Списак шетњи свемиром у периоду 1965-1999. година

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Уколико сте тражили шетње после 1999. године, погледајте чланак Списак шетњи свемиром од 2000. године.
Баз Олдрин током прве шетње по површини Месеца, мисија Аполо 11.

Ова листа садржи све шетње свемиром и Месецом спроведене између 1965. и 1999. године током којих су космонаути делом или у целости напустили свемирску летелицу. Уноси за шетње по површини Месеца имају сиву позадину, док су уноси за све остале изласке у отворени свемир необојени.

Током свих излазака у отворени свемир космонаути су били повезани са свемирском летелицом, осим у седам наврата када астронаути из Сједињених Америчких Држава нису били повезани – шест пута током 1984. године користећи јединицу за маневрисање (енгл. Manned Maneuvering Unit), и једном 1994. године приликом испитивања уређаја Сејфер (SAFER, енгл. Simplified Aid for EVA Rescue). Током свих шетњи по површини Месеца астронаути нису били везани за свемирску летелицу којом су се спустили, а у појединим приликама астронаути су одлазили довољно далеко да су губили визуелни контакт са летелицом (удаљавали су се и до 7,6 km користећи Лунарни ровер). Један излазак у отворени свемир на површини Месеца не спада у „шетње Месецом“. Током њега, астронаути су само провирили кроз горњи отвор на лендеру, јер је контрола мисије сматрала да ће са веће висине моћи да осмотре већу површину око места слетања и тако одаберу које локације ће посетити током шетњи по површини. За сада су спроведене само три EVA у дубоком свемиру, током којих космонаути нису радили ни на површини Месеца, нити у Ниској Земљиној орбити, већ далеко и од Земље и од Месеца.

Шетње свемиром и Месецом у периду 1965-1969. година[уреди]

Почетак и крај шетње дат је по универзалном времену (УТЦ).

#
Свемирска
летелица
Учесници
Почетак (УТЦ)
Крај (УТЦ)
Трајање
1. Восход-2 Застава Савезa Совјетских Социјалистичких Република Алексеј Леонов 18. март 1965.
08.34.51
18. март 1965.
08.47.00
12 минута
Леонов је спровео први излазак у отворени свемир (EVA) у историји.[1] Имао је проблема при повратку у свемирски брод јер је његово свемирско одело постало веома круто у вакууму свемира, тако да је морао да отвори вентил и испусти одређену количину ваздуха како би могао да се савије и угура назад у капсулу.[2]
2. Џемини-4 Сједињене Америчке Државе Едвард Вајт 3. јун 1965.
19.46.00
3. јун 1965.
20.06.00
20 минута
Вајт је спровео другу EVA у историји и прву америчку EVA.[3] Као Леонов пре њега, и Вајт је имао проблема да се врати назад у свемирски брод Џемини. Иако је био у доброј форми и атлета, напори кроз које је прошао су га у потпуности исцрпели.[4]
3. Џемини-9A Сједињене Америчке Државе Јуџин Сернан 5. јун 1966.
15.02.00
5. јун 1966.
17.09.00
2 сата 7 минута
Планирано је да Сернан обави комплексан посао током ове EVA. Требало је да оде до задњег дела свемирског брода Џемини и тамо обуче астронаутски уређај за маневрисање (енгл. Astronaut Maneuvering Unit), који је развило америчко ратно ваздухопловство.[5] Сернан је уложио четири до пет пута већи напор од очекиваног, тако да му се пулс подигао на чак 180 откуцаја срца током једног минута. Од вишка топлоте и убрзаног дисања, визир Сернановог одела се потпуно замаглио и EVA је морала да се прекине. Сернан је такође имао проблема да се врати у капсулу и затвори врата на њој.[6]
4. Џемини-10 EVA 1 Сједињене Америчке Државе Мајкл Колинс 19. јул 1966.
21.44.00
19. јул 1966.
22.33.00
49 минута
Колинс је спровео такозвану „стојећу“ EVA. Уместо да потпуно изађе изван свемирског брода, Колинс је промолио само свој торзо изван летелице како би фотографисао излазак и залазак Сунца. Фотографисање након изласка Сунца само је делом завршено због јаке иритације очију и Колинса и пилота Џона Јанга. Манипулисање камером било је веома тешко због крутости рукавица свемирског одела које је носио Колинс.[7]
5. Џемини-10 EVA 2 Сједињене Америчке Државе Мајкл Колинс 20. јул 1966.
23.01.00
20. јул 1966.
23.40.00
39 минута
Колинс је спровео шетњу свемиром током које је био повезан са капсулом преко посебног црева које је служило као пупчана врпца (обезбеђивало му је ваздух и константну температуру). Уз напор већи од очекиваног, Колинс је покупио пакет за прикупљање микро-метеорида са спољашњости капсуле Џемини. Након тога се, уз помоћ ручног уређаја за маневрисање (енгл. Hand Held Maneuvering Unit), одгурнуо до оближњег модула Агена (који је служио као мета за вежбање пристајања у свемиру) и покупио пакет за прикупљање микро-метеорида који се налазио на њему. Колинс је затим повукао црево којим је био повезан са капсулом Џемини и вратио се у њу.[8]
6. Џемини-11 EVA 1 Сједињене Америчке Државе Ричард Гордон 13. септембар 1966.
14.44.00
13. септембар 1966.
15.17.00
33 минута
Гордон је поставио танак конопац између касуле Џемини и модула Агена за каснија испитивања орбиталне механике. Док је радио на повезивању конопца био је под толиким напором да је његова температура превазишла могућности расхладног система одела, тако да му се видљивост смањила због замагљености визира и зноја који му је упадао у очи. Планиране активности су прекинуте од стране пилота Пита Конрада и Гордон се вратио у капсулу.[9]
7. Џемини-11 EVA 2 Сједињене Америчке Државе Ричард Гордон 14. септембар 1966.
12.49.00
14. септембар 1966.
14.57.00
2 сата 8 минута
Гордон је спровео „стојећу“ шетњу свемиром. Промолио се из свемирског брода тек толико да може да сними фотографије везане за астрономију. Конрад је јавио контроли мисије да је ова шетња била толико опуштајућа да су оба астронаута на кратко заспала након изласка Сунца.[10]
8. Џемини-12 EVA 1 Сједињене Америчке Државе Баз Олдрин 12. новембар 1966.
16.15.00
12. новембар 1966.
18.44.00
2 сата 29 минута
Олдрин је спровео „стојећу“ EVA, током које је снимио фотографије у UV спектру и видео-снимке камером са филмом од 16 mm. Затим је покупио узорке експеримената са спољашњости капсуле и одрадио серију физичких вежби које су испитивале покретљивост астронаута у свемирком оделу.[11]
9. Џемини-12 EVA 2 Сједињене Америчке Државе Баз Олдрин 13. новембар 1966.
15.34.00
13. новембар 1966.
17.40.00
2 сата 6 минута
Ова шетња коју је спровео Олдрин била је прва успешна шетња у којој је астронаут био повезан са капсулом преко црева. Сви зацртани послови су успешно одрађени. Успео је да контролише своје кретање и ограничи напор користећи технике које је научио током симулација нулте гравитације под водом. Олдрину је такође добро дошло искуство које су астронаути стекли током претходних америчких EVA. Успео је да се креће по спољашњости капсуле без напора, угради и скине више пакета са експериментима, угради па затим скине камеру, и испита технике за рад са виљушкастим кључем. [12]
10. Џемини-12 EVA 3 Сједињене Америчке Државе Баз Олдрин 14. новембар 1966.
14.52.00
14. новембар 1966.
15.47.00
55 минута
Олдрин је спровео још једну „стојећу“ шетњу, током које је снимио фотографије и одрадио још једну сесију лаганих физичких вежби. Напор који је искусио приликом ових вежби био је у складу са симулација које су спроведене на Земљи. Опрема и конзерве са остацима хране и другим отпадом, које нису биле потребне при повратку у атмосферу, су избачене из капсуле.[13]
11. Сојуз-4 и Сојуз-5 Застава Савезa Совјетских Социјалистичких Република Јевгениј Крунов
Застава Савезa Совјетских Социјалистичких Република Алексеј Јелисејев
16. јануар 1969.
12.43.00
16. јануар 1969.
01.15.00
37 минута
Крунов и Јелисејев спровели су прву шетњу свемиром са два учесника. Оба космонаута лансирана су летелицом Сојуз-5, која се затим спојила са летелицом Сојуз-4. Космонаути су изашли у отворени свемир како би се пребацили из једне у другу летелицу, јер иако спојене, њихове унутрашњости нису биле повезане. Крунов и Јелисејев вратили су се на Земљу летелицом Сојуз-4.[14]
12. Аполо 9 Сједињене Америчке Државе Расти Швајкхарт
Сједињене Америчке Државе Дејвид Скот („стојећа“)
6. март 1969.
16.45.00
6. март 1969.
18.02.00
1 сат 17 минута
Швајкхарт је напустио Лунарни модул, носећи на леђима преносиви систем за одржавање живота (енгл. Portable Life Support System). Овај систем обезбеђивао је кисеоник, комуникацију, и контролу температуре унутар одела независно од свемирског брода. Скот је стајао на вратима летелице, али је био повезан преко црева са њом, које му је обезбеђивало оптималне услове у оделу. Планови да Швајкхарт оде до врата командног моудла су одложени због тешког облика космичке болести коју је искусио дан раније.[15]
13. Аполо 11 Прва шетња Месецом Сједињене Америчке Државе Нил Армстронг
Сједињене Америчке Државе Баз Олдрин
21. јул 1969.
02.39.33
21. јул 1969.
05.11.39
2 сата 31 минут 40 секунди
Армстронг је постао први човек који је крочио на површину Месеца. Олдрин га је следио, описавши Месец као „величанствену пустош“.[16] Током два и по часа шетње по површини Месеца, двојица астронаута су поставили пакет са експериментима, примили позив од председника Ричарда Никсона, прикупили су узорке прашине и стена, подигли заставу Сједињених Америчких Држава, и снимили неколико фотографија.[17] Армстронг је јавио контроли мисије да је кретање по Месецу било лакше од симулација које су радили на Земљи.[16]
14. Аполо 12 EVA 1 Сједињене Америчке Државе Пит Конрад
Сједињене Америчке Државе Алан Бин
19. новембар 1969.
11.32.35
19. новембар 1969.
15.28.38
3 сата 56 сати 3 секунде
Током прве шетње Месецом мисије Аполо 12, Конрад и Бин су отпаковали модуларну платформу за складиштење опреме (енгл. Modular Equipment Stowage Assembly), подигли су фолију за хватање сунчевог ветра, скупили су неколико узорака тла и стена, и отпаковали лунарни површински експериментални пакет (енгл. Apollo Lunar Surface Experiments Package).[18] На самом почетку шетње Бин је случајно усмерио ТВ камеру према Сунцу и тиме је она уништена. Комуникација са Земљом је у остатку ове и током целе наредне шетње била само путем радио-везе, без пријема видео сигнала.[19] Двојица астронаута су се изненадили када су пронашли фотографије Плејбој девојке месеца закачене на странице подсетника које су носили око руке. Фотографије су као шалу поставили чланови резервне посаде за ову мисију.
15. Apollo 12 EVA 2 Сједињене Америчке Државе Пит Конрад
Сједињене Америчке Државе Алан Бин
20. новембар 1969.
03.54.45
20. новембар 1969.
07.44.00
3 сата 49 минута 15 секунди
Конрад и Бин прикупили су још узорака прашине и стена, а затим су прешли око 180 метара до роботског лендера Сурвејор-3, са којег су скинули неке делове (укључујући и ТВ камеру). Касније су спаковали и фолију за хватање сунчевог ветра коју су поставили током претходне шетње.[20]
Едвард Вајт током прве америчке шетње свемиром.
Отисак стопала База Олдрина на површини Месеца.
Астронаут Пит Конрад испитује роботски лендер Сурвејор-3.
Дејвид Скот стоји на вратима командног модула током мисије Аполо 9.
Баз Олдрин током мисије Џемини-12.
Ричард Гордон пред излазак у отворени свемир.
Швајкхарт користи камеру марке Hasselblad.
Армстронг снима Олдрина док силази низ мердевине.
Укупно трајање шетњи у периоду 1965-1969. година – 24 сата 29 минута.

Шетње свемиром и Месецом у периду 1970-1979. година[уреди]

Почетак и крај шетње дат је по универзалном времену (УТЦ).

#
Свемирска
летелица
Учесници
Почетак (УТЦ)
Крај (УТЦ)
Трајање
16. Аполо 14
EVA 1
Сједињене Америчке Државе Алан Шепард
Сједињене Америчке Државе Едгар Мичел
5. фебруар 1971.
14.42.13
5. фебруар 1971.
19.30.50
4 сата 47 минута 50 секунди
Шепард и Мичел су отпаковали модуларну платформу за складиштење опреме, прикупили узорке тла, и успешно поставили ТВ камеру. Затим су подигли заставу САД и фолију за хватање сунчевог ветра. Касније су отпаковали лунарни површински експериментални пакет и наставили са прикупљањем узорака тла и неколико већих стена.[21]
17. Аполо 14
EVA 2
Сједињене Америчке Државе Алан Шепард
Сједињене Америчке Државе Едгар Мичел
6. фебруар 1971.
08.11.15
6. фебруар 1971.
12.45.56
4 сата 34 минута 41 секунда
Шепард и Мичел прешли су око 1.300 метара уз страну оближњег кратера, прикупили су узорке стена, снимили фотографије и отпаковали преносиви магнетометар. Иако су пришли близу, астронаути нису наишли на ивицу кратера јер су имали потешкоћа при кретању преко неравног терена.[22] Пре повратка у Лунарни модул, Шепард је употребио модификовани алат за прикупљање узорака како би извео пар голф удараца.[23]
18. Аполо 15
„стојећа“ EVA
Сједињене Америчке Државе Дејвид Скот 31. јул 1971.
00.16.49
31. јул 1971.
00.49.56
33 минута 7 секунди
Скот је провирио кроз горњи отвор Лунарног модула како би визуелно осмотрио и фотографисао терен око места слетања. Тиме су изабране дестинације које ће два астронаута посетити током шетњи Месецом и путање којима ће моћи да се крећу уз помоћ Лунарног ровера.[24]
19. Аполо 15
EVA 1
Сједињене Америчке Државе Дејвид Скот
Сједињене Америчке Државе Џејмс Ирвин
31. јул 1971.
13.12.17
31. јул 1971.
19.45.59
6 сати 32 минута 42 секунде
Скот и Ирвин су први тим астронаута који је возио Лунарни ровер по површини Месеца. Укрцали су се у ровер (опремљен ТВ камером са које је видео преношен уживо до Хјустона) и одвезли до Елбоу кратера, а затим до кратера Сент Џорџ, сакупљајући успут узорке тла и стена, као и велики број фотографија. Укупно су прешли 9 километара. На повратном путу ка Лунарном модулу астронаути су отпаковали лунарни површински експериментални пакет (ALSEP).[25]
20. Аполо 15
EVA 2
Сједињене Америчке Државе Дејвид Скот
Сједињене Америчке Државе Џејмс Ирвин
1. август 1971.
11.48.48
1. август 1971.
19.01.02
7 сати 12 минута 14 секунди
Скот и Ирвин кренули су на југ Лунарним ровером и направили кружну путању у дужини од скоро 11 km. Успут су прикупљали узорке тла и стена, као и велики број фотографија околине. Направили су краће паузе на три локације. На ободу једног од кратера астронаути су приметили и прикупили узорке беличастих стена за које се касније испоставило да су стари скоро 4,5 милијарди година. Старост ових стена је скоро иста као старост самог Месеца. Заведен под називом узорак 15415, овај узорак постао је познат као Камен постања (енгл. Genesis Rock), и најстарији је узорак стене прикупљен током свих мисија пројекта Аполо.[26] По повратку, завршили су монтажу експерименталног пакета ALSEP, а након тога су ушли у Лунарни модул.[27]
21. Аполо 15
EVA 3
Сједињене Америчке Државе Дејвид Скот
Сједињене Америчке Државе Џејмс Ирвин
2. август 1971.
08.52.14
2. август 1971.
13.42.04
4 сата 49 минута 50 секунди
Последња вожња астронаута Лунарним ровером, прешли су око 4,5 km ка западу. Успут су прикупљали узорке тла и фотографисали околину. При повратку су свратили до експерименталног пакета ALSEP и покупили веома дуг узорак тла који је бушилицом извађен са веће дубине.[28]
22. Аполо 15
Трансземаљска EVA
Сједињене Америчке Државе Алфред Ворден
Сједињене Америчке Државе Џејмс Ирвин („стојећа“)
5. август 1971.
15.31.12
5. август 1971.
16.10.19
39 минута 7 секунди
Прва шетња у дубоком свемиру. Ворден је три пута отишао до модула са научним инструментима (SIM, енгл. Scientific Instrument Module), који се налазио на сервисном модулу, како би покупио касете са филмом панорамских и камера за мапирање терена. Успут је извршио инспекцију SIM модула у потрази за било каквим аномалијама.[29] Ирвин је стајао код врата командног модула како би помогао при складиштењу касета и да би фотографисао Вордена у свемиру.[30]
23. Аполо 16
EVA 1
Сједињене Америчке Државе Џон Јанг
Сједињене Америчке Државе Чарлс Дјук
21. април 1972.
16.47.28
21. април 1972.
23.58.40
7 сати 11 минута 2 секунде
Јанг и Дјук су прво намонтирали пакет ALSEP. Затим су астронаути сели у Лунарни ровер и отишли до кратера названих Флег, Спук и Бастер, где су прикупили узорке и снимили фотографије. Код кратера Бастер астронаути су поставили лунарни портабилни магнетометар.[31]
24. Аполо 16
EVA 2
Сједињене Америчке Државе Џон Јанг
Сједињене Америчке Државе Чарлс Дјук
22. април 1972.
16.33.35
22. април 1972.
23.56.44
7 сати 23 минута 9 секунди
Астронаути Јанг и Дјук одвезли су се до обронака Камене планине (енгл. Stone Mountain), успут су се зауставили на девет локација како би прикупили узорке и фотографије, и поставили портабилни лунарни магнетометар.[32] Лунарним ровером су укупно прешли 11,2 km.[33]
25. Аполо 16
EVA 3
Сједињене Америчке Државе Џон Јанг
Сједињене Америчке Државе Чарлс Дјук
23. април 1972.
15.25.28
23. април 1972.
21.05.31
5 сати 40 минута 3 секунде
Јанг и Дјук су се поново укрцали у Лунарни ровер и одвезли се до кратера Палмето и Енд, а на крају су стигли до обода Норт Реј кратера.[34] Након обиласка обода овог кратера упутили су се назад ка Лунарном модулу, у чијој се близини налазила велика стена названа Хаус рок (енгл. House Rock).[35] Јанг и Дјук поставили су брзински рекорд на површини Месеца током треће EVA који износи 16,9 km/h.[33]
26. Аполо 16
Трансземаљска EVA
Сједињене Америчке Државе Томас Метингли
Сједињене Америчке Државе Чарлс Дјук („стојећа“)
25. април 1972.
20.33.46
25. април 1972.
21.57.28
1 сат 23 минута 42 секунде
Пилот командног модула Метингли покупио је касете са филмом панорамских и камера за мапирање терена. Пилот Лунарног модула Дјук стајао је на вратима као подршка Метинглију.[36]
27. Аполо 17
EVA 1
Сједињене Америчке Државе Јуџин Сернан
Сједињене Америчке Државе Харисон Шмит
11. децембар 1972.
23.54.49
12. децембар 1972.
07.06.42
7 сати 11 минута 53 секунде
Сернан и Шмит поставили су ALSEP. Због мањка времена њихова прва вожња Лунарним ровером је морала да буде скраћена, тако да су посетили само једну локацију – кратер Емори. Прешли су око 3,5 km и прикупили око 14 kg геолошких узорака.[37]:pp. 10–15
28. Аполо 17
EVA 2
Сједињене Америчке Државе Јуџин Сернан
Сједињене Америчке Државе Харисон Шмит
12. децембар 1972.
23.28.06
13. децембар 1972.
07.05.02
7 сати 36 минута 56 секунди
Сернан и Шмит прешли су скоро 8 km Лунарним ровером, свраћајући успут код два кратера како би прикупили узорке. Код кратера Шорти Шмит је открио тло наранџасте боје.[38]
29. Аполо 17
EVA 3 - за сада последња шетња по површини Месеца
Сједињене Америчке Државе Јуџин Сернан
Сједињене Америчке Државе Харисон Шмит
13. децембар 1972.
22.25.48
14. децембар 1972.
05.40.56
7 сати 15 минута 8 секунди
На својој последњој шетњи по површини Месеца, Сернан и Шмит сели су у Лунарни ровер и упутили се ка северу.[39] Истражили су велику расцепљену стену названу Трејсина стена (енгл. Tracy’s Rock), названу по Сернановој ћерци Трејси. Успут су прикупљали узорке, снимали фотографије и усмено описивали контроли мисије изглед области у којој се налазе.[38] При повратку су посетили једно брдо и један кратер, а на крају су укупно прешли 12,1 km.[37]:pp. 10–16 Сернан је последњи човек који је до данас ходао по Месецу.
30. Аполо 17
Трансземаљска EVA
Сједињене Америчке Државе Роналд Еванс
Сједињене Америчке Државе Харисон Шмит („стојећа“)
17. децембар 1972.
20.27.40
17. децембар 1972.
21.33.24
1 сат 5 минута 44 секунде
Последња шетња у дубоком свемиру у историји. Није било проблема током рутинске EVA, током које је Еванс покупио касете са филмом панорамских и камера за мапирање терена и проследио их Шмиту који је стајао у отвору командног модула.[37]:pp. 10–43
31. Скајлаб-2 КМ
EVA 1
Сједињене Америчке Државе Пол Вајц 26. мај 1973.
00.40
26. мај 1973.
01.20
40 минута
Помоћу алата дугог 3 метра, пилот Вајц је стајао на отвореним вратима командног модула (док га је Џозеф Кервин држао за ноге) и покушао да скине стеге које су спречавале отварање једног крила соларних панела свемирске станице Скајлаб.[40]
32. Скајлаб-2
EVA 2
Сједињене Америчке Државе Пит Конрад
Сједињене Америчке Државе Џозеф Кервин
7. јун 1973.
15.15
7. јун 1973.
18.40
3 сата 25 минута
Конрад и Кервин су помоћу сечица монтираних на дугој шипци уклонили преостале крхотине које су спречиле потпуно отварање соларних панела (већина крхотина је отпала током лансирања). Затим су погурали соларне панеле, који су се мало теже отворили, и почели да напајају станицу електричном енергијом неопходном за нормално функционисање свих система.[41]
33. Скајлаб-2
EVA 3
Сједињене Америчке Државе Пит Конрад
Сједињене Америчке Државе Пол Вајц
19. јун 1973.
10.55
19. јун 1973.
12.31
1 сат 36 минута
Конрад и Вајц изашли су изван станице како би заменили касете са филмом камере монтиране на телескоп. Конрад је касније поправио један релеј који није радио тако што га је ударио јако чекићем.[42]
34. Скајлаб-3
EVA 1
Сједињене Америчке Државе Овен Гериот
Сједињене Америчке Државе Џек Лаусма
6. август 1973.
17.30
7. август 1973.
00.01
6 сати 31 минут
Гериот и Лаусма отворили су соларни штит како би побољшали контролу температуре унутар Скајлаба. Затим су заменили касете са филмом камере за посматрање Сунца и уградили панеле за детекцију микро-метеорида.[43]
35. Скајлаб-3
EVA 2
Сједињене Америчке Државе Овен Гериот
Сједињене Америчке Државе Џек Лаусма
24. август 1973.
16.24
24. август 1973.
20.55
4 сати 31 минут
Гериот и Лаусма откачили су поједине каблове на спољашњости станице, уградили нову кутију са жироскопом, а затим поново повезали каблове. На крају су заменили касете са филмом.[44]
36. Скајлаб-3
EVA 3
Сједињене Америчке Државе Овен Гериот
Сједињене Америчке Државе Алан Бин
22. септембар 1973.
11.18
22. септембар 1973.
13.59
2 сата 41 минут
Гериот и Бин заменили су касете са филмом камере за опсервацију Сунца. Такоше су покупили експериментални панел са узорцима термалне заштите.[45]
37. Скајлаб-4
EVA 1
Сједињене Америчке Државе Едвард Гибсон
Сједињене Америчке Државе Вилијам Поуг
22. новембар 1973.
17.42
23. новембар 1973.
00.15
6 сати 33 минута
Гибсон и Поуг провели су шест и по сати, током свог првог изласка у отворени свемир, мењајући касете са филмом и поправљајући антену за комуникацију са Земљом.[46]
38. Скајлаб-4
EVA 2
Сједињене Америчке Државе Џералд Кар
Сједињене Америчке Државе Вилијам Поуг
25. децембар 1973.
16.00
25. децембар 1973.
23.01
7 сати 1 минут
Кар и Поуг су помоћу учтраљубичасте електронографске камере и хронографске камере фотографисали комету Кохоутек. Након тога су поново заменили филм камере за опсервацију Сунца.[47]
39. Скајлаб-4
EVA 3
Сједињене Америчке Државе Џералд Кар
Сједињене Америчке Државе Едвард Гибсон
29. децембар 1973.
17.00
29. децембар 1973.
20.29
3 сата 29 минута
Кар и Гибсон фотографисали су комету Кохоутек након обиласка око Сунца. Затим су покупили панел са експериментима.[48]
40. Скајлаб-4
EVA 4
Сједињене Америчке Државе Џералд Кар
Сједињене Америчке Државе Едвард Гибсон
3. фебруар 1974.
15.19
3. фебруар 1974.
20.38
5 сати 19 минута
Кар и Гибсон по последњи пут су покупили касете са филмом из камере за опсервацију Сунца. Након тога су фотографисали комету Кохоутек електронографском камером.[47]
41. Саљут 6 - ПЕ-1 Застава Савезa Совјетских Социјалистичких Република Јуриј Романенко („стојећа“)
Застава Савезa Совјетских Социјалистичких Република Георгиј Гречко
19. децембар 1977.
21.36
19. децембар 1977.
23.04
1 сат 28 минута
Излазак у отворени свемир који су спровели Романенко и Гречко био је први од стране космонаута из Русије након осам година, као и први током којег су коришћена нова одела Орлан.[49] Гречко је извршио инспекцију предњег отвора за пристајање након неуспелог пристајања летелице Сојуз-25, али на срећу није било оштећења. Романенко, који је стајао на вратима и пружао подршку Гречку, случајно се одгурнуо од летелице, док притом није био везан сигурносним ужетом. Гречко га је спасао да не одлети у свемир.[50]
42. Саљут 6 - ПЕ-2 Застава Савезa Совјетских Социјалистичких Република Владимир Коваљонок („стојећа“)
Застава Савезa Совјетских Социјалистичких Република Александар Иванченко
29. јул 1978.
04.00
29. јул 1978.
06.20
2 сата 5 минута
Иванченко је покупио узорке и експерименте који су били прикачени на спољашњост станице Саљут 6. Коваљонок је пружао помоћ Иванченку и снимао га камером са које су слике слате директно контроли мисије.[51]
43. Саљут 6 - ПЕ-3 Застава Савезa Совјетских Социјалистичких Република Валериј Риумин
Застава Савезa Совјетских Социјалистичких Република Владимир Љахов
15. август 1979.
14.16
15. август 1979.
15.39
1 сат 23 минута
Риумин и Љахов уклонили су KRT-10 антену која се није аутоматски одвојила од станице Саљут 6 и спречавала је друге летелице да се споје. Након што су уклонили антену, Риумин је покупио узорке оштећене изолације и детектор микро-метеорида.[52]
Астронаут Едгар Мичел фотографише околину.
Алан Шепард поред заставе САД.
Астронаут Џејмс Ирвин салутира застави САД.
Џон Јанг „скакутаво“ салутира застави САД.
Џон Јанг поред Лунарног ровера (Аполо 16).
Харисон Шмит поред велике стене (Аполо 17).
Харисон Шмит са заставом САД и Земљом у позадини.
Џек Лаусма ради на Скајлабу.
Јуџин Сернан, последњи човек који је шетао Месецом.
Укупно трајање шетњи у периоду 1970-1979. година – 120 сати 39 минута.

Шетње свемиром у периду 1980-1984. година[уреди]

Почетак и крај шетње дат је по универзалном времену (УТЦ).

#
Свемирска
летелица
Учесници
Почетак (УТЦ)
Крај (УТЦ)
Трајање
44. Саљут 7 ПЕ-1 Застава Савезa Совјетских Социјалистичких Република Анатолиј Березовој („стојећа“)
Застава Савезa Совјетских Социјалистичких Република Валентин Лебедев
30. јул 1982.
02.39
30. јул 1982.
05.12
2 сата 33 минута
Током првог изласка у отворени свемир на станици Саљут 7 Лебедев се фиксирао у постоље за стопала, док му је Березовој помагао стојећи на вратима станице. Након прикупљања старих и постављања нових узорака на спољашњост станице, Лебедев је испробао методе за склапање и расклапање елемената у свемиру, укључујући панел експеримента Исток на којем је завртао и одвртао вијке посебно конструисаним кључем.[53]
45. СТС-6
EVA 1
Сједињене Америчке Државе Стори Масгрејв
Сједињене Америчке Државе Доналд Петерсон
7. април 1983.
21.05
8. април 1983.
01.15
4 сата 10 минута
Масгрејв и Петерсон спровели су прву шетњу свемиром из спејс-шатла.[54] Време су утрошили на проверу својих свемирских одела и алата који ће бити коришћени током радова у свемиру у будућности.[55]
46. Саљут 7
ПЕ-2 EVA 1
Застава Савезa Совјетских Социјалистичких Република Владимир Љаков
Застава Савезa Совјетских Социјалистичких Република Александар Александров
1. новембар 1983.
04.47
1. новембар 1983.
07.36
2 сата 50 минута
Љаков и Александров додали су нови соларни панел на Саљут 7, користећи технике које је Лебедев пробао током претходне шетње.[56]
47. Саљут 7
ПЕ-2 EVA 2
Застава Савезa Совјетских Социјалистичких Република Владимир Љаков
Застава Савезa Совјетских Социјалистичких Република Александар Александров
3. новембар 1983.
03.47
3. новембар 1983.
06.62
2 сата 55 минута
Љаков и Александров додали су други соларни панел, чиме су повећали производњу енергије станице за 50%.[56]
48. СТС-41-B
EVA 1
Сједињене Америчке Државе Брус Мекендлс
Сједињене Америчке Државе Роберт Стјуарт
7. фебруар 1984. 7. фебруар 1984. 5 сати 55 минута
Мекендлс и Стјуарт кретали су се у околини шатла помоћу јединице за маневрисање (MMU, енгл. Manned Maneuvering Unit) и то је прва шетња свемиром током које астронаути нису били повезани сигурносним ужетом са летелицом. Оба астронаута вежбали су коришћење алата и процедура које ће им требати током хватања и поправке свемирске летелице Мисија соларног максимума (SMM, енгл. Solar Maximum Mission).[57]
49. СТС-41-B
EVA 2
Сједињене Америчке Државе Брус Мекендлс
Сједињене Америчке Државе Роберт Стјуарт
9. фебруар 1984. 9. фебруар 1984. 6 сати 17 минута
Мекендлс и Стрјуарт наставили су испитивање јединица за маневрисање (MMU). Такође су наставили са увежбавањем рада са алатима и процедура које ће бити коришћене при хватању и поправци сонде SMM.[57]
50. СТС-41-C
EVA 1
Сједињене Америчке Државе Џорџ Нелсон
Сједињене Америчке Државе Џејмс ван Хофтен
8. април 1984.
14.18
8. април 1984.
16.56
2 сата 38 минута
Нелсон се помоћу MMU пребацио до сателита SMM. Ван Хофтен је остао у хипобаричној комори шатла и био у приправности у случају да је Нелсону потребна помоћ. Након три неуспешна покушаја да прихвати SMM помоћу посебно конструисаног алата, и након једног неуспешног покушаја да га прихвати рукама, астронаути су се вратили у спејс-шатл Чаленџер. Сонда SMM привучена је следећег дана помоћу система за даљинску манипулацију спејс-шатла (роботске руке).[58]
51. СТС-41-C
EVA 2
Сједињене Америчке Државе Џорџ Нелсон
Сједињене Америчке Државе Џејмс ван Хофтен
11. април 1984.
08.58
11. април 1984.
15.42
6 сати 44 минута
Нелсон и ван Хофтен завршили су поправку сонде SMM, а затим су наставили испитивања јединица за маневрисање.[59]
52. Саљут 7
ПE-3 EVA 1
Застава Савезa Совјетских Социјалистичких Република Леонид Кизим
Застава Савезa Совјетских Социјалистичких Република Владимир Соловјов
23. април 1984.
04.31
23. април 1984.
08.46
4 сата 20 минута
Кизим и Соловјов спровели су прву од пет шетњи како би поправили пробушени главно црево оксидационог агенса на станици Саљут 7. Током ове шетње су поставили нове мердевине како би преко њих могли да приступе оштећеном цреву.[60]
53. Саљут 7
ПE-3 EVA 2
Застава Савезa Совјетских Социјалистичких Република Леонид Кизим
Застава Савезa Совјетских Социјалистичких Република Владимир Соловјов
26. април 1984.
02.40
26. април 1984.
07.40
4 сата 56 минута
Током друге од планираних пет шетњи, Кизим и Соловјов уклонили су изолацију и уградили вентил на резервно црево.[60]
54. Саљут 7
ПE-3 EVA 3
Застава Савезa Совјетских Социјалистичких Република Леонид Кизим
Застава Савезa Совјетских Социјалистичких Република Владимир Соловјов
29. април 1984.
01.35
29. април 1984.
04.20
2 сата 45 минута
Током треће шетње Кизим и Соловјов уградили су шант који заобилази оштећени сегмент цревета.[60]
55. Саљут 7
ПE-3 EVA 4
Застава Савезa Совјетских Социјалистичких Република Леонид Кизим
Застава Савезa Совјетских Социјалистичких Република Владимир Соловјов
3. мај 1984.
23.15
3. мај 1984.
02.00
2 сата 45 минута
Кизим и Соловјов су током четврте шетње уградили други шант и заменили термалну изолацију.[60]
56. Саљут 7
ПE-3 EVA 5
Застава Савезa Совјетских Социјалистичких Република Леонид Кизим
Застава Савезa Совјетских Социјалистичких Република Владимир Соловјов
18. мај 1984.
17.52
18. мај 1984.
20.57
3 сата 5 минута
Након потешкоћа са поквареном ручком чекрка, Кизим и Соловјов уградили су још два соларна панела на станицу.[60]
57. Саљут 7
ВЕ-4 EVA 1
Застава Савезa Совјетских Социјалистичких Република Светлана Савицкаја
Застава Савезa Совјетских Социјалистичких Република Владимир Џанибеков
25. јул 1984.
14.55
25. јул 1984.
18.29
3 сата 35 минута
Савицкаја и Џанибеков испитали су вишенаменски алат URI на неколико металних узорака. Савицкаја је постала прва жена која је изашла у отворени свемир.[60]
58. Саљут 7
ПE-3 EVA 6
Застава Савезa Совјетских Социјалистичких Република Леонид Кизим
Застава Савезa Совјетских Социјалистичких Република Владимир Соловјов
8. август 1984.
08.46
8. август 1984.
13.46
5 сати
Кизим и Соловјов спровели су последњу од пет шетњи за поправку оштећеног цревета. Током ове шетње су употребили пнеуматски алат, који је доставила летелица Сојуз Т-12, и њиме притегли крајеве цревета које је напукло.[61]
59. СТС-41-G
EVA 1
Сједињене Америчке Државе Дејвид Листма
Сједињене Америчке Државе Кетрин Саливен
11. октобар 1984.
15.38
11. октобар 1984.
19.05
3 сата 29 минута
Саливен и Листма демонстрирали су употребу система за досипање горива (ORS , енгл. Orbital Refueling System), укључујући и уградњу сета за одржавање вентила ORS-а.[62] Кетрин Саливен је прва американка, и друга жена у историји која је изашла у отворени свемир.[63]
60. СТС-51-A
EVA 1
Сједињене Америчке Државе Џозеф Ален
Сједињене Америчке Државе Дејл Гарднер
12, новембар 1984.
13.25
12. новембар 1984.
19.25
6 сати
Ален се помоћу јединице за маневрисање пребацио до сателита Palapa B-2 и полако га допремио до теретног простора шатла Дискавери. Гарднер и Ален причврстили су сателит за теретни простор шатла за повратак на Земљу.[64]
61. СТС-51-A
EVA 2
Сједињене Америчке Државе Џозеф Ален
Сједињене Америчке Државе Дејл Гарднер
14. новембар 1984.
11.09
14. новембар 1984.
16.51
5 сати 42 минута
У сценарију који је био сличан оном из прве EVA мисије СТС-51-A, Гарднер се помоћу јединице за маневрисање пребацио до сателита Westar VI и допремио га у теретни простор орбитера. Ален и Гарднер су затим причврстили сателит у теретни простор за повратак на Земљу.[64]
Астронаут Брус Мекендлс испробава мобилну платформу за стопала.
Брус Мекендлс тестира јединицу за маневрисање током EVA.
Астронаут Дејл Гарднер држи знак НА ПРОДАЈУ, мислећи на сателите (шала упућена контроли мисије у Хјустону).
Испитивања руке Канадарм2, на чијем крају је Брус Мекендлс.
Џејмс ван Хофтен тестира јединицу за маневрисање у теретном простору шатла.
Џорџ Нелсон и Џејмс ван Хофтен раде на поквареном SMMS сателиту.
Дејл Гарднер маневрише Westar 6 сателит ка шатлу.
Укупно трајање шетњи у периоду 1980-1984. година – 75 сати 39 минута.

Шетње свемиром у периду 1985-1989. година[уреди]

Почетак и крај шетње дат је по универзалном времену (УТЦ).

#
Свемирска
летелица
Учесници
Почетак (УТЦ)
Крај (УТЦ)
Трајање
62. СТС-51-D
EVA 1
Сједињене Америчке Државе Џефри Хофман
Сједињене Америчке Државе Дејвид Григс
16. април 1985. 16. април 1985. 3 сата 6 минута
Григс и Хофман уградили су наставак за укључивање прекидача, назван флајсвотер, на крај роботске руке шатла Дискавери. Овај наставак касније је употребљен како би се једна полуга на сателиту Syncom IV-3 поставила у положај за ослобађање.[65] Ово је први пут да је спроведен непланиран (ванредан) излазак у отворени свемир у историји агенције НАСА.[66]
63. Саљут 7
ПE-4 EVA 1
Застава Савезa Совјетских Социјалистичких Република Владимир Џанибеков
Застава Савезa Совјетских Социјалистичких Република Виктор Савињух
2. август 1985.
07.15
2. август 1985.
12.15
5 сати
Џанибеков и Савињух, чије је позивно име преко радија било Памир, уградили су трећи сет соларних панела на свемирску станицу Саљут 7.[67]
64. СТС-51-I
EVA 1
Сједињене Америчке Државе Вилијам Фишер
Сједињене Америчке Државе Џејмс ван Хофтен
31. август 1985. 31. август 1985. 7 сати 20 минута
Ван Хофтен стао је на крај роботске руке шатла која је затим маневрисана тако да га постави у потребан положај да ухвати сателит Syncom IV-3 и полако га унесе у теретни простор Дискаверија. Фишер и ван Хофтен су затим причврстили сателит за шатл и започели потребне поправке на њему. Током манипулације роботском руком дошло је до квара који је могао да угрози мисију, али је на крају све прошло у реду.[68]
65. СТС-51-I
EVA 2
Сједињене Америчке Државе Вилијам Фишер
Сједињене Америчке Државе Џејмс ван Хофтен
1. септембар 1985. 1. септембар 1985. 4 сата 26 минута
Фишер и ван Хофтен завршили су поправке на сателиту Syncom IV-3. Затим је ван Хофтен, возећи се на крају роботске руке, изнео сателит из теретног простора шатла и ослободио га, притом му задавши благу ротацију како би сателит био стабилан при паљењу мотора које је било потребно како би се постигао жељени перигеј.[68]
66. СТС-61-B
EVA 1
Сједињене Америчке Државе Џери Рос
Сједињене Америчке Државе Шервуд Спринг
29. новембар 1985. 29. новембар 1985. 5 сати 32 минута
Рос и Спринг увежбавали су технике састављања и рада са алатом у теретном простору Атлантиса. Саставили су, а затим и раставили две експерименталне структуре назване EASE/ACCESS (енгл. Experimental Assembly of Structures in EVA/Assembly Concept for Construction of Erectable Space Structures).[69]
67. СТС-61-B
EVA 2
Сједињене Америчке Државе Џери Рос
Сједињене Америчке Државе Шервуд Спринг
1. децембар 1985. 1. децембар 1985. 6 сати 41 минут
Рос и Спринг одрадили су додатне експерименталне радње на структурама EASE и ACCESS, а притом је коришћена и роботска рука Канадарм.[69]
68. Саљут 7
ПE-6 EVA 1
Застава Савезa Совјетских Социјалистичких Република Леонид Кизим
Застава Савезa Совјетских Социјалистичких Република Владимир Соловјов
28. мај 1986.
05.43
28. мај 1986.
09.33
3 сата 50 минута
Кизим и Соловјов скинули су панеле са експериментима који су се налазили на спољашњости станице Саљут 7, а затим су склопили експериментални апарат назван конструктор греда, као припрему за радове на станици Мир.[70]
69. Саљут 7
ПE-6 EVA 2
Застава Савезa Совјетских Социјалистичких Република Леонид Кизим
Застава Савезa Совјетских Социјалистичких Република Владимир Соловјов
31. мај 1986.
04.57
31. мај 1986.
09.57
5 сати
Кизим и Соловјов спровели су додатна испитивања на експерименталној опреми за конструисање, укључујући и варење неколико састава између греда.[70]
70. Мир ПE-2
EVA 1
Застава Савезa Совјетских Социјалистичких Република Јуриј Романенко
Застава Савезa Совјетских Социјалистичких Република Александар Лавејкин
11. април 1987.
19.41
11. април 1987.
23.21
3 сата 40 минута
Романенко и Лавејкин спровели су непланирану свемирску шетњу како би извршили инспекцију отвора за пристајање на модулу Квант, јер тај модул није успео да се споји са станицом Мир. Успели су да лоцирају и уклоне крхотине које су се заглавиле у механизму за пристајање, након чега је извршено успешно спајање модула Квант.[71]
71. Мир ПE-2
EVA 2
Застава Савезa Совјетских Социјалистичких Република Јуриј Романенко
Застава Савезa Совјетских Социјалистичких Република Александар Лавејкин
12. јун 1987.
16.55
12. јун 1987.
18.48
1 сат 53 минута
Романенко и Лавејкин уградили су део соларних панела који су били спаковани на пристиглом модулу Квант, и тако знатно повећали производњу електричне енергије која је од виталног значаја за функционисање разних система унутар станице.[71]
72. Мир ПE-2
EVA 3
Застава Савезa Совјетских Социјалистичких Република Јуриј Романенко
Застава Савезa Совјетских Социјалистичких Република Александар Лавејкин
16. јун 1987.
15.30
16. јун 1987.
18.45
3 сата 15 минута
Романенко и Лавејкин уградили су остатак соларних панела који су били спаковани на модулу Квант и тако додатно повећали енергетски капацитет станице Мир.[71]
73. Мир ПE-3
EVA 1
Застава Савезa Совјетских Социјалистичких Република Владимир Титов
Застава Савезa Совјетских Социјалистичких Република Муса Манаров
26. фебруар 1988.
09.00
26. фебруар 1988.
13.55
4 сата 25 минута
Титов и Манаров заменили су део соларних панела уграђених годину дана раније од стране Романенка и Лавејкина. Такође су имали довољно времена да обиђу све портове за пристајање и са њих обришу прашину која се временом накупила.[72] p.
74. Мир ПE-3
EVA 2
Застава Савезa Совјетских Социјалистичких Република Владимир Титов
Застава Савезa Совјетских Социјалистичких Република Муса Манаров
30. јун 1988.
05.33
30. јун 1988.
10.43
5 сати 10 минута
Титов и Манаров покушали су да замене телескоп X-зрака који се налазио на модулу Квант, а да притом шетња није претходно испланирана или увежбавана на Земљи. Уместо тога, тренирали су гледајући видео-касете и причајући са космонаутима који су све потребне радње провежбали у базену. Шетња је завршена прерано јер се поломио један од специјалних кључева за дотезање вијака.[73]
75. Мир ПE-3
EVA 3
Застава Савезa Совјетских Социјалистичких Република Владимир Титов
Застава Савезa Совјетских Социјалистичких Република Муса Манаров
20. октобар 1988.
05.59
20. октобар 1988.
10.11
4 сата 12 минута
Помоћу нових алата, достављених аутоматским бродом за снабдевање Прогрес 38, Титов и Манаров завршили су замену телескопа X-зрака на модулу Квант.[74]
76. Мир ПE-4
EVA 1
Застава Савезa Совјетских Социјалистичких Република Александар Волков
Француска Жан Луп Критијан
9. децембар 1988.
09.57
9. децембар 1988.
15.57
6 сати
Прва шетња свемиром за једног држављанина Француске започела је када су Волков и Критијан изашли изван станице Мир да поставе опрему и експерименте. Совјетско-Француски тим уградио је рукохвате на спољашњост станице, поставио и повезао напајање ормара Enchantillons, и поставио експериментални пакет ERA. Овај пакет се није отворио приликом првог слања команди из унутрашњости станице. Волков је морао мало да га „чукне“ како би се у потпуности отворио.[75]
Џери Рос на крају роботске руке испитује уређај ACCESS.
Астронаути састављају структуру EASE у теретном простору шатла.
Ван Хофтен поред сателита Syncom IV-3.
Хофман и Григс постављају уређај флајсвотер на крај роботске руке.
Укупно трајање шетњи у периоду 1985-1989. година – 69 сати 30 минута.

Шетње свемиром у периду 1990-1994. година[уреди]

Почетак и крај шетње дат је по универзалном времену (УТЦ).

Шетње свемиром током 1990. г.[уреди]

#
Свемирска
летелица
Учесници
Почетак (УТЦ)
Крај (УТЦ)
Трајање
77. Мир
ПE-5 EVA 1
Застава Савезa Совјетских Социјалистичких Република Александар Викторенко
Застава Савезa Совјетских Социјалистичких Република Александар Серебров
8. јануар 1990.
20.23
8. јануар 1990.
23.19
2 сата 56 минута
Викторенко и Серебров уградили су нове сензоре трагача звезда, који су пристигли са новим модулом Квант-2, на модул Квант-1.[76]
78. Мир
ПE-5 EVA 2
Застава Савезa Совјетских Социјалистичких Република Александар Викторенко
Застава Савезa Совјетских Социјалистичких Република Александар Серебров
11. јануар 1990.
18.01
11. јануар 1990.
20.55
2 сата 54 минута
Викторенко и Серебров упаковали су више ормара са експериментима, од којих су неки враћени у унутрашњост станице за повратак на Земљу летелицом Сојуз, а неки су одбачени да сагоре у атмосфери. Затим су модификовали порт за пристајање како би омогућили спајање новог модула Кристал.[76]
79. Мир
ПE-5 EVA 3
Застава Савезa Совјетских Социјалистичких Република Александар Викторенко
Застава Савезa Совјетских Социјалистичких Република Александар Серебров
26. јануар 1990.
12.09
26. јануар 1990.
15.11
3 сата 2 минута
Викторенко и Серебров први пут су користили нова свемирска одела Орлан-ДМА. Космонаути су, такође по први пут, користили секцију модула Квант-2 као хипобаричну комору. Током овог изласка у отворени свемир космонаути су поставили алку за коју ће се везивати по изласку из хипобаричне коморе, а затим су уклонили антену система за аутоматско пристајање КУРС како не би сметала током будућих EVA.[76]
80. Мир
ПE-5 EVA 4
Застава Савезa Совјетских Социјалистичких Република Александар Викторенко
Застава Савезa Совјетских Социјалистичких Република Александар Серебров
1. фебруар 1990.
08.15
1. фебруар 1990.
13.14
4 сата 59 минута
Викторенко и Серебров извршили су испитивања уређаја SPK („летећа столица“), који је имао исту улогу као јединица за маневрисање агенције НАСА. Са SPK уређајем на себи космонаут се одвојио од станице, али је сво време био привезан сигурносним ужетом за модул Квант-2.[76]
81. Мир
ПE-5 EVA 5
Застава Савезa Совјетских Социјалистичких Република Александар Викторенко
Застава Савезa Совјетских Социјалистичких Република Александар Серебров
5. фебруар 1990.
06.08
5. фебруар 1990.
09.53
3 сата 45 минута
Викторенко и Серебров извршили су додатна испитивања уређаја SPK. Викторенко се удаљио чак 45 метара од станице Мир.[76]
82. Мир
ПE-6 EVA 1
Застава Савезa Совјетских Социјалистичких Република Анатолиј Соловјов
Застава Савезa Совјетских Социјалистичких Република Александар Баландин
17. јул 1990.
13.06
17. јул 1990.
20.22
7 сати
На почетку шетње свемиром, која је за циљ имала да се поправи поцепана изолација на летелици Сојуз ТМ-9, Соловјов и Баландин су отворили врата на секцији модула Квант-2, који се користио као хипобарична комора, пре него што је притисак у тој секцији сведен на нулу (вакуум) и тако их оштетили. Космонаути су наставили и поправили оштећену изолацију на летелици Сојуз, али су због мањка времена морали да се врате у модул Квант-2, а да притом нису стигли да прикупе сав алат и мердевине које су користили. По уласку у модул Квант-2 нису успели у потпуности да затворе оштећена врата, тако да су морали да користе централну секцију овог модула као помоћну хипобаричну комору.[77]
83. Мир
ПE-6 EVA 2
Застава Савезa Совјетских Социјалистичких Република Анатолиј Соловјов
Застава Савезa Совјетских Социјалистичких Република Александар Баландин
26. јул 1990.
11.15
26. јул 1990.
14.46
3 сата 31 минут
Соловјов и Баландин изашли су у шетњу свемиром поново користећи централну секцију модула Квант-2 као хипобаричну комору. Затим су изашли до оштећених врата и детаљно их фотографисали како би инжењери у контроли мисије могли да пронађу адекватно решење за поправку. Након тога су покупили сав алат и мердевине које су им током претходне шетње остали изван станице. Из контроле мисије су им затим јавили да су на фотографијама уочили крхотине на шаркама врата, које су затим космонаути пронашли и уклонили, и тако успели у потпуности да затворе врата.[77]
84. Мир
ПE-7 EVA 1
Застава Савезa Совјетских Социјалистичких Република Генадиј Манаков
Застава Савезa Совјетских Социјалистичких Република Генадиј Стрекалов
29. октобар 1990.
21.45
30. октобар 1990.
00.30
2 сата 45 минута
Манаков и Стрекалов напустили су Мир кроз оштећена врата модула Квант-2. Након што су уклонили изолацију око врата увидели су да је оштећење знатно веће него што се раније претпостављало. Иако нису успели у потпуности да поправе врата, оставили су на њима опрему за поправку и затим се вратили у унутрашњост станице.[78]
Укупно трајање шетњи током 1990. године – 30 сати 52 минута.

Шетње свемиром током 1991. г.[уреди]

#
Свемирска
летелица
Учесници
Почетак (УТЦ)
Крај (УТЦ)
Трајање
85. Мир
ПE-8 EVA 1
Застава Савезa Совјетских Социјалистичких Република Виктор Афанасјев
Застава Савезa Совјетских Социјалистичких Република Муса Манаров
7. јануар 1991.
17.03
7. јануар 1991.
22.21
5 сати 18 минута
Афанасјев и Манаров успели су у потпуности да поправе оштећена врата модула Квант-2. Космонаути су затим поставили опрему која ће бити уграђена током неке од будућих EVA.[79]
86. Мир
ПE-8 EVA 2
Застава Савезa Совјетских Социјалистичких Република Виктор Афанасјев
Застава Савезa Совјетских Социјалистичких Република Муса Манаров
23. јануар 1991.
10.59
23. јануар 1991.
16.32
5 сати 33 минута
Афанасјев и Манаров изашли су кроз поправљена врата модула Квант-2, и затим уградили нови теретни кран Стрела на базни блок (модул) станице Мир.[79]
87. Мир
ПE-8 EVA 3
Застава Савезa Совјетских Социјалистичких Република Виктор Афанасјев
Застава Савезa Совјетских Социјалистичких Република Муса Манаров
26. јануар 1991.
09.00
26. јануар 1991.
15.20
6 сати 20 минута
Афанасјев и Манаров провели су више од 6 сати постављајући држаче на модул Квант-1 који ће бити потпора соларним панелима на модулу Кристал.[79]
88. СТС-37
EVA 1
Сједињене Америчке Државе Џери Рос
Сједињене Америчке Државе Џероум Епт
7. април 1991. 7. април 1991. 4 сата 26 минута
Пошто се антена на Опсерваторији гама зрака (енгл. Gamma Ray Observatory) није отворила, Рос и Епт изашли су у непланирану шетњу свемиром како би помогли при отварању антене и припремили сателит за отпуштање у свемир.[80]
89. СТС-37
EVA 2
Сједињене Америчке Државе Џери Рос
Сједињене Америчке Државе Џероум Епт
8. април 1991. 8. април 1991. 5 сати 47 минута
Рос и Епт отпаковали су и тестирали неколико мобилних алата који су се кретали по шинама, и који ће се можда користити при изградњи будућих свемирских станица.[80]
90. Мир
ПE-8 EVA 4
Застава Савезa Совјетских Социјалистичких Република Виктор Афанасјев
Застава Савезa Совјетских Социјалистичких Република Муса Манаров
25. април 1991.
20.29
26. април 1991.
00.03
3 сата 34 минута
Манаров је извршио инспекцију и камером снимио антену система КУРС на модулу Квант-1, при чему је увидео да један тањир антене недостаје. Затим су Афанасјев и Манаров поново уградили камеру на модул Квант-2, коју су раније уклонили и поправили.[81]
91. Мир
ПE-9 EVA 1
Застава Савезa Совјетских Социјалистичких Република Анатолиј Арцебарски
Застава Савезa Совјетских Социјалистичких Република Сергеј Крикаљов
24. јун 1991.
21.11
25. јун 1991.
02.09
4 сата 58 минута
Арцебарски и Крикаљов изашли су кроз врата модула Квант-2, а затим прешли на други крај станице Мир где су заменили оштећену антену система КУРС. Пре него што су се вратили у хипобаричну комору, космонаути су спровели испитивања експерименталног структурног споја.[82]
92. Мир
ПE-9 EVA 2
Застава Савезa Совјетских Социјалистичких Република Анатолиј Арцебарски
Застава Савезa Совјетских Социјалистичких Република Сергеј Крикаљов
28. јун 1991.
19.02
28. јун 1991.
22.26
3 сата 24 минута
Арцебарски и Крикаљов на спољашњост станице Мир поставили су ТРЕК[83], детектор космичких зрака развијен на Универзитету Калифорније.[82]
93. Мир
ПE-9 EVA 3
Застава Савезa Совјетских Социјалистичких Република Анатолиј Арцебарски
Застава Савезa Совјетских Социјалистичких Република Сергеј Крикаљов
15. јул 1991.
11.45
15. јул 1991.
17.41
5 сати 56 минута
Уз помоћ теретног крана Стрела, Арцебарски и Крикаљов преместили су мердевине и делове базне платформе за греду Софора са модула Квант-2 на модул Квант-1, и тамо их уградили.[82]
94. Мир
ПE-9 EVA 4
Застава Савезa Совјетских Социјалистичких Република Анатолиј Арцебарски
Застава Савезa Совјетских Социјалистичких Република Сергеј Крикаљов
19. јул 1991.
11.10
19. јул 1991.
16.38
5 сати 28 минута
Арцебарски и Крикаљов започели су састављање греде Софора, уградивши три од укупно двадесет делова.[82]
95. Мир
ПE-9 EVA 5
Застава Савезa Совјетских Социјалистичких Република Анатолиј Арцебарски
Застава Савезa Совјетских Социјалистичких Република Сергеј Крикаљов
23. јул 1991.
09.15
23. јул 1991.
14.57
5 сати 42 минута
Арцебарски и Крикаљов наставили су састављање греде Софора, уградивши још једанаест делова.[82]
96. Мир
ПE-9 EVA 6
Застава Савезa Совјетских Социјалистичких Република Анатолиј Арцебарски
Застава Савезa Совјетских Социјалистичких Република Сергеј Крикаљов
27. јул 1991.
08.44
27. јул 1991.
15.33
6 сати 49 минута
Арцебарски и Крикаљов комплетирали су греду Софора, уградивши последњих шест делова, а затим су поставили малу заставу Совјетског савеза на врх структуре. Арцебарски је пред крај шетње био преморен и почео је убрзано да дише, па је имао проблема са визиром на оделу који се замагљивао, али је Крикаљов успео полако да га наведе до хипобаричне коморе.[82]
Астронаут Џери Рос поред прозора шатла Атлантис, мисија СТС-37.
Џери Рос и Џеј Епт у теретном простору Атлантиса, током друге EVA мисије СТС-37.
Укупно трајање шетњи током 1991. године – 63 сата 15 минута.

Шетње свемиром током 1992. г.[уреди]

#
Свемирска
летелица
Учесници
Почетак (УТЦ)
Крај (УТЦ)
Трајање
97. Мир ПE-10
EVA 1
Русија Александар Волков
Русија Сергеј Крикаљов
20. фебруар 1992.
20.09
21. фебруар 1992.
00.21
4 сата 12 минута
Волков и Крикаљов одрадили су послове редовног одржавања на спољашњости станице Мир, у шта је спадало и чишћење сочива свих камера. Волков је имао проблема са расхладним системом свог одела Орлан, тако да није могао пуно да се креће.[84]
98. СТС-49
EVA 1
Сједињене Америчке Државе Пјер Тоу
Сједињене Америчке Државе Ричард Хајб
10. мај 1992.
20.40
11. мај 1992.
00.23
3 сата 43 минута
Тоу је покушао да прихвати сателит Intelsat VI користећи посебно конструисану шипку која је била складиштена у теретном простору шатла Ендевор, док је Хајб био у теретном простору и чекао да помогне приликом причвршћивања сателита у теретни простор. Након неколико неуспешних покушаја да се ухвати сателит, астронаути су се вратили у хипобаричну комору шатла и завршили шетњу. Успут су дискутовали са контролом мисије о проблемима који су се јавили и како би они могли да се превазиђу.[85]
99. СТС-49
EVA 2
Сједињене Америчке Државе Пјер Тоу
Сједињене Америчке Државе Ричард Хајб
11. мај 1992.
21.05
12. мај 1992.
02.35
5 сати 30 минута
Тоу је покушао да прихвати сателит Intelsat VI још пет пута, док је Хајб био поред њега и помагао му. Међутим, Тоу поново није успео да шипком закачи сателит и наведе га у теретни простор шатла.[85]
100. СТС-49
EVA 3
Сједињене Америчке Државе Пјер Тоу
Сједињене Америчке Државе Ричард Хајб
Сједињене Америчке Државе Томас Ејкерс
13. мај 1992.
21.17
14. мај 1992.
05.46
8 сати 29 минута
Тоу, Хајб и Ејкерс рукама су прихватили сателит Intelsat VI. Трио је затим лагано привео сателит до теретног простора, за њега причврстио нови ракетни мотор и затим га вратили назад у орбиту. Ова шетња свемиром била је прва у историји у којој су учествовала три астронаута. Астронаути су такође постабили и нови рекорд за дужину једне шетње свемиром.[85]
101. СТС-49
EVA 4
Сједињене Америчке Државе Томас Ејкерс
Сједињене Америчке Државе Кетрин Торнтон
14. мај 1992.
~21.00
15. мај 1992.
~04.45
7 сати 44 минута
Ејкерс и Торнтон испробали су нове технике за састављање структурних елемената свемирске станице. Ове технике биле су припрема за изградњу планиране свемирске станице Фридом (Слобода).[85]
102. Мир ПE-11
EVA 1
Русија Александар Викторенко
Русија Александар Калери
8. јул 1992.
12.38
8. јул 1992.
14.41
2 сата 3 минута
Викторенко и Калери извршили су инспекцију неколико делова станице, лоцираних на модулу Квант-2, близу хипобаричне коморе. Информације које су космонаути прикупили током ове шетње биле су неопходне да би се што боље испланирала следећа шетња свемиром током које ће се извршити одређене поправке.[86]
103. Мир ПE-12
EVA 1
Русија Сергеј Авдејев
Русија Анатолиј Соловјов
3. септембар 1992.
13.32
3. септембар 1992.
17.28
3 сата 56 минута
Авдејев и Соловјов преместили су јединицу ВДУ са малим маневарским ракетним моторима и припремили греду Софора, на чији врх ће се касније уградити ова јединица.[87]
104. Мир ПE-12
EVA 2
Русија Сергеј Авдејев
Русија Анатолиј Соловјов
7. септембар 1992.
11.47
7. септембар 1992.
16.55
5 сати 8 минута
Авдејев и Соловјов развели су каблове који су потребни за функционисање јединице ВДУ на врху греде Софора. Такође су покупили заставу Совјетског савеза, постављену годину дана раније на врх греде, а која је пропала од изложености радиоактивности и микро-метеоридима.[87]
105. Мир ПE-12
EVA 3
Русија Сергеј Авдејев
Русија Анатолиј Соловјов
11. септембар 1992.
10.06
11. септембар 1992.
15.50
5 сати 44 минута
Авдејев и Соловјов завршили су уградњу јединице ВДУ на врх греде Софора, а затим су вратили греду у првобитан (отворен) положај.[87]
106. Мир ПE-12
EVA 4
Русија Сергеј Авдејев
Русија Анатолиј Соловјов
15. септембар 1992.
07.49
15. септембар 1992.
11.22
3 сата 33 минута
Авдејев и Соловјов прикупили су узорке са соларних панела станице, а затим су преместили антену система за пристајање КУРС на модул Кристал, као припрему за долазак летелице Сојуз ТМ-16.[87]
Током мисије СТС-49 први пут су три члана посаде изашла у шетњу отвореним свемиром.
Пјер Тоу покушава да прихвати сателит Intelsat VI.
Томас Ејкерс и Кетрин Торнтон састављају структуру у теретном простору шатла.
Укупно трајање шетњи током 1992. године – 50 сати 2 минута.

Шетње свемиром током 1993. г.[уреди]

#
Свемирска
летелица
Учесници
Почетак (УТЦ)
Крај (УТЦ)
Трајање
107. СТС-54
EVA 1
Сједињене Америчке Државе Грегори Харбау
Сједињене Америчке Државе Марио Ранко
17. јануар 1993. 17. јануар 1993. 4 сата 28 минута
Харбау и Ранко испробали су одређене технике за изградњу и кретање по изграђеним конструкцијама у свемиру. Показало се да су неке од испробаних теника корисне, док друге нису.[88]
108. Мир ПE-13
EVA 1
Русија Генадиј Манаков
Русија Александар Полешчук
19. април 1993.
17.15
19. април 1993.
22.40
5 сати 25 минута
Манаков и Полешћчук су уз помоћ теретног крана Стрела позиционирали и уградили електрични мотор на модул Квант-1, који служи за покретање соларних панела, а који је оригинално био уграђен на модул Кристал. По завршетку уградње мотора, Полешчук је приметио да се једна од ручки на крану Стрела одвојила и одлетела у свемир. Због овога је следећа шетња свемиром морала да се одложи, јер је такође захтевала употребу теретног крана Стрела, док нова ручка не пристигне са Земље аутоматским бродом за снабдевање Прогрес.[89]
109. Мир ПE-13
EVA 2
Русија Генадиј Манаков
Русија Александар Полешчук
18. јун 1993.
17.25
18. јун 1993.
21.58
4 сата 33 минута
Након што је резервни део пристигао, Манаков и Полешчук су прво поправили теретни кран Стрела, а затим уградили други електрични мотор за ротацију соларних панела.[89]
110. СТС-57
EVA 1
Сједињене Америчке Државе Дејвид Лоу
Сједињене Америчке Државе Питер Визоф
25. јун 1993. 25. јун 1993. 5 сати 50 минута
Лоу и Визоф помогли су да се антена прихваћеног сателита EURECA спакује у конфигурацију за повратак на Земљу. Затим су оба астронаута увежбавали маневре за изградњу у свемиру, у тандему са роботском руком шатла.[90]
111. Мир ПE-14
EVA 1
Русија Василиј Циблијев
Русија Александар Серебров
16. септембар 1993.
05.57
16. септембар 1993.
10.16
4 сата 18 минута
Циблијев и Серебров започели су састављање експерименталне структуре Рапана.[91]
112. СТС-51
EVA 1
Сједињене Америчке Државе Џејмс Њумен
Сједињене Америчке Државе Карл Волц
16. септембар 1993.
08.40
16. септембар 1993.
15.45
7 сати 5 минута
Њумен и Волц извршили су испитивања над алатима, сигурносним ужадима и платформама за стопала као припрему за радове који ће се спровести на свемирском телескопу Хабл. Заглављен поклопац једне кутије са алатом узроковао је проблеме астронаутима, тако да је шетња морала да буде продужена 45 минута како би се тај проблем решио.[92]
113. Мир ПE-14
EVA 2
Русија Василиј Циблијев
Русија Александар Серебров
20. септембар 1993.
03.51.50
20. септембар 1993.
07.05.40
3 сата 13 минута
Циблијев и Серебров завршили су састављање структуре Рапана. Искуства стечена при састављању ове структуре касније су била од великог значаја при конструисању и изградњи Међународне свемирске станице. [91]
114. Мир ПE-14
EVA 3
Русија Василиј Циблијев
Русија Александар Серебров
28. септембар 1993.
00.57
28. септембар 1993.
02.48
1 сат 52 минута
Циблијев и Серебров извршили су инспекцију спољашњих површина станице Мир у потрази за оштећењима од недавног метеорског роја Персеида. Највеће оштећење које су пронашли била је рупа пречника 5 mm на једном соларном панелу.[91]
115. Мир ПE-14
EVA 4
Русија Василиј Циблијев
Русија Александар Серебров
22. октобар 1993.
15.47
22. октобар 1993.
16.25
38 минута
Циблијев и Серебров наставили су инспекцију површина станице Мир у потрази за оштећењима од Персеида.[91]
116. Мир ПE-14
EVA 5
Русија Василиј Циблијев
Русија Александар Серебров
29. октобар 1993.
13.38
29. октобар 1993.
17.50
4 сата 12 минута
Циблијев и Серебров завршили су инспекцију екстеријера станице Мир. Уочили су неколико удубљења на трупу, али није било потпуног продора. Међутим, космонаути су приметили неидентификовани комад метала који је плутао поред станице док су они радили на инспекцији.[91]
117. СТС-61
EVA 1
Сједињене Америчке Државе Стори Масгрејв
Сједињене Америчке Државе Џефри Хофман
5. децембар 1993.
03.44
5. децембар 1993.
11.38
7 сати 54 минута
Масгрејв и Хофман заменили су два комплета жироскопа и јединица за контролу напајања, као и комплет од осам електричних осигурача на телескопу Хабл. Астронаути су имали великих потешкоћа при затварању врата на жироскопима, вероватно због њиховог ширења на топлоти. У сарадњи са инжењерима у контроли мисије астронаути су успели на силу да затворе врата. Пре повратка у шатл, припремили су теретни простор за следећу EVA.[93]
118. СТС-61
EVA 2
Сједињене Америчке Државе Кетрин Торнтон
Сједињене Америчке Државе Томас Ејкерс
6. децембар 1993.
03.29
6. децембар 1993.
10.05
6 сати 36 минута
Торнтон се „попео“ на крај роботске руке да би маневрисао соларним панелима док је Ејкерс повезао каблове, и тако су стари панели замењени новим. Од два стара соларна панела један је одбачен у свемир, док је други савијен и спакован у теретни простор шатла за повратак на Земљу.[93]
119. СТС-61
EVA 3
Сједињене Америчке Државе Стори Масгрејв
Сједињене Америчке Државе Џефри Хофман
7. децембар 1993.
03.35
7. децембар 1993.
10.22
6 сати 47 минута
Масгрејв и Хофман заменили су Оптичку камеру широког поља новом Оптичком камером широког поља 2. Такође су заменили два магнетометра пре повратка у шатл Ендевор.[93]
120. СТС-61
EVA 4
Сједињене Америчке Државе Кетрин Торнтон
Сједињене Америчке Државе Томас Ејкерс
8. децембар 1993.
03.13
8. децембар 1993.
10.03
7 сати 21 минут
Торнтон и Ејкерс заменили су Фотометар велике брзине инструментом COSTAR. Овим је исправљена сферична аберација главног огледала телескопа Хабл која је узроковала проблеме са фокусом. Фотометар велике брзине је спакован у теретни простор за повратак на Земљу.[93]
121. СТС-61
EVA 5
Сједињене Америчке Државе Стори Масгрејв
Сједињене Америчке Државе Џефри Хофман
9. децембар 1993.
03.30
9. децембар 1993.
10.51
7 сати 21 минут
Масгрејв и Хофман заменили су електронику која покреће моторе соларних панела. Такође су поставили импровизоване заштитне навлаке преко магнетометара како би их колико-толико заштитили од крхотина.[93]
Астронаути раде на телескопу Хабл, мисија СТС-61.
Масгрејв и Хофман поправљају Хабл.
Карл Волц на крају роботске руке шатла Дискавери.
Питер Визоф на платформи за стопала (СТС-61).
Харбау и Ранко током мисије СТС-54.
Укупно трајање шетњи током 1993. године – 77 сати 33 минута.

Шетње свемиром током 1994. г.[уреди]

#
Свемирска
летелица
Учесници
Почетак (УТЦ)
Крај (УТЦ)
Трајање
122. Мир ПE-16
EVA 1
Русија Јуриј Маленченко
Русија Талгат Мусабајев
9. септембар 1994.
07.00
9. септембар 1994.
12.06
5 сати 4 минута
Маленченко и Мусабајев извршили су инспекцију порта за спајање на модулу Квант-2 са којим се сударио брод за снабдевање Прогрес М-24. [94] Такође су извршили инспекцију модула Кристал у потрази за оштећењима од судара са летелицом Сојуз ТМ-17, и извршили поправке на секцији модула где се он спаја са базним блоком станице.[95]
123. Мир ПE-16
EVA 2
Русија Јуриј Маленченко
Русија Талгат Мусабајев
13. септембар 1994.
06.30
13. септембар 1994.
12.32
6 сати 1 минут
Маленченко и Мусабајев наставили су припремне радове за премештање соларних панела са модула Кристал на модул Квант-2.[96]
124. СТС-64
EVA 1
Сједињене Америчке Државе Марк Ли
Сједињене Америчке Државе Карл Мид
16. септембар 1994.
14.42
16. септембар 1994.
21.33
6 сати 51 минут
Ли и Мид успешно су извршили тестирање уређаја SAFER (енгл. Simplified Aid for EVA Rescue).[97]
Астронаут Марк Ли тестира уређај SAFER, 130 наутичких миља изнад Земље.
Астронаут Марк Ли тестира уређај SAFER, 130 наутичких миља изнад Земље.
Карл Мид и Марк Ли испитују уређај SAFER, мисија СТС-64.
Укупно трајање шетњи током 1994. године – 17 сати 56 минута.

Шетње свемиром у периду 1995-1999. година[уреди]

Почетак и крај шетње дат је по универзалном времену (УТЦ).

Шетње свемиром током 1995. г.[уреди]

#
Свемирска
летелица
Учесници
Почетак (УТЦ)
Крај (УТЦ)
Трајање
125. СТС-63
EVA 1
Сједињене Америчке Државе Мајкл Фоале
Сједињене Америчке Државе Бернард Харис
9. фебруар 1995.
11.56
9. фебруар 1995.
16.35
4 сата 39 минута
Фоале и Харис померали су објекте велике масе како би установили колики је напор потребан да се њима маневрише у бестежинском стању. Касније су испитали ефикасност новог костима за регулацију температуре унутар свемирског одела, а који се облачи пре уласка у одело, и садржи велики број цевчица кроз које протиче течност и тако се регулише температура. Да би што боље спровели ова испитивања астронаути су се прикачили за роботску руку шатла која их је удаљила од орбитера како би били изложени великој температури ван сенке коју је он стварао.[98] Харис је био први афроамериканац који је учествовао у једној свемирској шетњи.
126. Мир ПE-18
EVA 1
Русија Владимир Дежуров
Русија Генадиј Стрекалов
12. мај 1995.
04.20.44
12. мај 1995.
10.35.16
6 сати 14 минута 32 секунде
Дежуров и Стрекалов извршили су припреме за долазак новог модула названог Спектр. Поставили су неколико прикључака за електричне каблове, подесили су електромоторе соларних панела, а затим су увежбавали савијање соларних панела на модулу Кристал, који ће касније бити премештени на модул Квант-1.[99]
127. Мир ПE-18
EVA 2
Русија Владимир Дежуров
Русија Генадиј Стрекалов
17. мај 1995.
02.38
17. мај 1995.
09.20
6 сати 52 минута
Дежуров и Стрекалов преместили су соларне панеле са модула Кристал на модул Квант-1. Међутим, пре него што су успешно причврстили панеле за модул Квант-1, ниво кисеоника у њиховим свемирским оделима почео је нагло да опада, тако да су панеле и сав алат само привезали за Квант-1 и одмах се упутили ка хипобаричној комори станице Мир.[99]
128. Мир ПE-18
EVA 3
Русија Владимир Дежуров
Русија Генадиј Стрекалов
22. мај 1995.
00.10.20
22. мај 1995.
05.25.11
5 сати 14 минута 51 секунда
Дежуров и Стрекалов завршли су монтажу соларних панела на модул Квант-1. Такође су савили одређене соларне панеле који ће бити премештени на модул Кристал.[99]
129. Мир ПE-18
EVA 4
Русија Владимир Дежуров
Русија Генадиј Стрекалов
28. мај 1995.
22.22
28. мај 1995.
22.43
21 минут
Дежуров и Стрекалов спровели су кратку шетњу свемиром унутар базног блока станице Мир (тако да технички нису изашли у отворени свемир, али се ипак рачуна јер су били изложени вакууму и негостољубивим условима који владају изван станице), током које су преместили поклопац за пристајање, под називом Конус, са –X на –Z порт базног модула.[100]
130. Мир ПE-18
EVA 5
Русија Владимир Дежуров
Русија Генадиј Стрекалов
1. јун 1995.
22.05.30
1. јун 1995.
22.28.20
23 минута 50 секунди
Дежуров и Стрекалов су поново спровели интерну шетњу свемиром унутар трансферног одељка базног блока станице, током које су извршили припреме за премештање новог модула Спректр, и притом су преместили поклопац за пристајање Конус са –Z на –Y порт базног блока.[101]
131. Мир ПE-19
EVA 1
Русија Анатолиј Соловјов
Русија Николај Бударин
14. јул 1995.
03.56
14. јул 1995.
09.30
5 сати 34 минута
Соловјов и Бударин су користећи теретни кран Стрела преместили нови модул Спектр и ослободили заглављени соларни панел. Такође су извршили инспекцију –Z отвора за пристајање и притом на њему нису приметили никаква оштећења.[102]
132. Мир ПE-19
EVA 2
Русија Анатолиј Соловјов
Русија Николај Бударин
19. јул 1995.
00.39
19. јул 1995.
03.47
3 сата 8 минута
Соловјов је имао проблема са расхладним системом на свом Орлан-ДМА свемирском оделу, тако да је морао да остане повезан са модулом Квант-2. Бударин није имао таквих пробелма, тако да је успео да оде до модула Спектр и изврши припреме за постављање спектрометра инфрацрвене светлости станице Мир (скраћено МИРАС, енгл. Mir infrared spectrometer). Након тога покупио је амерички панел за детекцију космичких зрака ТРЕК, који је постављен на спољашност модула Квант-2 још 1991. године.[103]
133. Мир ПE-19
EVA 3
Русија Анатолиј Соловјов
Русија Николај Бударин
21. јул 1995.
00.28
21. јул 1995.
06.18
5 сати 35 минута
Соловјов и Бударин су помоћу теретног крана Стрела пребацили спектрометар МИРАС до модула Спектр, где су га затим успешно инсталирали.[104]
134. СТС-69
EVA 1
Сједињене Америчке Државе Џејмс Вос
Сједињене Америчке Државе Мајкл Гернхарт
16. септембар 1995.
08.20
16. септембар 1995.
15.06
6 сати 46 минута
Вос и Гернхарт поставили су термалне инструменте у теретни простор орбитера Ендевор и затим испробали технике за изградњу које ће бити коришћене при састављању Међународне свемирске станице. Током ове шетње такође су испробане нове лампе за осветљење на кацигама свемирских одела, као и грејачи унутар свемирских одела.[105]
135. Мир ПE-20
EVA 1
Русија Сергеј Авдејев
Немачка Томас Рајтер
20. октобар 1995.
11.50
20. октобар 1995.
17.06
5 сати 16 минута
Рајтер је спровео прву шетњу свемиром од стране једног астронаута Европске свемирске агенције. Он и Авдејев су се преко теретног крана Стрела пребацили до модула Спектр. Тамо су поставили неколико експеримената на Европски панел за излагање свемиру (ESEF, енгл. European Space Exposure Facility), а затим су се вратили у хипобаричну комору станице.[106]
136. Мир ПE-20
EVA 2
Русија Сергеј Авдејев
Русија Јуриј Гидзенко
8. децембар 1995.
19.23
8. децембар 1995.
19.52
37 минута
Унутар базног блока станице Мир Авдејев и Гидзенко су преместили поклопац за пристајање Конус са –Z на +Z порт.[107]
Мајкл Гернхарт на крају роботске руке орбитера Ендевор, мисија СТС-69.
Бернард Харис (десно) и Мајкл Фоале спремају се за излазак у отворени свемир, мисија СТС-63.
Мајкл Гернхарт и Џејмс Вос заједно раде у теретном простору орбитера Ендевор.
Џејмс Вос испробава платформу за стопала на крају роботске руке Ендевора.
Укупно трајање шетњи током 1995. године – 50 сати 41 минут.

Шетње свемиром током 1996. г.[уреди]

#
Свемирска
летелица
Учесници
Почетак (УТЦ)
Крај (УТЦ)
Трајање
137. СТС-72
EVA 1
Сједињене Америчке Државе Лирој Чао
Сједињене Америчке Државе Данијел Бери
15. јануар 1996.
05.35
15. јануар 1996.
11.44
6 сати 9 минута
Чао и Бери увежбавали су технике за изградњу планиране Међународне свемирске станице. Међу активностима које су спровели било је постављање каблова, спајање каблова и цеви за расхладну течност, баратање малим вијцима и наврткама, као и манипулисање објектима велике масе на крају роботске руке орбитера.[108]
138. СТС-72
EVA 2
Сједињене Америчке Државе Лирој Чао
Сједињене Америчке Државе Винстон Скот
17. јануар 1996.
05.40
17. јануар 1996.
12.34
6 сати 53 минута
Чао и Скот наставили су испробавање различитих техника за изградњу. Радили су са кутијама за алат, и платформом за стајање прикаченом за крај роботске руке орбитера. Скот је такође тестирао могућности регулације температуре на свом оделу возећи се на роботској руци орбитера током ноћи, док је теретни простор орбитера био окренут ка отвореном свемиру.[109]
139. Мир ПE-20
EVA 3
Немачка Томас Рајтер
Русија Јуриј Гидзенко
8. фебруар 1996.
14.03
8. фебруар 1996.
17.08
3 сата 6 минута
Рајтер и Гидзенко извукли су јединицу за маневрисање YMK из хипобаричне коморе модула Квант-2 и поставили је на спољашност овог модула. Након тога су покупили експерименте који су раније постављени на ESEF. Космонаути ипак нису успели да скину једну од антена на модулу Кристал, јер нису могли да одвију вијке који су причвршћивали антену за овај модул.[110]
140. Мир ПE-21
EVA 1
Русија Јуриј Онуфријенко
Русија Јуриј Усачев
15. март 1996.
01.04
15. март 1996.
06.55
5 сати 51 минут
Како би побољшали приступ екстеријеру модула Кристал, космонаути Онуфријенко и Усачев су поставили још један теретни кран Стрела на базни блок станице Мир. Космонаути су такође припремили каблове и конекторе за уградњу великих соларних панела на станицу Мир (енгл. Mir Cooperative Solar Array).[111]
141. СТС-76/Мир ПE-21 Сједињене Америчке Државе Мајкл Клифорд
Сједињене Америчке Државе Линда Гудвин
27. март 1996.
06.34
27. март 1996.
12.36
6 сати 2 минута
Гудвин и Клифорд поставили су четири канистера са експериментима, названих MEEP (енгл. Mir Environmental Effects Payload), на спољашност модула за пристајање спејс-шатла станице Мир. Такође су спровели испитивања нових појасева за везивање и платформи за ноге које ће се у будуће користити на станици Мир и Међународној свемирској станици.[112]
142. Мир ПE-21
EVA 2
Русија Јуриј Онуфријенко
Русија Јуриј Усачев
20. мај 1996.
22.50
21. мај 1996.
04.10
5 сати 20 минута
Онуфријенко и Усачев преместили су велике соларне панеле MCSA са модула Кристал, на коме су били спаковани, на модул Квант-1, и припремили их за отварање. Након тога су пустили балон у облику велике лименке Пепси коле и снимили га камером за рекламу на телевизији.[113]
143. Мир ПE-21
EVA 3
Русија Јуриј Онуфријенко
Русија Јуриј Усачев
24. мај 1996.
20.47
25. мај 1996.
02.30
5 сати 34 минута
Онуфријенко и Усачев су у потпуности отворили велике соларне панеле (MCSA) који су уграђени на модул Квант-1.[113]
144. Мир ПE-21
EVA 4
Русија Јуриј Онуфријенко
Русија Јуриј Усачев
30. мај 1996.
18.20
30. мај 1996.
22.40
4 сата 20 минута
Онуфријенко и Усачев су поставили Модуларни оптоелектронски мултиспектрални скенер (MOMS , енгл. Modular Optoelectronic Multispectral Scanner), вишенаменску камеру која је конструисана у Немачкој, на модул Природа. Такође су уградили нове рукохвате на модул Квант-2 како би се космонаути лакше кретали по екстеријеру станице током наредних шетњи свемиром.[113]
145. Мир ПE-21
EVA 5
Русија Јуриј Онуфријенко
Русија Јуриј Усачев
6. јун 1996.
16.56
6. јун 1996.
20.30
3 сата 34 минута
Онуфријенко и Усачев поставили су два америчка експеримента за детекцију микро-метеорида на екстеријер модула Квант-2. Космонаути су затим заменили касете за складиштење података на експерименту Комза који се налазио на модулу Спектр.[113]
146. Мир ПE-21
EVA 6
Русија Јуриј Онуфријенко
Русија Јуриј Усачев
13. јун 1996.
12.45
13. јун 1996.
18.27
5 сати 42 минута
Онуфријенко и Усачев поставили су греду Рапана на екстеријер модула Квант-1. На ову греду ће се током будућих излазака у отворени свемир постављати експерименти. Такође су ручно отворили радарску антену Траверс на модулу Природа.[113]
147. Мир ПE-22
EVA 1
Русија Валериј Корзун
Русија Александар Калери
2. децембар 1996.
15.54
2. децембар 1996.
21.52
5 сати 57 минута
Корзун и Калери успешно су повезали енергетске каблове нових соларних панела на модулу Квант-1 са остатком станице Мир.[114]
148. Мир ПE-22
EVA 2
Русија Валериј Корзун
Русија Александар Калери
9. децембар 1996.
13.50
9. децембар 1996.
20.28
6 сати 36 минута
Корзун и Калери довршили су састављање греде Рапана, а затим су уградили антену за пристајање система КУРС. Након тога су поправили радио-аматерску антену која се олабавила.[115]
Астронаут Данијел Бери ради у теретном простору орбитера Ендевор (СТС-72).
Космонаут Јуриј Онуфријенко између греда Софора и Рапана на руској станици Мир (Мир ПE-21).
Лирој Чао ради у теретном простору Ендевора. У позадини се види обала Аустралије.
Линда Гудвин преноси експеримент MEEP ивицом теретног простора Ендевора.
Укупно трајање шетњи током 1996. године – 65 сати 4 минута.

Шетње свемиром током 1997. г.[уреди]

#
Свемирска
летелица
Учесници
Почетак (УТЦ)
Крај (УТЦ)
Трајање
149. СТС-82
EVA 1
Сједињене Америчке Државе Марк Ли
Сједињене Америчке Државе Стивен Смит
14. фебруар 1997.
04.34
14. фебруар 1997.
11.16
6 сати 42 минута
Ли и Смит приступили су Хаблу преко врата на задњем крају телескопа. Астронаути су заменили Годаров спектрограф високе резолуције (GHRS, енгл. Goddard High Resolution Spectrograph) и Спектрограф бледих објеката (FOS, енгл. Faint Object Spectrograph) са два нова инструмента. На крају шетње затворили су врата на задњем крају телескопа и спаковали два инструмента која су извадили из Хабла у теретни простор орбитера за повратак на Земљу.[116]
150. СТС-82
EVA 2
Сједињене Америчке Државе Грегори Харбау
Сједињене Америчке Државе Џозеф Танер
15. фебруар 1997.
03.25
15. фебруар 1997.
10.52
7 сати 27 минута
Харбау и Танер заменили су сензор за прецизну оријентацију (енгл. Fine Guidance Sensor) и неколико инжењерских и научних меморијских модула. Такође су уградили напредни електронски уређај за контролу оптике (енгл. Optical Control Electronics Enhancement Kit).[117]
151. СТС-82
EVA 3
Сједињене Америчке Државе Марк Ли
Сједињене Америчке Државе Стивен Смит
16. фебруар 1997.
02.53
16. фебруар 1997.
10.04
7 сати 11 минута
Ли и Смит спровели су трећи излазак у отворени свемир током друге мисије шатла која је била посвећена сервисирању телескопа Хабл. Астронаути су заменили електронски уређај за размену података и неколико старих меморијских модула, који су се ослањали на технологију меморијских трака, новим тврдим меморијским дисковима. На крају су заменили и један од четири реакциона точка помоћу којих се телескоп прецизно усмерава ка објектима у дубоком свемиру који су од значаја за проучавање.[118]
152. СТС-82
EVA 4
Сједињене Америчке Државе Греогори Харбау
Сједињене Америчке Државе Џозеф Танер
17. фебруар 1997.
03.45
17. фебруар 1997.
10.19
6 сати 34 минута
Харбау и Танер наставили су сервисирање телескопа Хабл заменом електронског контролера електромотора који покреће соларне панеле. Затим су се попели на врх телескопа где су заменили заштитне покрове на магнетометрима. Пре него што су завршили ову шетњу свемиром, Харбау и Танер су поставили термалне покрове на секције телескопа на којима је дошло до деградације термалне изолације.[119]
153. СТС-82
EVA 5
Сједињене Америчке Државе Марк Ли
Сједињене Америчке Државе Стивен Смит
18. фебруар 1997.
03.15
18. фебруар 1997.
08.32
5 сати 17 минута
Ли и Смит комплетирали су сервисирање телескопа Хабл постављањем додатних термалних покрова на још три места на којима је дошло до деградације термалне изолације.[120]
154. Мир ПE-23
EVA 1
Русија Василиј Циблијев
Сједињене Америчке Државе Џери Лининџер
29. април 1997.
05.10
29. април 1997.
10.09
4 сата 59 минута
Током изласка у отворени свемир, у којем су учествовали Циблијев и Лининџер, први пут су коришћена нова руска свемирска одела Орлан М. Први задатак за Циблијева и Лининџера био је да уграде експеримент OPM (енгл. Optical Properties Monitor) на екстеријер модула Кристал. Затим су космонаути искористили теретни кран Стрела и пребацили се до модула Квант-2. Тамо су покупили два америчка експеримента који су се налазили на спољашности овог модула, а након тога су поставили Бентонов радијациони дозиметар (енгл. Benton Radiation Dosimeter).[121]
155. Мир ПE-24
EVA 1
Русија Анатолиј Соловјов
Русија Павел Виноградов
22. август 1997.
11.14
22. август 1997.
14.30
3 сата 16 минута
Соловјов и Виноградов спровели су интерну шетњу свемиром како би извршили инспекцију оштећеног модула Спектр, у који је ударио аутоматски брод за снабдевање Прогрес М-34 приликом неконтролисаног приласка станици. Успешно су превезали каблове са соларним панелима на модулу Спектр и тако повратили део изгубљене производње енергије који је настао након судара. Мада су космонаути успели да покупе већи део залиха и опреме из модула Спектр, ипак нису успели да нађу место где је ударио брод Прогрес М-34 и направио рупу на металној конструкцији модула.[122]
156. Мир ПE-24
EVA 2
Русија Анатолиј Соловјов
Сједињене Америчке Државе Мајкл Фоале
6. септембар 1997.
01.07
6. септембар 1997.
07.07
6 сати
Соловјов се попео на теретни кран Стрела и пребацио се до модула Спектр како би испитао екстеријер овог модула у потрази за оштећењима. Иако је Соловјов детаљно фотографисао цео модул, ипак није успео да пронађе рупу која је настала ударцем летелице Прогрес. Пре повратка у унутрашњост станице, Фоале је покупио дозиметар који је постављен током претходне шетње.[123] Фоале је постао први астронаут који је шетао свемиром користећи и америчка и руска свемирска одела.[124]
157. СТС-86
EVA 1
Сједињене Америчке Државе Скот Паразински
Русија Владимир Титов
1. октобар 1997.
1. октобар 1997.
5 сати 1 минут
Паразински и Титов покупили су са екстеријера модула за пристајање четири пакета експеримента MEEP. Такође су уградили поклопац соларних панела (енгл. Solar Array Cap) на модул за пристајање, којим ће се током неке од наредних EVA запушити рупа на модулу Спектр. На крају шетње Паразински и Титов су спровели тест уређаја SAFER на својим свемирским оделима.[125]
158. Мир ПE-24
EVA 3
Русија Анатолиј Соловјов
Русија Павел Виноградов
20. октобар 1997.
09.40
20. октобар 1997.
16.18
6 сати 38 минута
Соловјов и Виноградов ушли су у модул Спектр, који је због оштећења насталог ударом летелице Прогрес изгубио сав притисак и морао да буде одвојен од остатка станице Мир, и покушали да уграде три кабла између сервомотора соларних панела и посебне плоче која одваја овај модул од осталих модула под притиском. Након што је рашчистио неке крхотине и објекте који су плутали унутар модула Спектр, Соловјов је успео да повеже сва три кабла са сервомоторима, али и поред тога што су продужили шетњу свемиром користећи резервне залихе кисеоника у свемирским оделима Орлан, успео је да повеже само два од три кабла са плочом.[126]
159. Мир ПE-24
EVA 4
Русија Анатолиј Соловјов
Русија Павел Виноградов
3. новембар 1997.
03.32
3. новембар 1997.
09.36
6 сати 4 минута
Соловјов и Виноградов ослободили су мини-сателит да отплута у орбиту. Космонаути су затим расклопили један стари соларни панел на модулу Квант-1. Затим су тај соларни панел спаковали и поставили на базни блок станице Мир.[127]
160. Мир ПE-24
EVA 5
Русија Анатолиј Соловјов
Русија Павел Виноградов
6. новембар 1997.
00.12
6. новембар 1997.
06.24
6 сати 12 минута
Соловјов и Виноградов уградили су нови соларни панел на модул Квант-1, који је заузео место соларног панела уклоњеног током претходне шетње свемиром.[128]
161. СТС-87
EVA 1
Сједињене Америчке Државе Винстон Скот
ЈапанТакао Дои
25. новембар 1997.
00.02
25. новембар 1997.
07.45
7 сати 43 минута
Скот и Дои рукама су прихватили сателит Spartan, који су затим унели у теретни простор орбитера и тамо га причврстили. Након тога астронаути су отпаковали и тестирали теретни кран који ће се користити током изградње Међународне свемирске станице. Дои је постао први Јапанац који је изашао у отворени свемир, а ово је уједно била и прва EVA спроведена током мисије орбитера Колумбија.[129]
162. СТС-87
EVA 2
Сједињене Америчке Државе Винстон Скот
ЈапанТакао Дои
3. децембар 1997.
09.09
3. децембар 1997.
14.09
4 сата 59 минута
Ова шетња свемиром није била у плану мисије, али је спроведена како би се одрадила додатна испитивања теретног крана у теретном простору Колумбије. Краном су астронаути маневрисали на сличан начин као у претходној шетњи, али са објектима мање масе. Током ове EVA такође је испробана мала камера величине и облика фудбалске лопте, која је летела око астронаута и снимала њихов рад, а ти снимци ишли су директно контроли мисије у Хјустон.[130]
Џозеф Танер ради на сервисирању телескопа Хабл, мисија СТС-82.
Марк Ли камером снима екстеријер телескопа Хабл.
Харбау и Танер врше инспекцију термалне изолације телескопа Хабл.
Винстон Скот хвата камеру која личи на фудбалску лопту.
Укупно трајање шетњи током 1997. године – 84 сата 3 минута.

Шетње свемиром током 1998. г.[уреди]

#
Свемирска
летелица
Учесници
Почетак (УТЦ)
Крај (УТЦ)
Трајање
163. Мир ПE-24
EVA 6
Русија Анатолиј Соловјов
Русија Павел Виноградов
8. јануар 1998.
23.08
9. јануар 1998.
02.14
3 сата 6 минута
На самом почетку шетње, Соловјов и Виноградов имали су у плану само да изврше инспекцију и камером сниме и фотографишу оштећени систем за херметичко заптивање хипобаричне коморе, али су након инспекције открили да је поправка одмах могућа. Након што су завршили тај задатак, космонаути су се помоћу теретног крана Стрела пребацили на други крај станице Мир како би покупили амерички експеримент за оптичко надгледање. Пре него што су се вратили у хипобаричну комору, Соловјов и Виноградов су проверили интегритет каблова који су повезани са неколико антена на екстеријеру станице.[131]
164. Мир ПE-24
EVA 7
Русија Анатолиј Соловјов
Сједињене Америчке Државе Дејвид Вулф
14. јануар 1998.
21.12
15. јануар 1998.
01.04
3 сата 52 минута
Соловјов је наставио са мањим поправкама на поклопцу хипобаричне коморе модула Квант-2. Вулф је помоћу ручног фото-рефлектометра извршио инспекцију екстерних површина станице Мир. Соловјов је након завршеног посла на поклопцу отишао до Вулфа и надгледао његов рад, јер је ово била његова прва шетња свемиром. Тестови заптивања који су спроведени на модулу Квант-2 по завршетку шетње показали су да је модул херметички заптивен и да нема губитка притиска, тако да је Соловјов одлично урадио посао на поклопцу.[132]
165. Мир ПE-25
EVA 1
Русија Талгат Мусабајев
Русија Николај Бударин
1. април 1998.
13.35
1. април 1998.
20.15
6 сати 40 минута
У припреми за поправку оштећених соларних панела, Мусабајев и Бударин поставили су више рукохвата за кретање по екстеријеру станице и једну од потребне две платформе за стопала на спољашност модула Спектр.[133]
166. Мир ПE-25
EVA 2
Русија Талгат Мусабајев
Русија Николај Бударин
6. април 1998.
13.35
6. април 1998.
17.50
4 сата 15 минута
Мусабајев и Бударин изашли су у шетњу свемиром како ви поправили оштећени соларни панела на модулу Спектр. Међутим, само што су поставили потпору која ће фиксирати соларне панеле током поправке, космонаути су морали хитно да се врате до хипобаричне коморе и назад у станицу јер је дошло до проблема са системом за контролу оријентације станице.[134]
167. Мир ПE-25
EVA 3
Русија Талгат Мусабајев
Русија Николај Бударин
11. април 1998.
09.55
11. април 1998.
16.20
6 сати 25 минута
Мусабајев и Бударин скинули су, а затим и одбацили екстерни погонски мотор VDU који се налазио на врху конструкције Софора. Космонаути су затим покупили експеримент са конструкције Рапана.[135] Планирано је да Мусабајев и Бударин расклопе конструкцију Рапана, међутим од тог посла се одустало и космонаути су се вратили у хипобаричну комору станице Мир.[136]
168. Мир ПE-25
EVA 4
Русија Талгат Мусабајев
Русија Николај Бударин
17. април 1998.
07.40
17. април 1998.
14.13
6 сати 33 минута
Мусабајев и Бударин отпаковали су два структурна елемента и причврстили их на екстеријер станице Мир. Након тога су преместили нови екстерни погонски мотор VDU за будућу употребу.[136]
169. Мир ПE-25
EVA 5
Русија Талгат Мусабајев
Русија Николај Бударин
22. април 1998.
05.34
22. април 1998.
11.55
6 сати 21 минут
Мусабајев и Бударин завршили су уградњу новог мотора VDU на врх структуре Софора.[137]
170. Мир ПE-26
EVA 1
Русија Генадиј Падалка
Русија Сергеј Авдејев
15. септембар 1998.
20.00
15. септембар 1998.
20.30
30 минута
Падалка и Авдејев спровели су интену шетњу свемиром унутар модула Спектр како би завршили повезивање каблова са сервомоторима соларних панела, посао који је током раније шетње започео Анатолиј Соловјов.[138]
171. Мир ПE-26
EVA 2
Русија Генадиј Падалка
Русија Сергеј Авдејев
10. новембар 1998.
19.23
11. новембар 1998.
01.18
5 сати 54 минута
На самом почетку ово изласка у отворени свемир, Падалка и Авдејев ослободили су мини-сателит Спутњик-41. Космонаути су на списку задатака за ову шетњу имали велики број скупљања узорака и постављања нових експеримената, међу којима је била и француска „замка за метеорите“ (експеримент који је за циљ имао скупљање прашине током предстојећег метеорској роја Леонида).[139]
172. СТС-88
EVA 1
Сједињене Америчке Државе Џери Рос
Сједињене Америчке Државе Џејмс Њумен
7. децембар 1998.
22.10
8. децембар 1998.
05.31
7 сати 21 минут
Рос и Њумен повезали су компјутерске и енергетске каблове између модула Јунити и функционалног карго блока Зарја. Ово је уједно и прва шетња свемиром током изградње Међународне свемирске станице.[140]
173. СТС-88
EVA 2
Сједињене Америчке Државе Џери Рос
Сједињене Америчке Државе Џејмс Њумен
9. децембар 1998.
20.33
10. децембар 1998.
03.35
7 сати 2 минута
Рос и Њумен уградили су две антене кутијастог облика на екстеријер модула Јунити које су биле део раног комуникационог система МСС.[141]
174. СТС-88
EVA 3
Сједињене Америчке Државе Џери Рос
Сједињене Америчке Државе Џејмс Њумен
12. децембар 1998.
20.33
13. децембар 1998.
03.32
6 сати 59 минута
Рос и Њумен су одрадили више послова. Прво су проверили изолациони покров на конекторима каблова адаптера за пристајање бр. 2 (PMA-2, енгл. Pressurized Mating Adapter 2) како би утврдили да ли је он прописно инсталиран. Затим су поставили више алата који ће бити коришћени у будућим шетњама на PMA-2 који се налазио на горњем крају модула Јунити, а након тога су извршили инспекцију мета које су се налазиле на овим адаптерима и служиле су за навођење приликом спајања орбитера са МСС.[142]
Астронаут Џери Рос ради на спајању модула Јунити и Зарја, чиме је почела изградња МСС.
Џејмс Њумен ради на спајању каблова између два модула, док му Џери Рос помаже са краја роботске руке орбитера Ендевор (снимак са камере у IMAX формату).
Астронаути Џери Рос (лево) и Џејмс Њумен раде током треће и последње EVA мисије СТС-88. У позадини се види један од два соларна панела руског модула Зарја.
Укупно трајање шетњи током 1998. године – 64 сата 58 минута.

Шетње свемиром током 1999. г.[уреди]

#
Свемирска
летелица
Учесници
Почетак (УТЦ)
Крај (УТЦ)
Трајање
175. Мир ПE-27
EVA 1
Русија Виктор Афанасијев
Француска Жан Пјер Ењере
16. април 1999.
04.37
16. април 1999.
10.56
6 сати 19 минута
Афанасијев и Ењере покупили су експерименте са екстеријера станице Мир, а након тога су поставили неколико нових експеримената на спољашност станице.
176. СТС-96
EVA 1
Сједињене Америчке Државе Тамара Џернинген
Сједињене Америчке Државе Данијел Бери
30. мај 1999.
02.56
30. мај 1999.
10.51
7 сати 55 минута
Џернинген и Бери преместили су и уградили две роботске руке из теретног простора орбитера Дискавери на спољашност МСС. Затим су уградили две преносиве платформе за стопала које одговарају чизмама и на америчким и на руским свемирским оделима, а након тога су поставили три велике кутије са алатом и рукохватима који ће се користити током следећих шетњи у изградњи Међународне свемирске станице.[143]
177. Мир ПE-27
EVA 2
Русија Виктор Афанасијев
Русија Сергеј Авдејев
23. јул 1999.
11.06
23. јул 1999.
17.13
6 сати 7 минута
Афанасијев и Авдејев поставили су антену за комуникацију на структуру Софора, али се она само делимично отворила када јој је послата команда. Део времена космонаути су провели у потрази за рупом на модулу Квант-2, јер је откривено да атмосфера лагано цури негде унутар овог модула. Пре повратка у хипобаричну комору космонаути су покупили експерименте Exobiology и Dvikon.
178. Мир ПE-27
EVA 3
Русија Виктор Афанасијев
Русија Сергеј Авдејев
28. јул 1999.
09.37
28. јул 1999.
14.59
5 сати 22 минута
Афанасијев и Авдејев успешно су довршили отварање антене постављене раније на структуру Софора. Након што су показали да антена може у потпуности да се отвори, космонаути су је скинули са структуре и одбацили у свемир. Након тога су уградили индикаторе на неколико експеримената, поставили експеримент Sprut-4, заменили касете за скупљање података јонског спектрометра Migmas, а на крају су покупили експерименте Danko-M и Ekran-D за повратак на Земљу.
179. СТС-103
EVA 1
Сједињене Америчке Државе Стивен Смит
Сједињене Америчке Државе Џон Грансфелд
22. децембар 1999.
18.54
23. децембар 1999.
03.09
8 сати 15 минута
Смит и Грансфелд заменили су шест жироскопа телескопа Хабл. Након тога су уградили шест напредних модула за контролу напона и температуре. Планирано је да се подмажу шарке на вратима преко којих се приступа инструментима телескопа, али је тај посао одложен за шетњу која ће бити спроведена следећег дана. Ово је била једна од најдужих шетњи свемиром у историји.[144]
180. СТС-103
EVA 2
Сједињене Америчке Државе Мајкл Фоале
Швајцарска Клод Николијер
23. децембар 1999.
19.06
24. децембар 1999.
03.16
8 сати 10 минута
Фоале и Николијер заменили су старе рачунаре телескопа Хабл новим, бржим и ефикаснијим машинама. Такође су заменили један од сензора за прецизну оријентацију, на његово место је дошао сензор који је уклоњен са телескопа током претходне мисије сервисирања, а који је рестауиран на Земљи.[145]
181. СТС-103
EVA 3
Сједињене Америчке Државе Стивен Смит
Сједињене Америчке Државе Џон Грансфелд
24. децембар 1999.
19.17
25. децембар 1999.
03.25
8 сати 8 минута
Смит и Грансфелд заменили су радио-предајник телескопа Хабл који се покварио годину дана раније. Такође су заменили модуле за складиштење података новим модулима базираним на најновијој технологији. На крају су поставили изолационе покрове на спољашне површине телескопа.[146]
У одразу на визиру свемирског одела виде се теретни простор орбитера Дискавери и плаветнило Земље.
Мајкл Фоале и Клод Николијер раде на телескопу Хабл у теретном простору орбитера Дискавери.
Мајкл Фоале затвара хипобаричну комору Дискаверија у којој су Стивен Смит и Џон Грансфелд.
Смит и Грансфелд раде на сервисирању Хабла, мисија СТС-103.
Укупно трајање шетњи током 1999. године – 50 сати 16 минута.

Комеморативне поштанске марке[уреди]

Комеморативно издање поштанских марки под називом Достигнућа у свемиру, из 1967. године.

Пошта Сједињених Америчких Држава издала је 1967. године поштанску марку како би обележила прву шетњу свемиром коју је спровео један Американац у орбити око Земље. На поштанској марки су детаљно приказани летелица Џемини 4 и астронаут Едвард Вајт у свом свемирском оделу (слика десно).

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  1. ^ Alexander Anikeev (2008). „Spacecraft "Voskhod-2" web page“. Manned Astronautics: Figures and Facts website Приступљено 26. 12. 2008.. 
  2. ^ Mark Wade (2008). „Leonov web page“. Encyclopedia Astronautica web site Приступљено 26. 12. 2008.. 
  3. ^ David R. Williams (2004). „The First U.S. Spacewalk - Gemini 4“. Lunar and Planetary Science. NASA Приступљено 28. 12. 2009.. 
  4. ^ Cernan, Eugene; Don Davis (1999). The Last Man on the Moon. New York: St. Martin's Press. стр. 83. ISBN 978-0-312-19906-7. 
  5. ^ Jim Dumoulin (25. 8. 2000.). „NASA Project Gemini IX-A (9)“. NASA Historical Archive for Manned Missions. NASA Приступљено 1. 1. 2009.. 
  6. ^ Cernan "The Last Man on the Moon", pp. 129–144.
  7. ^ Mathews, Charles W.; Low, George M. (August 1966). „Gemini Program Mission Report: Gemini X“. National Aeronautics and Space Administration. pp. 7-5, 7–31 Приступљено 2. 1. 2009.. 
  8. ^ Mathews Gemini Program Mission Report: Gemini X, pp. 7–32
  9. ^ „Gemini 11“. National Space Science Data Center. National Aeronautics and Space Administration. 2008 Приступљено 3. 1. 2008.. 
  10. ^ Chaikin, Andrew (1998). A Man on the Moon. New York: Penguin Books. стр. 243. ISBN 978-0-670-81446-6. 
  11. ^ Mathews, Charles W.; Low, George M. (January 1967). „Gemini XII Program Mission Report“. National Aeronautics and Space Administration. pp. 7-27 Приступљено 5. 1. 2008.. 
  12. ^ Mathews, Gemini XII Program Mission Report, pp. 7–28, 7-29, 7-43
  13. ^ Mathews, Gemini XII Program Mission Report, pp. 7–30
  14. ^ Clark, Phillip (1988). The Soviet Manned Space Program. New York: Crown Publishers. стр. 51. ISBN 978-0-517-56954-2. 
  15. ^ „APOLLO 9 - The Third Mission“. NASA History web site. National Aeronautics and Space Administration Приступљено 11. 1. 2009.. 
  16. ^ а б Jones, Eric (15. 9. 2008.). „One Small Step - Transcript and Commentary“. Apollo 11 Lunar Surface Journal. NASA Приступљено 18. 1. 2009.. 
  17. ^ Low, George M. (November 1969). „Apollo 11 Mission Report“. NASA. pp. 4-13 Приступљено 18. 1. 2009.. 
  18. ^ McDivitt, James A. (March 1970). „Apollo 12 Mission Report“. NASA. pp. 3-1 Приступљено 28. 1. 2009.. 
  19. ^ Chaikan, A Man on the Moon, p.264.
  20. ^ McDivitt, Apollo 12 Mission Report, pp. 3–2.
  21. ^ McDivitt, James A (1971). „Apollo 14 Mission Report“. NASA. pp. 3-1, 3–4 Приступљено 31. 1. 2009.. 
  22. ^ McDivitt, Apollo 14 Mission Report, pp. 3–4, Fig. 3-1.
  23. ^ Chaikan, A Man on the Moon, p.375.
  24. ^ Chaikan, A Man on the Moon, pp. 414–415
  25. ^ McDivitt, James A (1971). „Apollo 15 Mission Report“. NASA. p. 2 Приступљено 1. 2. 2009.. 
  26. ^ Chaikin, A Man on the Moon, p 431.
  27. ^ McDivitt, Apollo 15 Mission Report, p.2, p.29.
  28. ^ McDivitt, Apollo 14 Mission Report, pp. 2–3.
  29. ^ McDivitt, Apollo 15 Mission Report, p.3,p.112.
  30. ^ Woods, W. David; O’Brien, Frank (2000). „Day 11: Worden’s EVA Day“. Apollo Flight Manual. NASA History Division Приступљено 5. 2. 2009.. 
  31. ^ Morris, Owen G. (1972). „Apollo 16 Mission Report“ (PDF). NASA. pp. 9-20, 9–23 Приступљено 6. 2. 2009.. 
  32. ^ Morris, Apollo 16 Mission Report, pp. 9–24.
  33. ^ а б „Lunar Roving Vehicle“. Boeing Press Office. 1972 Приступљено 6. 2. 2009.. 
  34. ^ Morris, Apollo 16 Mission Report, pp. 9–30.
  35. ^ Chaikin, A Man on the Moon, pp. 489.
  36. ^ Morris, Apollo 16 Mission Report, pp. 9–54.
  37. ^ а б в Morris, Owen G. (1973). „Apollo 17 Mission Report“. NASA. pp. 10-15 Приступљено 7. 2. 2009.. 
  38. ^ а б Jones, Eric M.; Glover, Ken (2006). „The End of the Beginning“. Apollo Lunar Surface Journal. NASA Приступљено 7. 2. 2009.. 
  39. ^ Chaikin, A Man on the Moon, p.536.
  40. ^ Belew, Leland F. (1977). „Skylab, Our First Space Station“. NASA. p. 61 Приступљено 7. 2. 2009.. 
  41. ^ Belew, Skylab, Our First Space Station, pp. 74.
  42. ^ Belew, Skylab, Our First Space Station, pp. 89, 91.
  43. ^ Belew, Skylab, Our First Space Station, p.106.
  44. ^ Belew,Skylab, Our First Space Station, p.117.
  45. ^ Ledbetter, James (1974). „Skylab Crew Systems Mission Evaluation“. NASA. pp. 301, p.338 Приступљено 11. 2. 2009.. 
  46. ^ Belew, Skylab, Our First Space Station,p.130.
  47. ^ а б Ledbetter, Skylab Crew Systems Mission Evaluation, p.340.
  48. ^ Belew, ”Skylab, Our First Space Station”, p.138.
  49. ^ Wade, Mark (2009). „Orlan“. Encyclopedia Astronautica web site Приступљено 13. 2. 2009.. 
  50. ^ Clark, The Soviet Manned Space Program, p.105.
  51. ^ Clark, The Soviet Manned Space Program, p.110.
  52. ^ Portree, David S. F. (March 1995). „Mir Hardware Heritage“. NASA. pp. 83 Приступљено 14. 2. 2009.. 
  53. ^ Portree, Mir Heritage hardware, p.93.
  54. ^ „STS-6“. Space Shuttle Mission Archieves. NASA Приступљено 14. 2. 2009.. 
  55. ^ Ottawan (2005). „Mission: STS 6“. The Space Race. TheSpaceRace.com Приступљено 15. 2. 2009.. 
  56. ^ а б Portree, Mir Heritage Hardware, p.96.
  57. ^ а б Collins, Jr., Michael A. (March 1984). „STS 41B National Space Transportation System Program Mission Report“. NASA. p. 8 Приступљено 15. 2. 2009.. 
  58. ^ „Space Shuttle Flight 11 (STS-41C)“. Space Shuttle Video Library. National Space Society. 2008 Приступљено 17. 2. 2009.. 
  59. ^ Collins, Michael (May 1984). „STS-41C National Space Transportation System Program Mission Report“. NASA. p. 5 Приступљено 18. 2. 2009.. 
  60. ^ а б в г д ђ Portree, Mir Heritage Hardware, pp. 97–98.
  61. ^ Portree, Mir Heritage Hardware, p.99.
  62. ^ Collins, Jr., Michael A. (November 1984). „STS 41-G National Space Transportation System Program Mission Report“. NASA. pp. 3- Приступљено 18. 2. 2009.. 
  63. ^ Wade, Mark (2008). „Sullivan web page“. Encyclopedia Astronautica web site Приступљено 18. 2. 2009.. 
  64. ^ а б „Space Shuttle Flight 14 (STS-51A)“. Space Shuttle Video Library. National Space Society. July 2008 Приступљено 20. 2. 2009.. 
  65. ^ „Space Shuttle Mission Archives“. NASA. 2007 Приступљено 20. 2. 2009.. 
  66. ^ Becker, Joachim; Janssen, Heinz Hermann (2009). „Human Spaceflights - STS-51D“. Space Facts Приступљено 20. 2. 2009.. 
  67. ^ Portree, Mir Hardware Heritage , p.100.
  68. ^ а б „Space Shuttle Flight 20 (STS-51A)“. Space Shuttle Video Library. National Space Society. July 2008 Приступљено 21. 2. 2009.. 
  69. ^ а б Rumerman, Judith; Gamble, Chris; Okolski, Gabriel (2007). „Human Spaceflight“. NASA History Division. p. 45 Приступљено 23. 2. 2009.. 
  70. ^ а б Portree, Mir Hardware heritage, p.102.
  71. ^ а б в Portree, Mir Hardware Heritage, p.111.
  72. ^ Portree, Mir Hardware Heritage,p. 114.
  73. ^ Portree, Mir Hardware Heritage, p.115.
  74. ^ Portree, Mir Hardware Heritage, p.116.
  75. ^ Portree, Mir Hardware Heritage, p.117.
  76. ^ а б в г д Portree, Mir Hardware Heritage, p.121.
  77. ^ а б Portree, Mir Hardware Heritage, p. 125.
  78. ^ Portree, Mir Hardware Heritage, p.127.
  79. ^ а б в Portree, Mir Hardware Heritage, p.128.
  80. ^ а б „Space Shuttle Flight 39 (STS-37)“. Space Shuttle Video Library. National Space Society. 2008 Приступљено 27. 2. 2009.. 
  81. ^ Portree, Mir Hardware Heritage, p.129.
  82. ^ а б в г д ђ Portree, Mir Hardware Heritage, p.131.
  83. ^ Price, P.B.; Lowder, D. M.; Westphal, A. J.; Wilkes, R. D.; Brennen, R. A.; Afanasyev, V. G.; Akimov, V. V.; Rodin, V. G. et al. (November 1992). „TREK - A cosmic-ray experiment on the Russian space station MIR“. Astrophysics and Space Science (Springer) 197 (1): 121–143. Bibcode 1992Ap&SS.197..121P. DOI:10.1007/BF00645077. 
  84. ^ Portree, Mir Hardware Heritage, p.134.
  85. ^ а б в г Kallender, Mark. „STS-49, The Rescue Of Intelsat-VI 603“. Archived from the original on 18. 2. 2009. Приступљено 28. 2. 2009.. 
  86. ^ Portree, Mir Hardware Heritage, p.136.
  87. ^ а б в г Portree, Mir Heritage Hardware", p.137.
  88. ^ „Space Shuttle Flight 53 (STS-54)“. NASA. 2008 Приступљено 1. 3. 2009.. 
  89. ^ а б Portree, Mir Hardware Heritage, p.140.
  90. ^ Dumoulin, Jim (2001). „STS-57 (56)“. NASA Space Shuttle Launch Archive. NASA Приступљено 2. 3. 2009.. 
  91. ^ а б в г д Portree, Mir Hardware Heritage, p.142
  92. ^ Dumoulin, Jim (2001). „STS-51 (57)“. NASA Space Shuttle Launch Archive. NASA Приступљено 2. 3. 2009.. 
  93. ^ а б в г д Dumoulin, Jim (2001). „STS-61 (59)“. NASA Space Shuttle Launch Archive. NASA Приступљено 3. 3. 2009.. 
  94. ^ Portree, Mir Hardware Heritage, p.146.
  95. ^ Portree, David; Trevino, Robert C. (October 1997). „Walking to Olympus: An EVA Chronology“. NASA. p. 105. 
  96. ^ Portree, Mir Hardware Heritage, p.147.
  97. ^ Dumoulin, Jim. „STS-64 (64)“. NASA Space Shuttle Launch Archive. NASA Приступљено 5. 3. 2009.. 
  98. ^ Dumouline, Jim (2001). „sts-63-patch STS-63 (67)“. NASA Space Shuttle Launch Archive. NASA Приступљено 5. 3. 2009.. 
  99. ^ а б в McDonald, Sue (December 1998). „Mir Mission Chronicle“ (PDF). NASA. p. 12 Приступљено 6. 3. 2009.. 
  100. ^ McDonald, Mir Mission Chronicle, p.13.
  101. ^ McDonald, Mir Mission Chronicle, p.16.
  102. ^ McDonald, Mir Mission Chronicle, p.23.
  103. ^ McDonald, Mir Mission Chronicle, p.24.
  104. ^ McDonald, Mir Mission Chronicle, p.25.
  105. ^ Dudoulin, Jim (2001). „STS-69 Day 9 Highlights“. NASA Space Shuttle Launch Archive. NASA Приступљено 6. 3. 2009.. 
  106. ^ McDonald, Mir Mission Chronicle, p.28.
  107. ^ McDonald, Mir Mission Chronicle, p.34.
  108. ^ Dumoulin, Jim (2001). „STS-72 Day 5 Highlights“. NASA Space Shuttle Launch Archive. NASA Приступљено 7. 3. 2009.. 
  109. ^ Dumoulin, Jim (2001). „STS-72 Day 7 Highlights“. NASA Space Shuttle Launch Archive. NASA Приступљено 7. 3. 2009.. 
  110. ^ McDonald, Mir Mission Chronicle, p.35.
  111. ^ McDonald, Mir Mission Chronicle, p.37.
  112. ^ McDonald, Mir Mission Chronicle, p.40.
  113. ^ а б в г д McDonald, Mir Mission Chronicle, p.46.
  114. ^ van der Berg, Chris (3. 12. 1996.). „MIRNEWS 3 DECEMBER 1996 (337)“. MirNews. SpaceOnLine. Archived from the original on 7. 3. 2009. Приступљено 7. 3. 2009.. 
  115. ^ van der Berg, Chris (10. 12. 1996.). „MIRNEWS 10 DECEMBER 1996 (338)“. MirNews. SpaceOnLine. Archived from the original on 7. 3. 2009. Приступљено 8. 3. 2009.. 
  116. ^ Dumoulin, Jim (2001). „STS-82 Day 4 Highlights“. NASA Space Shuttle Launch Archive. NASA Приступљено 8. 3. 2009.. 
  117. ^ Dumoulin, Jim (2001). „STS-82 Day 5 Highlights“. NASA Space Shuttle Launch Archive. NASA Приступљено 8. 3. 2009.. 
  118. ^ Dumoulin, Jim (2001). „STS-82 Day 6 Highlights“. NASA Space Shuttle Launch Archive. NASA Приступљено 8. 3. 2009.. 
  119. ^ Dumoulin, Jim (2001). „STS-82 Day 7 Highlights“. NASA Space Shuttle Launch Archive. NASA Приступљено 8. 3. 2009.. 
  120. ^ Dumoulin, Jim (2001). „STS-82 Day 8 Highlights“. NASA Space Shuttle Launch Archive. NASA Приступљено 8. 3. 2009.. 
  121. ^ van der Berg, Chris (29. 4. 1997.). „MIRNEWS 29 APRIL 1997 (357)“. MirNews. SpaceOnLine. Archived from the original on 8. 3. 2009. Приступљено 8. 3. 2009.. 
  122. ^ van der Berg, Chris (25. 8. 1997.). „MIRNEWS 25AUGUST 1997 (380)“. MirNews. SpaceOnLine. Archived from the original on 9. 3. 2009. Приступљено 9. 3. 2009.. 
  123. ^ van der Berg, Chris (6. 9. 1997.). „MIRNEWS.382“. MirNews. SpaceOnLine. Archived from the original on 9. 3. 2009. Приступљено 9. 3. 2009.. 
  124. ^ Foale, Colin (1999). Waystation to The Stars. London: Headline Book Publishing. стр. 235. ISBN 0-7472-7380-4. 
  125. ^ Dumoulin, Jim. „STS-86 Day 7 Highlights“. NASA Space Shuttle Launch Archive. NASA Приступљено 9. 3. 2009.. 
  126. ^ van der Berg, Chris (22. 10. 1997.). „MIRNEWS.391 22 OCTOBER 1997 (391)“. MirNews. SpaceOnLine. Archived from the original on 9. 3. 2009. Приступљено 9. 3. 2009.. 
  127. ^ van der Berg, Chris (3. 11. 1997.). „MIRNEWS 3 NOVEMBER 1997 (393)“. MirNews. SpaceOnLine. Archived from the original on 10. 3. 2009. Приступљено 10. 3. 2009.. 
  128. ^ van der Berg, Chris (6. 11. 1997.). „MIRNEWS 6 NOVEMBER 1997 (394)“. MirNews. SpaceOnLine. Archived from the original on 10. 3. 2009. Приступљено 10. 3. 2009.. 
  129. ^ Dumoulin, Jim (25. 11. 1997.). „STS-87 Day 7 Highlights“. NASA Space Shuttle Launch Archive. NASA Приступљено 10. 3. 2009.. 
  130. ^ Dumoulin, Jim (3. 12. 1997.). „STS-87 Day 15 Highlights“. NASA Space Shuttle Launch Archive. NASA Приступљено 10. 3. 2009.. 
  131. ^ van der Berg, Chris (9. 1. 1998.). „MIRNEWS 9 JANUARY 1998 (402)“. MirNews. SpaceOnLine. Archived from the original on 10. 3. 2009. Приступљено 10. 3. 2009.. 
  132. ^ van der Berg, Chris (16. 1. 1998.). „MIRNEWS 16 JANUARY 1998 (403)“. MirNews. SpaceOnLine. Archived from the original on 10. 3. 2009. Приступљено 10. 3. 2009.. 
  133. ^ van der Berg, Chris (2. 4. 1998.). „MIRNEWS 2 APRIL 1998 (415)“. MirNews. SpaceOnLine. Archived from the original on 11. 3. 2009. Приступљено 11. 3. 2009.. 
  134. ^ van der Berg, Chris (7. 4. 1998.). „MIRNEWS.416 7 APRIL 1998“. MirNews. SpaceOnLine. Archived from the original on 11. 3. 2009. Приступљено 11. 3. 2009.. 
  135. ^ van der Berg, Chris (12. 4. 1998.). „MIRNEWS.417 12 APRIL 1998“. MirNews. SpaceOnLine. Archived from the original on 11. 3. 2009. Приступљено 11. 3. 2009.. 
  136. ^ а б van der Berg, Chris (17. 4. 1998.). „MIRNEWS.418 17 APRIL 1998“. MirNews. SpaceOnLine. Archived from the original on 11. 3. 2009. Приступљено 11. 3. 2009.. 
  137. ^ van der Berg, Chris (22. 4. 1998.). „MIRNEWS.419 22 APRIL 1998“. MirNews. SpaceOnLine. Archived from the original on 12. 3. 2009. Приступљено 12. 3. 2009.. 
  138. ^ van der Berg, Chris (16. 9. 1998.). „MIRNEWS.439 16 SEPTEMBER 1998“. MirNews. SpaceOnLine. Archived from the original on 12. 3. 2009. Приступљено 12. 3. 2009.. 
  139. ^ van der Berg, Chris. „MIRNEWS.446 11 NOVEMBER 1998“. MirNews. SpaceOnLine. Archived from the original on 12. 3. 2009. Приступљено 12. 3. 2009.. 
  140. ^ NASA (1998). „STS-88 Day 5 Highlights“. NASA Приступљено 6. 10. 2008.. 
  141. ^ NASA (1998). „STS-88 Day 7 Highlights“. NASA Приступљено 6. 10. 2008.. 
  142. ^ NASA (1998). „STS-88 Day 8 Highlights“. NASA Приступљено 6. 10. 2008.. 
  143. ^ NASA (1999). „STS-96 Day 4 Highlights“. NASA Приступљено 6. 10. 2008.. 
  144. ^ „STS-103, Mission Control Center Report #07“. NASA Space Shuttle Launch Archive. NASA. 22. 12. 1999. Приступљено 15. 3. 2009.. 
  145. ^ Dumoulin, Jim (2001). „STS-103 Day 4 Highlights“. NASA Space Shuttle Launch Archive. NASA Приступљено 17. 3. 2009.. 
  146. ^ Dumoulin, Jim (2001). „STS-103 Day 5 Highlights“. NASA Space Shuttle Launch Archive. NASA Приступљено 17. 3. 2009.. 

Спољашње везе[уреди]


Добар чланак Чланак Списак шетњи свемиром у периоду 1965-1999. година је изабран у категорију добрих чланака.
Позивамо Вас да га унапредите и потом предложите као кандидата за сјајан чланак.