Списак јеврејских владара

Из Википедије, слободне енциклопедије

Прво раздобље јеврејских владара започиње у гвоздено доба, када се, након времена племенског система, у другој половини 11. века. п. н. е. почиње у Израелу да се успоставља монархија, а траје све до пада под асирску и вавилонску власт. Након времена персијске и хеленистичке превласти, након макабејске побуне у 2. веку п. н. е. успоставља се власт јеврејских етнарха и свештеника у Јудеји, а наставља се влашћу Ирода Великог и његових наследника, који владају разним подручјима данашњег Израела, Палестине, Јордана и Сирије, све до пред крај 1. века, када Римљани коначно преузимају сву власт, а потом (135. године) и преименују провинцију Јудеју у провинцију Сирија-Палестина.

Раздобље јеврејских краљева (око 1030.-587. п. н. е.)[уреди]

Јединствено краљевство (око 1030.-931. п. н. е.)[уреди]

Подељено краљевство (око 931.-587. п. н. е.)[уреди]

Краљевство Израел (око 931.-721. п. н. е.) Краљевство Јудеја (око 931.-587. п. н. е.)

(За раздобље стране превласти на овим просторима до 2. века п. н. е. види: Вавилон, Александар Велики, Селеукиди, Птолемеји.)

Хеленистичко и римско раздобље[уреди]

Макабејци и Хасмонејци[уреди]

Иродовци[уреди]

У превирањима која су уследила за време Првог јеврејског устанка, Храм је спаљен и срушен, а Јудеја постаје царска провинција.

У Другом јеврејском устанку (132135.) Јевреје ће водити Симон бар Кохба. Након пораза, Јудеја је преименована у провинцију Сирију-Палестину, а Јерусалим у Елију Капитолину (лат. Aelia Capitolina).

Јевреји ће своју државу поновно да успоставе тек након Другог светског рата.

Види још[уреди]