Спомен-парк Крагујевачки октобар

Споменик „Прекинут лет“

Спомен-парк „Крагујевачки октобар“ (познат и под именом Спомен-парк „Шумарице“) је посвећен стрељаним грађанима Крагујевца од стране Вермахта 21. октобра 1941. године Крагујевац. Око 7000 његових становника, међу којима око 300 ученика и петнаесторо деце од 8-12 година је стрељано у Шумарицама. По Немачким изворима стрељано је 2.795 лица укључујући и око 300 ђака.

Спомен-парк је проглашен културним добром од изузетног националног значаја 27. децембра 1979. године.^[1]

Оснутак [уреди]

Установа Спомен-парк „Крагујевачки октобар“ основана је 1953. године. Оснивањем установе простор на коме је извршено стрељање претворен је у меморијални парк који захвата површину од 352 хектара. Урбанистички пројекат уређења меморијалног парка дело је архитеката Михаила Митровића и Радивоја Томића.

Меморијални парк обилази се кружним путем, дугим око 7 километара, који посетиоце води у долине Ердоглијског и Сушичког потока, где су извршена стрељања и где се налази тридесет масовних гробница. До сада је над десет хумки урађено десет споменика, односно скулпторално-архитектонских целина.

Споменици унутар парка [уреди]

У спомен на жртве стрељања читав простор Шумарица је претворен у спомен-парк у коме се налази укупно дванаест монументалних споменика везаних уз Крагујевачки октобар:^[2]

Споменик „бола и пркоса“ — вајар Анте Гржетић, мермер, изграђен 1959. године
Споменик стрељаним ђацима и професорима („Прекинут лет“) — вајар Миодраг Живковић, бетон, изграђен 1963. године
Споменик „Отпора и слободе“ — вајар Анте Гржетић, бронза и бетон, изграђен 1966. године
Споменик „Кристални цвет“ (Споменик чистачима обуће) — архитекта Небојша Деља, бетон, изграђен 1968. године
Споменик „Камени спавач“ — архитекте Градимир и Јелица Боснић, изграђен 1970. године
Споменик „Сто за једног“ — вајар Нандор Глид, бронза, изграђен 1980. године
Спомен-обележје народа Хрватске — вајар Војин Бакић и архитекте Јосип и Силвана Сајсл, челик, изграђен 1981. године
Споменик „Против зла“ — вајар Мигуел Ромо, мермер, изграђен 1991. године
Споменик стрељаним Србима и Јеврејима — вајар Милорад Зорбић, мермер, изграђен 1991. године; ван територије Спомен-парка
Споменик пријатељства — архитекта Антон Стојку, бетон, изграђен 1994. године
Скулптура „Суђаје“ — бронза
Скулптура „Човек без илузија“ — бронза

Централни споменик је Споменик стрељаним ђацима и професорима, аутора вајара Миодрага Живковића. Овај споменик постао је симбол Спомен-парка и града Крагујевца.^[1]

Музеј [уреди]

За више информација погледајте чланак Спомен-музеј 21. октобар

На улазу у спомен-парк подигнута је импозантна зграда спомен-музеја „21. октобар“ у чијој је архитектури наглашена симболика крагујевачке трагедије. Одсуство отвора (прозора) на фасадама сугерише безизлаз ненаоружаних људи испред митраљеских цеви, тридесет кубуса - тридесет масовних гробница у Спомен-парку, а провидне пирамиде од плексигласа на њиховим врховима представљају последњи поглед жртава уперен ка небу.

Унутар музеја се, међу осталим, налази збирка докумената везаних уз масакр, колекција фотографија, библиотека и читаоница. У музеју су постављене и збирке слика из сликарске колоније Мостови Балкана, те збирка слика сликара Петра Лубарде^[3] и збирка скулптура вајара Драгана Панића.^[4]