Списак кинеских класификатора

Из Википедије, слободне енциклопедије
Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Кинески класификатор

У следећим таблицама, први стуб садржи традиционалну верзију класификаторског карактера, а други садржи упрошћену верзију ако се разликује, трећи садржи изговор у пинјину, а четврти садржи изговор у кантонској романизацији Јејл (енгл. Yale), а пети објашњава главну корист речи. Наводници окружују буквалан смисао класификаторске речи.

Именички класификатори[уреди]

Правилни класификатори[уреди]

Трад. Упрош. Пинјин Кантонски Главна употреба
ba2 „шака“ или „прегршт “– шака предмета који могу бити држани, релативно дуги и равни предмети (ножеви 刀, маказе 剪刀, мачеви 劍/剑, кључеви 鑰匙/钥匙, и столице 椅子)
běn bun2 „свеска“ – везане штампане ствари (књиге 書/书, итд.)
bou6 романи 小說/小说, филмови 電影/电影, ТВ драме и сл.
冊/册 冊/册 chaak3 свеске књига ( је више уобичајни у традиционалном кинеском, обратно)
céng chaang4 „спрат“, „слој“ – зграда 樓/楼, итд.
chǎng cheung4 јавни спектакли, игре 比賽/比赛, драме 戲/戏, филмови 電影/电影, итд.
chù „локација“, „сајт“ – рушевине 廢墟/废墟, градилиште 工地
chū дјела у драми, „наступ“ – драме 戲/戏, циркус 馬戲/马戏, итд.
dào dou6 линеарне пројекције (зраке свјетлости 亮光, итд.), наредбе ауторитетске особе 命令, јела (хране) 點心/点心, зидови и врата 門/门, питања 題/题, број пута (за одређене процедуре) 工序
dǐng deng2 предмети са испупченим врхом (капе 帽子, итд.)
dòng dung6 буквално ступови, користи се за зграде 房子
dou6 зидови и обухватајући чворови 牆/墙
duǒ do2/deu2 цвеће 花, облаци 雲/云
fa1 војни пројектили, као што су меци 子彈/子弹, артиљерија 炮彈/炮弹, ракете итд.
fēng fung1 писма 信, пошта, факсе 傳真/传真
fuk1 уметничка дела (слике 畫兒/画儿, итд.)
ge (gè) go3 појединачне ствари, људи – универзална збирна реч[1] (кориштење овог класификатора у вези са било којом именицом је уопштено прихваћена ако особа не зна правилни класификатор)
gēn gan1 танки, витки предмети (игле 針/针, ступови 支柱, итд.); струка 絲/丝 (нпр. коса 頭髮/头发)
jià ga3 авиони 飛機/飞机, клавири 琴, машине 儀器/仪器
jiān gaan1 собе 屋子
jiàn gin6 афере 事情, одећа 衣裳, итд.
jiè gaai3 редовно заказане сједнице или састанке 會/会, годишње групе у школи (нпр. разред 2006) 畢業生/毕业生
juǎn „ролна“ свитак - филма 膠卷/胶卷, тоалет-папира 手紙/手纸
po1 дрвеће (樹/树) и друге такве флоре
fo2 мали предмети (срца 心, бисери 珠子, зуби 牙齒/牙齿, дијаманти 鑽石/钻石, итд.) и предмети који се појављују мали (удаљене звезде 星星 и планете 星球)
kǒu hau2 сељацу 人, чланови породице; бунари 井; сечиво 刀
lèi leui6 предмети исте врсте или категорије – прилика 事情, околност 情況/情况
lap1 „жито“, мали предмети као што је жито риже
liàng leung2 возила са точкима: аутомобили 汽車/汽车, бицикли 自行車/自行车, итд.
liè lit6 возови 火車/火车
lún округло – такмичење 比賽/比赛, дискусије 會談/会谈
méi mui4 медаље 獎章/奖章, мале равне ствари као што су марке 郵票/邮票 или ковани новац 硬幣/硬币, банана љуске, шкољке за бомбе 大砲/大炮, такође за прстење 戒指
mén mun4 предмети које се односе на академике (течајеви 課/课, смјерови 專業/专业, итд.), и за артиљерију 大砲/大炮.
miàn min6 „површина“ – равну и глатки предмети (огледала 鏡子/镜子, заставе 旗子, итд.)
míng ming4 почасни израз, особе вишег социјалног ранга (лечници 醫生/医生, адвокати 律師/律师,, политичари, краљевске личности, итд.), у формалном језику, може се такође користити за било коју особу (није нужно висока, нпр. мајка 母親)
pán pun4 равни објекти (видео-касете 錄影帶/录影带, итд.), буквално значи „тањир“ и може се користити за тањир хране
pào класификатори за текућине које требају препарацију (чај 茶, мокраћа 尿)
pat1 коњи 馬/马 и друге јахачке животиње; и колут тканине 布
piān pin1 писмени рад: документ 論文/论文, чланак 文章, роман и сл.
piàn pin3 „кришка“ – равни предмети, разгледнице, кришке хлеба 麵包/面包, итд.
píng ping4 „боца“ – пића 飲料/饮料
shàn sin3 врата 門/门, прозори 窗戶/窗户.
shǒu sau2 песме 歌, поезије 詩/诗, музике 曲子, итд.
sōu sau2 бродови 船
suǒ so2 грађевине за чије потребе су изричито наведене, нпр. болнице 醫院/医院. У супротном, можете користити „座“
臺 / 台 tái toi4 тешки предмети, нарочито машине (ТВ 電視機/电视机, рачунари 電腦/电脑, итд.); наступи (позориште 話劇/话剧, итд.)
táng tong4 наставе 課/课 (нпр. „ја имам две наставе данас“), апартман намештаја
tàng tong3 путовања (обично који се понављају), заказана превозна средства 班機/班机
tai4 класификатор за питања
tiáo tiu4 дуги, уски, флексибилни предмети (рибе 魚/鱼, пси 狗, хлаче 褲子/裤子, итд.)
tóu tau4 „глава“ – припитомљене животиње 家畜 (свиње 豬/猪, краве 牛, итд.), коса
tuán tyun4 „лопта“ – округли и намотани предмети (лоптице од конца 毛線/毛线, итд.)
tuó „грумен“ – блато 泥, измет 糞便
wěi „реп“ – риба 魚/鱼 (древни)
wèi wai2 пристојан класификатор за људе (у прилогу позиције, а не имена) – радници 工人, шеф 主任
xiàng hong6 предмети, пројекти – иницијативи 倡議/倡议, наредбе 法令, извештаји 聲明/声明
yàng yeung6 општи предмети различите карактеристике
делови текста – напомена 消息, вицеви 笑話/笑话, вести 新聞/新闻, итд.
zhǎn jaan2 арматура за светло (обично лампе), ибрик чаја и сл.
zhāng jeung1 „лист“ – равни предмети (папир 紙/纸, столови 桌子, итд.), лица 臉/脸, лукови, слике 圖畫/图画, карте 票, констелације, деке, јоргани 床單/床单
zhī ji1 прилично дуги, предмети попут штапа (оловке 筆/笔, штапићи за јело, руже, пушке 槍/枪, итд.)
zhī ji1 алтернативни облик 支 („стабљика“): може се користити за пушке 槍/枪 и цвеће
zhǒng jung2 типови или врста предмета
zhū дрвећа 树
zhù тамјан 香
zūn кипови 像
zuò jo6 велике грађевине/зграде 樓/楼, планине 山

Мере[уреди]

Трад. Упрош. Пинјин Кантонски Главна употреба
bān baan1 распоред услуге (возови 火車/火车, и сл.), група људи 人, разред (ученика) 學生/学生
bāng „скупина“, „чета“ (бандити 匪徒, деца 孩子)
bāo baau1 „пакет“, „сноп“ (колачића 餅乾/饼干, цигарета 香煙/香烟)
bēi bui1 „шоља“ – течности (вода 水)
bèi „генерација“, „време људског живота“ (људи 人)
bat1 велика количина новца (новац 錢/钱, новчана средства 資金/资金)
chuàn скупови бројева, или нешто што долази у низ (нпр. 號碼/号码: „низ бројева“; 珍珠頸鏈/项链: „огрлица бисера“; 葡萄: „грозд“), предмети на ражњу/штапићу (ражњићи, сатаји)
chuáng chong4 „кревет“ – деке 毯子, плахте
chi3 „време“ – могућности 機會/机会, незгоде 事故
dài doi6 „врећа“, „торба“, „новчаник“, „џеп“[2]; брашно 麵粉/面粉
dào dou6 линеарне пројекције (свјетлости зрак с亮光, итд.), наредбе ауторитетске особе 命令, јела (хране) 點心/点心, зидови и врата 門/门, питања 題/题, број пута (за одређене процедуре) 工序
dik6 „капљица“ воде 水, крви 鮮血/鲜血, и друге такве текућине
diǎn dim2 идеје 意見/意见, предлози, може такође значити „мало“ (често се користи за означавање износа) – храброст 膽量/胆量
duàn dyun6 „уз дужине“ – каблови 電線/电线, путеви 路, дио у драми, итд. 臺詞/台词
duī deui3 „хрпа“, „гомила“ – смећа 垃圾, песка 沙子
duì deui3 „пар“ – људи 人, „пар“ (само за неке ствари) минђуше 耳環/耳环, строфа (двостих),
dùn deun6 јела 飯/饭
fèn fan6 порције, копије – новина 報紙/报纸, нотаризованог документа 公證/公证, контракт 合同
fuk6 „доза“ - (кинеска) медицина
fu3 предмети који долазе у пару (рукавице 手套, итд.), и за наочале 眼鏡/眼镜, шпил карата 牌, махђонг 麻將/麻将
gu2 токови (ваздуха 氣/气, мириса 香味, утицаја 潮流)...
guǎn „туба“ – каладонти и ствари које долази у тубама – каладонт 牙膏
guàn guan4 мале до средње конзерве соде, сока, боце воде, конзерве хране ...
háng hong4 предмети који се обликују у линије (речи 詞/词, итд.). — 行 се такође чита xíng, види доле.
hap6 „кутијица“ – на пример траке, хране
wu6 кућишта ( је чест у рукопису традиционалног кинеског) – кућиште 人家
ибрик – чај 茶
huǒ fo2 уопштено погрдан класификатор за групе људи као што су банде или битанге (匪徒)
доза (медицина 藥/药)
jiā ga1 окупљање људи (породица 人家, компанија 公司, итд.), установе (продавнице 商店, ресторани 酒店, хотели 飯店/饭店)
jiàn gin6 ствари (афере 事情), одјећа 衣裳, итд.
jié jit3 „одељак“ – бамбуса 竹子, итд.; настава у школи 課/课; батерије (које изгледају као дио бамбуса): „兩節電池。“
geui3 линије, реченице, итд. – реченица 話/话, енглеска 英語/英语
kuài faai3 „блок“, „груда“, „комад“ – земље 地, камење 石頭/石头 и сл.; колач 蛋糕 (комад/кришка), хлеб (не кришка) 麵包/面包, „долар“ 錢/钱
liǎ некад се корист неформално уместо 两个 (liǎng ge), за „два“ (нарочито за две стари или људи који су приближни једни према другом)
(странд) косе, дим 煙/烟, ветар 風/风
pái paai4 „ред“ – предмети груписани у редовима (столице 座位, итд.)
pai1 (велику количину) људи 人, робе 商品, итд.
kei4 (издања) периодика 雜誌/杂志
qún kwan4 „групе“ (укљ. људи 人), „чопор“ – студента 學生/学生, птица 鳥/鸟
некад се користи неформално уместо 三个 за „три“ ствари
shù chuk1 „бала“, за цвеће, светло 花, итд.
shuāng seung1 пар ствари које природно долазе у пару (нпр. штапићи за јело 筷子, ципеле 鞋, итд.)
tào tou3 „комплет“ – књига 書/书, часописа, колекционарства, одјећа 衣裳, итд.
wǎn „тањир“ – супе 湯/汤, риже 米飯/米饭
xiē „неколико“ – речнички елемент, указује на неодређену количину.[3] Користи се само у облику 一些.
xíng скуп људи који путује заједно, као што је трговинска комисија или дипломати и ађутанти који посетују страну државу.
zhā ja1 У кантонском, ово се користи уместо shù (), на примјер пакет цвећа
„врч“, „бокал“ – пића као што су пиво, минерална вода, сок, итд. (Недавни зајам речи из енглеског, може се сматрати неформално.)
zhèn jan6 „удар вјетра“, „прасак“ – догађаји кратког трајања (нпр. муња олује, налети ветра 風/风, итд.)
zhī jek3 један од пара (рука 手, нога); животиње (птице 鸟, мачке 貓/猫, и сл.)
zhù „кладба“ – лутрија 彩票
jou2 сет, редови, серије, скуп људи 人, батерије 電池/电池 (војне)

Праве јединице[уреди]

Трад. Упрош. Пинјин Кантонски Главна употреба
Време
miǎo miu5 „секунда“
fēn fan1 „минута“
hak1 haak1 „четвртина“, „15 минута“ (углавном употребљиван у неким дијалектима, као што су шангајски, и преводи)
小時 小时 xiǎoshí siu2 si4 „сат“ (није збирна реч)
zhōng jung1 „сат“ (нађена у јужном кинеском, није збирна реч, мора се користити са 個 / 个)
時辰 时辰 shíchén si4 san4 „2 сата“ (стара реч, није збирна реч, мора се користити са 個 / 个)
tiān tin1 „дан“
yat6 „дан“
nián nin4 „година“
zǎi joi2 joi3 „година“ (древна реч)
世紀 世纪 shìjì sai3 gei2 „век“ (није збирна реч, мора се користити са 個 / 个 да изрази број векова)
Тежина/маса
hak1 haak1 „грам“
liǎng 50 грама (1/10 jīn-а), прије је било 1/16 jīn
加崙/加侖 加仑 jiālùn галон (4,54 литра)
jīn gan1 „фунта“, ½ килограма
公斤 gōngjīn gung1 gan1 „килограм“
千克 qiānkè chin1 hak1/haak1 „килограм“
dūn deun1 „тона“
Дужина
公分 gōngfēn gung1 fan1 „метрички fēn“, „центиметар“
厘米 límǐ lei4 mai5 „центиметар“ (више уобичајено у континенталној Кини)
cùn chyun3 кинеска „инча“ (⅓ дециметра)
cùn chyun3 британска инча
chǐ che2/chek3 чи – кинеско „стопало“ (⅓ метра)[4]
chǐ chek3 британско стопало
英尺 yīngchǐ ying1 chek3 британско стопало
公尺 gōngchǐ gung1 chek3 метрички chǐ“, „метар“
mai5 „метар“
lei5 ли“, (½ километара)[4]
le1/lei5/li1 британска миља
英里 yīnglǐ ying1 lei5 британска миља
公里 gōnglǐ gung1 lei5 „километар“
天文單位 天文单位 tiānwéndānwèi tin1 man4 daan1 wai2 "астрономска јединица"
光年 guāngnián gwong1 nin4 светлосна година
秒差距 miǎochājù miu5 cha1 geui6 парсек
Новац
圓/元 圆/元 yuán yun4 „јуан“, „¥“ (главна јединица новца)
(било која форма може се употребит у традиционалном кинеском писму)
kuài faai3 „комад“, „јуан“ (жаргонски термин)
jiǎo gok3 „ђиао“, „десет пара“
máo hou4 „мао“, „десет пара“, жаргонски термин
fēn fan1/fan6 „фен“, „цент“, „пара“

Глаголски класификатори[уреди]

Трад. Упрош. Пинјин Кантонски Главна употреба
biàn bin3 pin3 број пута акција је завршена
chǎng cheung4 дужина догађаја који се одвијају у другом догађају
chi3 пута (за разлику од 遍, 次 односи се на број покушаја без обзира да ли је или није то било завршено)
dùn deun6 акције, без понављања
huí wui4 појаве (користи се колоквијално)
shēng seng1/sing1 гласни, узвикује, итд.
tàng tong3 путовања, обилазак, итд.
xià ha5/ha6 кратко и често нагло дејство (више уобичајно у кантонским, него у северним дијалектима).

Референце[уреди]

  1. ^ Грујић, Бранислав (1996). Кинеско-српски речник (2. издање ed.). Цетиње: Обод. стр. 84. ISBN 86-305-0628-1. 
  2. ^ Грујић, Бранислав (1996). Кинеско-српски речник (2. издање ed.). Цетиње: Обод. стр. 49. ISBN 86-305-0628-1. 
  3. ^ Грујић, Бранислав (1996). Кинеско-српски речник (2. издање ed.). Цетиње: Обод. стр. 280. ISBN 86-305-0628-1. 
  4. ^ а б Ђурђевић, Мирјана; Ада Зечевић (1995). Антологија старе кинеске поезије. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 431. ISBN 86-379-057104. 

Литература[уреди]

  • Ђурђевић, Мирјана; Ада Зечевић (1995). Антологија старе кинеске поезије. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 431. ISBN 86-379-057104. 
  • Грујић, Бранислав (1996). Кинеско-српски речник (2. издање ed.). Цетиње: Обод. стр. 280. ISBN 86-305-0628-1. 
  • Грујић, Бранислав (1996). Кинеско-српски речник (2. издање ed.). Цетиње: Обод. стр. 49. ISBN 86-305-0628-1. 
  • Грујић, Бранислав (1996). Кинеско-српски речник (2. издање ed.). Цетиње: Обод. стр. 84. ISBN 86-305-0628-1.