Спишке Подхрадје
| Спишке Подхрадје Spišské Podhradie |
|
|---|---|
| Основни подаци | |
| Држава | |
| Крај | Прешовски |
| Округ | Љевоча |
| Регија | Спиш |
| Становништво | |
| Становништво (2010.) | 3.977 |
| Густина становништва | 159 ст/km² |
| Положај | |
| Координате | |
| Надморска висина | 430 m |
| Површина | 24,94 km² |
| Остали подаци | |
| Поштански код | 053 XX |
| Позивни број | +421-53 |
| Регистарска ознака | LE |
| Веб-страна | www.spisskepodhradie.sk |
Координате: 48° 59′ 56" СГШ, 20° 45′ 11" ИГД
Спишке Подхрадје (свк. Spišské Podhradie, мађ. Szepesváralja, нем. Kirchdorf) је град у Словачкој, који се налази у оквиру Прешовског краја, где је у саставу округа Љевоча.
Спишке Подхрадје је познато по старом градском језгру са низом трговачких кућа из времена ренесансе. Насеље је, заједно са оближњим Спишким замком, заштићено као Светска баштина.
Садржај |
Природни услови [уреди]
Спишке Подхрадје је смештено у источном делу државе. Главни град државе, Братислава, налази се 380 километара западно од града.
Рељеф: Спишке Подхрадје се развио у области источних Татри. Окружење града је брдско. Град је положен на приближно 430 метара надморске висине.
Клима: Клима у Спишком Подхрадју је умерено континентална.
Воде: Кроз Спишке Подхрадје протиче речица, која је у прошлим вековима окруживала стари град.
Историја [уреди]
Људска насеља на овом простору везују се још за време праисторије. Први помен града је из 1249. године. Од почетка је насеље било насељено Немцима, који су ту живели све до средине 20. века.
Крајем 1918. Спишке Подхрадје је постало део новоосноване Чехословачке. У време комунизма град је нагло индустријализован, па је дошло до наглог повећања становништва. После осамостаљења Словачке град је постао њено општинско средиште, али је дошло до привредних тешкоћа у време транзиције.
Становништво [уреди]
Данас Спишке Подхрадје има близу 4.000 становника и последњих година број становника стагнира.
Етнички састав: По попису из 2001. састав је следећи:
Верски састав: По попису из 2001. састав је следећи:
- римокатолици - 89,2%,
- атеисти - 4,7%,
- гркокатолици - 2,7%,
- лутерани - 0,9%,
- остали.
Збирка слика [уреди]
Спољашње везе [уреди]
|
||||||||||||||