Списак кнежева Лихтенштајна

Из Википедије, слободне енциклопедије
Кнежевски дворац

Династија Лихтенштајн добила је име по дворцу Лихтенштајн који се налази у Доњој Аустрији а који је био у поседу ове породице од 1140. године до 13. века и од 1807. године па надаље. Током векова династија је добила бројне поседе највише у Моравској, Доњој Аустрији, Шлезији и Штајерској. Ове територије су држали под сизеренством феудалних господара, највише под члановима различитих бочних линија породице Хабзбург. Пошто ниједна њихова територија није била под директним сизеренством цара Светог римског царства чланови ове династије нису могли да учествују у раду Рајхстага. Династија је тежила да добије посед који неће имати других господара осим њих и цара Светог римског царства као њиховог феудалног господара. Ово су и постигли 1699. и 1712. када су добили Шеленберг и Вадуц.

Дана 23. јануара 1719. Карло VI, цар Светог римског царства прогласио је уједињење Вадуца и Шеленберга у јединствени посед који је по Антону Флориану од Лихтенштајна назван Лихтенштајн. Династија је тако добила могућност да учествује у раду Рајхстага.

Кнез Лихтенштајна има веома велика овлашћења. На референдуму одружаном 2003. године изгласан је Ханс-Адамова ревизија устава којом му се дају већа овлашћења.[1] У промене је такође укључена и републиканска опција, према којој принц формално не би имао право да стави вето на било коју одлуку о успостављању републике, као и право парохија на отцепљење као надокнаду за признавање кнежевине. Принц Ханс-Адам је запретио да ће се он и његова породица преселити у Аустрију ако референдум не успе. Упркос противљењу Марија Фрика, бившег премијера, гласачко тело је гласало за на кнежевом референдуму.

Дана 15. августа 2004. кнез Ханс-Адам II је формално поверио вођење свакодневних политичких активности свом сину принцу Алојзу, али је он и даље остао шеф државе.


Списак кнежева Лихтенштајна[уреди]

# Слика Име Кнез од Кнез до
1. Prince Karl I of Liechtenstein.jpg Карло I 1608. 1627.
2. Karl Eusebius v Liechtenstein.jpg Карл Еузебијус 1627. 1684.
3. Johann Adam Andreas v Liechtenstein.jpg Ханс-Адам I 1684. 1712.
4. Joseph Wenzel von Liechtenstein.jpg Јозеф Вензел 1712. 1718.
5. Anton Florian v Liechtenstein.jpg Антон Флоријан 1718. 1721.
6. Josef Johann Adam v Liechtenstein.jpg Јозеф Јохан Адам 1721. 1731.
4. Joseph Wenzel von Liechtenstein.jpg (Јозеф Вензел) 1732. 1745.
7. Johann Nepomuk Karl v Liechtenstein.jpg Јохан Непомук Карл 1732. 1748.
4. Joseph Wenzel von Liechtenstein.jpg (Јозеф Вензел) 1748. 1772.
8. Franz Josef I Liechtenstein.jpg Франц Јозеф I 1772. 1781.
9. Alois I von Liechtenstein.jpg Алојз I 1781. 1805.
10. Johann Josef I von Liechtenstein.jpg Јохан I 1805. 1836.
11. Portrait of Alois II of Liechtenstein, Friedrich Schilcher (1858).jpg Алојз II 1836. 1858.
12. Johann II v Liechtenstein.jpg Јохан II 1858. 1929.
13. Franz I von Liechtenstein.jpg Франц I 1929. 1938.
14. Fürst Franz Josef II..jpg Франц Јозеф II 1938. 1989.
15. Fürst Hans-Adam II. von und zu Liechtenstein (cropped).jpg Ханс-Адам II 1989. Тренутни

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Liechtenstein prince wins powers BBC News Online, 16. март 2003. Retrieved 29. децембар 2006.

Спољашње везе[уреди]