Спомен-парк Крагујевачки октобар

Из Википедије, слободне енциклопедије
Споменик „Прекинут лет“

Спомен-парк „Крагујевачки октобар“ (познат и под именом Спомен-парк „Шумарице“) је посвећен стрељаним грађанима Крагујевца од стране Вермахта 21. октобра 1941. године Крагујевац. Око 3000 његових становника, међу којима око 300 ученика и петнаесторо деце од 8-12 година је стрељано у Шумарицама. По Немачким изворима стрељано је 2.795 лица укључујући и око 300 ђака.

Спомен-парк је проглашен културним добром од изузетног националног значаја 27. децембра 1979. године.[1]

Оснивање[уреди]

Установа Спомен-парк „Крагујевачки октобар“ основана је 1953. године. Оснивањем установе простор на коме је извршено стрељање претворен је у меморијални парк који захвата површину од 352 хектара. Урбанистички пројекат уређења меморијалног парка дело је архитеката Михаила Митровића и Радивоја Томића.

Меморијални парк обилази се кружним путем, дугим око 7 километара, који посетиоце води у долине Ердоглијског и Сушичког потока, где су извршена стрељања и где се налази тридесет масовних гробница. До сада је над десет хумки урађено десет споменика, односно скулпторално-архитектонских целина.

Споменици унутар парка[уреди]

У спомен на жртве стрељања читав простор Шумарица је претворен у спомен-парк у коме се налази укупно дванаест монументалних споменика везаних уз Крагујевачки октобар:[2]

  • Споменик „бола и пркоса“ — вајар Анте Гржетић, мермер, изграђен 1959. године. Подигнут је на месту где је 21. октобра 1941. године у Шумарицама стрељана једина жена - Нада Наумовић. Кроз чистоћу обраде мермерног блока представљене су фигуре мушкарца и жене у самртном грчу. Женски лик, снажно извијен унатраг, још увек пркоси смрти, а мушки, болно савијен у оштром луку напред полако пада ка земљи.
  • Споменик стрељаним ђацима и професорима („Прекинут лет“) — вајар Миодраг Живковић, бетон, изграђен 1963. године. Налази се на месту где је стрељана највећа група ученика заједно са 18 професора. То је грандиозна скулптура у којој се моћни, разгранати блок од белог бетона преображава у нежну птицу сломљених крила, прекинуту у лету. Симболизује полет и снагу младости пресечене у тренутку када се спремала да се отисне у живот. Овај споменик постао је симбол Спомен-парка и града Крагујевца.[1]
  • Споменик „Отпора и слободе“ — вајар Анте Гржетић, бронза и бетон, изграђен 1966. године. Овај рад представља смртно рањеног човека клонуле главе, који се последњим трзајем, напетих мишића, бори за још неки тренутак живота. Али, изнад њега се уздиже бели обелиск, као тријумф живота над смрћу, а његова апстрактна форма се на врху раздваја у слово „В“, симбол победе.
  • Споменик „Кристални цвет“ (Споменик чистачима обуће) — архитекта Небојша Деља, бетон, изграђен 1968. године. Поред гробнице у којој су сахрањени стрељани чистачи обуће, Роми, дечаци од 12 до 15 година, налази се споменик „Кристални цвет“. Геометријски сведеним формама цвета и заобљеним чашицама симболизује тек развијени пупољак, пресечен на два дела. Белина цвета истиче моралну чистоћу дечака, а црне чашице, поред боје њиховог тена, асоцирају на смрт и таму подземног света.
  • Споменик „Камени спавач“ — архитекте Градимир и Јелица Боснић, изграђен 1970. године. Међу стрељаним Крагујевчанима било је доста људи из околних села и њима је посвећен споменик „Камени спавач“. Представља посебну целину у оквиру Спомен-парка. Венцем од бетонских блокова, неједнаке висине и заобљеним и масивним мраморним скулптурама, овај споменик подсећа на сеоско двориште у коме доминирају стогови сена.
  • Споменик „Сто за једног“ — вајар Нандор Глид, бронза, изграђен 1980. године. Бронзаним спомеником „Сто за једног“ окрутна наредба генерала Бемеа је ликовно уобличена кроз мрежу испреплетених и деформисаних људских тела, чији се облици постепено губе и прерастају у велико, моћно стабло.
  • Спомен-обележје народа Хрватске (Кругови) — вајар Војин Бакић и архитекте Јосип и Силвана Сајсл, челик, изграђен 1981. године. Спомен обележје народа Хрватске „Кругови“ се састоји од седам међусобно повезаних челичних дискова и представља светлосно средиште које обједињује три гробнице. Кругови, као симболи савршенства, овде су деформисани, чиме аутор показује да је живот на овом месту 21. октобра 1941. године био далеко од тог савршенства. И сваки од кругова представља стрељане људе у паду.
  • Споменик „Против зла“ — вајар Мигел Ромо, мермер, изграђен 1991. године. Споменик „Против зла“ је обликован као коцкаст, компактан мермерни блок с уклесаним религиозним симболима из Апокалипсе, који говоре о праведној казни или награди за учињена (не)дела
  • Споменик стрељаним Србима и Јеврејима — вајар Милорад Зорбић, мермер, изграђен 1991. године; ван територије Спомен-парка.
  • Споменик пријатељства — архитекта Антон Стојку, бетон, изграђен 1994. године.
  • Скулптура „Суђаје“ — бронза. Инспирисана је старословенском митологијом, по којој су Суђаје биле божанства, три жене, које долазе после рођења детета и одређују му судбину или, како се још називало, срећу.
  • Скулптура „Човек без илузија“ — бронза.

Музеј[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Спомен-музеј 21. октобар

На улазу у спомен-парк подигнута је импозантна зграда спомен-музеја „21. октобар“ у чијој је архитектури наглашена симболика крагујевачке трагедије. Одсуство отвора (прозора) на фасадама сугерише безизлаз ненаоружаних људи испред митраљеских цеви, тридесет кубуса - тридесет масовних гробница у Спомен-парку, а провидне пирамиде од плексигласа на њиховим врховима представљају последњи поглед жртава уперен ка небу.

Унутар музеја се, међу осталим, налази збирка докумената везаних уз масакр, колекција фотографија, библиотека и читаоница. У музеју су постављене и збирке слика из сликарске колоније Мостови Балкана, те збирка слика сликара Петра Лубарде[3] и збирка скулптура вајара Драгана Панића.[4]

Фото галерија[уреди]

Извори[уреди]

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]