Споменик природе

Из Википедије, слободне енциклопедије
Споменик природе
Орлове стене, Копаоник

Споменик природе или природна баштина је елемент природе који је неким актом државе стављен под заштиту како би се очувале његове изворне природне вредности. Често су то истовремено и национални паркови, али може бити и један самостални објекат, на пример врло старо стабло, или мања површина јасно одвојена од своје околине, с изразитим геолошким својствима.

Појам „споменик природе“ потиче од Александра фон Хумболта из његовог описа путовања по Америци "Relation historique" где он користи израз „монуменс де ла натуре“.

Образложење законске или другачије заштите су реткост, јединственост или лепота споменика природе, као и његова вредност за наука или разумевање природе. Споменик природе може бити мања неизмењена или делимично измењена природна просторна целина, објекат или појава, физички јасно препознатљива и јединствена.[1]

Заштита споменика природе садржи потпуну забрану било каквог мењања заштићеног споменика.

Споменик природе може да буде[1]:

  • геолошки (хидрогеолошки, палеонтолошки, петролошка, минералошки, структурногеолошки и др)
  • геоморфолошки
  • спелеолошки (пећина, јама и др)
  • хидролошки (цео или део водотока, као слап, језеро др.)
  • ботанички (ретки или значајни примерци биљног света, као појединачно стабло, дрвореди, паркови, ботаничке баште и др).

Извори[уреди]

  1. ^ а б ТОС - Споменици природе, Приступљено 5. 9. 2012.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Споменик природе