Mann“. Edge. 19. 4. 1955. Приступљено 30. 12. 2011.
- ^ „Richard Phillips Feynman“. Nobel-winners.com. 16. 7. 1945. Приступљено 30. 12. 2011.
- ^ The Burden of Mimicry, Приступљено 25. 4. 2013.
- ^ Tatjana LOŠ (19. 10. 2011.). „Radost glume je radost života | Kultura“. Novosti.rs Приступљено 30. 12. 2011.
- ^ Slavko Trošelj (13. 7. 2008.). „Sport : Intervjui : Fudbal mi pomogao da stanem na noge : POLITIKA“. Politika.rs Приступљено 30. 12. 2011.
- ^ „Ekskluzivno je u meni - Mira Adanja-Polak“. Adanja-polak.com. 15. 12. 1998. Приступљено 30. 12. 2011.
- ^ а б в г Психолози, Приступљено 25. 4. 2013.
- ^ JINFO. „Jewish Physicists“. Jinfo.org Приступљено 30. 12. 2011.
- ^ Herrera, Hayden (1983). A Biography of Frida Kahlo. New York: HarperCollins. p. 5. ISBN 978-0-06-008589-6.
- ^ „On this day: Diego Rivera dies | The Jewish Chronicle“. Thejc.com Приступљено 30. 12. 2011.
- ^ „The Virtual Jewish History Tour - Mexico“. Jewishvirtuallibrary.org Приступљено 30. 12. 2011.
- ^ „Jewish Zionist Education“. Jafi.org.il. 15. 5. 2005. Приступљено 30. 12. 2011.
- ^ http://www.psychology.duq.edu/faculty/burston/legacy.html
- ^ „Religion of Karl Marx: Jewish Lutheran turned atheist Marxist“. Adherents.com Приступљено 30. 12. 2011.
- ^ „Glossary of People: L“. Marxists.org Приступљено 30. 12. 2011.
- ^ а б в г д ђ е ж з Познати Јевреји, Приступљено 25. 4. 2013.
- ^ „Buildings Integral to the Former Life and/or Persecution of Jews in Hamburg“. .uni-hamburg.de Приступљено 30. 12. 2011.
- ^ „Polish Mathematicians of Jewish Descent: Stanislaw Ulam, Kazimierz Kuratowski, Benoit Mandelbrot, Alfred Tarski, Hugo Steinhaus, Vilna Gaon: Amazon.ca: LLC Books: Books“. Amazon.ca Приступљено 30. 12. 2011.
- ^ „Albert Sabin Biography - life, children, parents, death, school, information, born, college, siblings, time“. Notablebiographies.com Приступљено 30. 12. 2011.
- ^ Henryk Vogler (1994). Wyznanie mojżeszowe: wspomnienia z utraconego czasu. pg 16: Państwowy Instytut Wydawniczy. pp.123
- ^ Ezra Mendelsohn (2009). Jews and the Sporting Life: Studies in Contemporary Jewry XXIII. pg 17: Oxford University Press US. стр. 384. ISBN 0195382919.
- ^ „Jews and the Olympic Games: the ... - Paul Taylor - Google Książki“. Books.google.pl Приступљено 30. 12. 2011.
- ^ Peter Bradshaw. „profile: Roman Polanski | Film“. The Guardian Приступљено 30. 12. 2011.
- ^ JINFO (14. 10. 1992.). „Jewish Biomedical Scientists“. Jinfo.org Приступљено 30. 12. 2011.
- ^ Henry Kissinger, Приступљено 25. 4. 2013.
- ^ а б в г д ђ Економисти, Приступљено 25. 4. 2013.
- ^ „Leon Lederman“. Jewishvirtuallibrary.org. 15. 7. 1922. Приступљено 30. 12. 2011.
- ^ „The Making Of A Physcist: A Talk With Murray Gell-Mann“. Edge. 19. 4. 1955. Приступљено 30. 12. 2011.
- ^ „Richard Phillips Feynman“. Nobel-winners.com. 16. 7. 1945. Приступљено 30. 12. 2011.
- ^ The Burden of Mimicry, Приступљено 25. 4. 2013.
- ^ Tatjana LOŠ (19. 10. 2011.). „Radost glume je radost života | Kultura“. Novosti.rs Приступљено 30. 12. 2011.
- ^ Slavko Trošelj (13. 7. 2008.). „Sport : Intervjui : Fudbal mi pomogao da stanem na noge : POLITIKA“. Politika.rs Приступљено 30. 12. 2011.
- ^ „Ekskluzivno je u meni - Mira Adanja-Polak“. Adanja-polak.com. 15. 12. 1998. Приступљено 30. 12. 2011.
Спољашње везе[уреди]