Спомен-парк Крагујевачки октобар

Из Википедије, слободне енциклопедије
Спомен-парк Крагујевачки октобар
Споменик „Прекинут лет“
Споменик „Прекинут лет“
Опште информације
Место Крагујевац
Држава Застава Србије Србија
Време настанка 1953
Тип споменика споменике културе од изузетног значаја
Власник Република Србија
Надлежна установа за заштиту Завод за заштиту споменика културе Крагујевац
Надлежна институција
Седиште Крагујевац
Адреса Крагујевачког октобра 184 34000 Крагујевац
Телефон (034) 335 595
Факс (034) 335 347
Интернет страна Званични сајт
Електронска пошта [1]

Спомен-парк „Крагујевачки октобар“ (познат и под именом Спомен-парк „Шумарице“) је посвећен стрељаним грађанима Крагујевца од стране Вермахта 21. октобра 1941. године Крагујевац. Око 3000 његових становника, међу којима око 300 ученика и петнаесторо деце од 8-12 година је стрељано у Шумарицама. По Немачким изворима стрељано је 2.795 лица укључујући и око 300 ђака.

Меморијални парк данас захвата површину од 352 хектара, а обилази се кружним путем, дугим око 7 километара, који посетиоце води у долине Ердоглијског и Сушичког потока где су стрељани грађани Крагујевца и околине. Обухвата 10 споменика (планирано да буде 30), који су подигнути на хумкама стрељаних. Први, назван „Споменик бола и пркоса“ је подигнут 1959. године, а последњи „Споменик пријатељства“ поклон румунског града Плоештија 1994. године.

У парку се налази и музеј 21. октобар подигнут 1976. године у коме се налази поставка везана за овај догађај. Одсуство отвора (прозора) на фасадама сугерише безизлаз ненаоружаних људи испред митраљеских цеви, тридесет и три кубуса - тридесет масовних гробница у Спомен-парку и три у селима Илићеву, Маршићу и Грошницици, а провидне пирамиде од плексигласа на њиховим врховима представљају последњи поглед жртава уперен ка небу. У оквиру спомен-парка је и старо војничко гробље и споменик стрељаним Словацима.

Спомен-парк је проглашен културним добром од изузетног националног значаја 27. децембра 1979. године.[1]

Историја[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Масакр у Крагујевцу
Обзнана о одмазди

Одмазда у Крагујевцу која је била извршена 20. и 21. октобра 1941. године, последица је напада партизана 16. октобра 1941. на Немце, њихов 3. батаљон 749. пешадијског пука,[2] који су се враћали из Горњег Милановца према Крагујевцу. При повратку у Крагујевац, Немци су на положајима Чачанског партизанског одреда код Враћевшнице поново нападнути и у стопу гоњени до села Љуљака, одакле су гоњење наставили крагујевачки партизани.

Према званичном податку у борбама са партизанима код села Љуљка укупно је погинуло 10 и рањено 26 Немаца. Тако се за одмазду, рачунало десет мртвих и двадесет шест рањених.

Прва масовна стрељања Немци су извршили у околини Крагујевца 19. октобра 1941. године. Тог дана су у селу Грошница на силу прикупили 246 особа и извели на стрељање. Ликвидирали су 233 особе док је 13 лица преживело стрељање. Сутрадан, 20. октобра је једно лице од ових 13 преминуло од последица рањавања, тако да су Немци у селу Грошнице починили ратни злочин стрељавши укупно 234 особе српске националности.[3]

Истога дана, 19. октобра, Немци су на препад окупили за стрељање 109 особа у селу Маршић. Ликвидирали су 103 особе док је 6 лица преживело стрељање. У селу Мечковац (данас Илићево) су спровели 78 особе на стрељање. Ликвидирали су 75 особа док су 3 лица преживела стрељање. Немачке оружане снаге су 19. октобра 1941. године извршиле ратни злочин стрељавши у околини Крагујевца, у селима Грошница, Маршић и Илићево, укупно 412 цивилних лица српске националности.[3]

Прво масовно стрељање грађана у Крагујевцу извршено је 20. октобра 1941. године. Тог дана Немци су извели на стрељање две групе цивила. Немци су стрељали прво групу од 66 особе, у којој је било највише Јевреја, а потом и групу од 53 особе из затвора, у којој је било талаца и предратних робијаша. Немачке оружане снаге су 20. октобра 1941. године извршиле ратни злочин стрељавши укупно 119 лица српске и јеврејске националности.[3] Највеће стрељање грађана у Крагујевцу извршено је 21. октобра 1941. године. Тог дана Немци су извели 2.301 особу пред стрељачки строј код Централног гробља српске војске из 1914. и 1915. у Шумарицама. Стрељање је почело у 7 часа ујутру. Из барака су одвођене групе од по 100 људи на губилиште. До 2 часа по подне завршено је стрељање. Ликвидирали су 2.272 особе док су 29 лица преживела стрељање.[3] Међу стрељаним је било 217 малолетних лица. Од чега изнад 15 година старости, 60 ученика гимназије и 134 малолетника који нису ишли у школу, као и 23 деце испод 15 година старости углавном ромске националности.[3]

Немци су, 22. октобра 1941. године, објавили саопштење у виду плаката којим је Крагујевац био излепљен тог дана, [4]]а у коме су навели да је због кукавичког и подмуклог напада у току прошле недеље на немачке војнике, погинуло 10 а рањено 26 немачких војника у знак одмазде стрељано за сваког погинулог немачког војника 100, а за сваког рањеног 50 становника, укупно 2.300.[4]

Оснивање и градња парка[уреди]

Поглед из ваздуха

Састанак о оснивању Спомен парка одржан је 9. августа 1953. године у Београду, осам година након рата. Прво се поставило питање какве би требале димензије парка требале бити, а затим и питање о својинско правним односима. Донета је одлука да „не постоји проблем у вези са питањем имовинских односа“, док су за димензије парка постојала два плана. Први план је обухватао укључивање свих масовних гробница, а други се односио на већ постојећи урбанистички план у Крагујевцу који би требао да обухвати парк Шумарице. Кључно питање је било да ли парк треба да буде концепиран као „споменик у парку“ или „парк као споменик“. Иако је било предлога да се не истичу гробови, већина је одлучила да обележавање гробница треба да буде приоритет, а да је остало од секундарног значаја. Закључак састанка био је да парк треба да буде дизајниран као спомен парк који ће представити велику трагедију која се одиграла у Крагујевцу 1941. године.

Резултати конкурса су без детаљног описа процеса селекције, објављени средином 1954. године. Победио је урбанистички пројекат архитеката Михајла Митровића, Радивоја Томића и пејзажног архитекте Смиљана Клаића. Чувени српски архитекта Никола Добровић је био позван да буде главни консултант на пројекту. Идејни пројекат спомен парка је завршен у марту 1955. Главна карактеристика парка је шеталиште састављено као линеаран распоред три елемента: Меморијални музеј - маузолеј - споменик жртвама. Ове грађевине су лоциране на самом улазу у парк, а језгро концепта је пејзажна архитектура.

Прва фаза радова на терену, која је обухватила изградњу путева, пешачке стазе и регулацију вода почела је већ 1955. године. Организована је радна акција за потребе градње парка. Идејни пројекат је предвиђао да се изгради скулптура на местима где су стрељани грађани, и да свака од шест југословенских република треба да изгради део парка. Циљ тадашње комунистичке партије је био да овим показаже братство и јединство свих народа. План је предвиђао да се спомен-парк заврши до 1960. године, међутим то се није десило. Директор фабрике Застава донео је одлуку да радници пет година по једну дневницу издвајају за изградњу музеја у спомен парку.

Први закон за заштити споменика у Југославији био је Закон о заштита културних добара који је донет 1977. године, а само две године касније је Спомен-парк у Шумарицама проглашен спомеником културе од изузетног значаја. То је био последњи одлучујући тренутак у стварању Спомен-парка. У наредним годинама градња споменика је успорена. Од предвиђених 30 споменика који су требали да буду изграђени на масовним гробницама, само десет су постављене, од чега половина пре 1979. године.[5]

Парк данас захвата површину од 342 хектара. Меморијални парк обилази се кружним путем, дугим око 7 километара, који посетиоце води у долине Ердоглијског и Сушичког потока где се налазе хумке убијених.[6]

Споменици унутар парка[уреди]

У спомен на жртве стрељања читав простор Шумарица је претворен у спомен-парк у коме се налази укупно дванаест монументалних споменика везаних уз Крагујевачки октобар:[7]


Слика Опис
Kragujevac, Šumarice, Spomenik bola i prkosa.JPG Споменик „бола и пркоса је први споменик који је изграђен у парку 1959. године. Дело је вајара Анте Гржетића. Подигнут је на месту где је 21. октобра 1941. године у Шумарицама стрељана једина жена - Нада Наумовић. Кроз чистоћу обраде мермерног блока представљене су фигуре мушкарца и жене у самртном грчу. Женски лик, снажно извијен унатраг, још увек пркоси смрти, а мушки, болно савијен у оштром луку напред полако пада ка земљи.[8]
Šumarice.JPG Споменик стрељаним ђацима и професорима или „Прекинут лет“ је дело вајара Миодраг Живковића, изграђен од бетона 1963. године. Налази се на месту где је стрељана највећа група ученика заједно са 18 професора. То је грандиозна скулптура у којој се моћни, разгранати блок од белог бетона преображава у нежну птицу сломљених крила, прекинуту у лету. Симболизује полет и снагу младости пресечене у тренутку када се спремала да се отисне у живот. Овај споменик постао је симбол Спомен-парка и града Крагујевца.[9]
Споменик отпора и слободе.jpg Споменик „Отпора и слободе“ — вајар Анте Гржетић, бронза и бетон, изграђен 1966. године. Овај рад представља смртно рањеног човека клонуле главе, који се последњим трзајем, напетих мишића, бори за још неки тренутак живота. Али, изнад њега се уздиже бели обелиск, као тријумф живота над смрћу, а његова апстрактна форма се на врху раздваја у слово „В“, симбол победе.[10]
Spomenik čistačima obuće.JPG Споменик „Кристални цвет“ (Споменик чистачима обуће) — архитекта Небојша Деља, бетон, изграђен 1968. године. Поред гробнице у којој су сахрањени стрељани чистачи обуће, Роми, дечаци од 12 до 15 година, налази се споменик „Кристални цвет“. Геометријски сведеним формама цвета и заобљеним чашицама симболизује тек развијени пупољак, пресечен на два дела. Белина цвета истиче моралну чистоћу дечака, а црне чашице, поред боје њиховог тена, асоцирају на смрт и таму подземног света.[11]
Споменик „Камени спавач“ — архитекте Градимир и Јелица Боснић, изграђен 1970. године. Међу стрељаним Крагујевчанима било је доста људи из околних села и њима је посвећен споменик „Камени спавач“. Представља посебну целину у оквиру Спомен-парка. Венцем од бетонских блокова, неједнаке висине и заобљеним и масивним мраморним скулптурама, овај споменик подсећа на сеоско двориште у коме доминирају стогови сена.[12]
Spomenik Sto za jednog.jpg Споменик „Сто за једног“ — вајар Нандор Глид, бронза, изграђен 1980. године. Бронзаним спомеником „Сто за једног“ окрутна наредба генерала Бемеа је ликовно уобличена кроз мрежу испреплетених и деформисаних људских тела, чији се облици постепено губе и прерастају у велико, моћно стабло.[13]
Krugovi-in-Sumarice.jpg Спомен-обележје народа Хрватске (Кругови) — вајар Војин Бакић и архитекте Јосип и Силвана Сајсл, челик, изграђен 1981. године. Спомен обележје народа Хрватске „Кругови“ се састоји од седам међусобно повезаних челичних дискова и представља светлосно средиште које обједињује три гробнице. Кругови, као симболи савршенства, овде су деформисани, чиме аутор показује да је живот на овом месту 21. октобра 1941. године био далеко од тог савршенства. И сваки од кругова представља стрељане људе у паду.[14]
Spomenik povodom pedesetogodišnjice streljanja u Šumaricama.JPG Споменик „Против зла“ — вајар Мигел Ромо, мермер, изграђен 1991. године. Споменик „Против зла“ је обликован као коцкаст, компактан мермерни блок с уклесаним религиозним симболима из Апокалипсе, који говоре о праведној казни или награди за учињена (не)дела.[15]
Споменик стрељаним Србима и Јеврејима је дело вајара Милорада Зорбића, а поклон је израелског града Бат Јама. Споменик је од мермера и изграђен је 1991. године. Налази се ван територије Спомен-парка, на месту где су немци стрељали припаднике два народа. Споменик је у облику коцке и симболизује вечну успомену на јединство Срба и Јевреја који су заједно отишли у смрт. Такође споменик симболизује шпестокраку Давидову звезду.[16]
Споменик пријатељства је дело румунског архитекте Антон Стојкуа, који је изграђен од бетона 1994. године. Споменик је поклон румунског града Питештија. Споменик је обликован као књига, а раширени листови се трансформишу у број 21. Поглед на споменик са предње стране асоцира на голуба, симбол мира.[17]
Muzej 21. oktobar u Kragujevcu, Šumarice04.JPG Скулптура „Суђаје“ је бронзана фигура која се прва види на улазу у парк. Налази се испред музеја 21. октобар. Инспирисана је старословенском митологијом, по којој су Суђаје биле божанства, три жене, које долазе после рођења детета и одређују му судбину или, како се још називало, срећу. Лепе девојке представљају добру срећу, док старе жене лошу. Управо старе ђене које су представљене на овој фигури приказују судбину људи који почивају у парку.[18]
Човек без илузија.JPG Скулптура „Човек без илузија“ је бронзана фигура која се налази испред музеја 21. октобар. Фигура представља мршавог човека издужених руку и ногу који седи на ниској столици, док му је глава колонула на груди. У руци држи три увела цвета која су малаксало спуштена на колена. Скулптура као да се повија и тежи да пропадне у земљу.[19]

Музеј[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Спомен-музеј 21. октобар
Спомен-музеј 21. октобар

На улазу у спомен-парк подигнута је 1976. године импозантна зграда спомен-музеја „21. октобар“ у чијој је архитектури наглашена симболика крагујевачке трагедије. Одсуство отвора (прозора) на фасадама сугерише безизлаз ненаоружаних људи испред митраљеских цеви, тридесет и три кубуса - тридесет масовних гробница у Спомен-парку и три у селима Илићеву, Маршићу и Грошници, а провидне пирамиде од плексигласа на њиховим врховима представљају последњи поглед жртава уперен ка небу.

Унутар музеја се, међу осталим, налази збирка докумената везаних уз масакр, колекција фотографија, библиотека и читаоница. У музеју су постављене и збирке слика из сликарске колоније Мостови Балкана, те збирка слика сликара Петра Лубарде[20] и збирка скулптура вајара Драгана Панића.[21]

Доњи ниво музеја је арт простор и користи се за презентацију уметничких и документарних изложби како би се чувала сећања на догађај како се он не би поновио. Поставка почиње речима Николе Тесле. На првом паноу дати су подаци о Крагујевцу од првог помена овог места 1476. године па све до средине 19. века. На другом се налази Крагујевац уочи Другог светског рата и Крагујевчани у обичним приликама. Следећи панои представљају причу о Југославији, покретима отпора, Крагујевачкој трагедији...На зидовима се налази холоскрим, провиднa пројекционa плочa на којoj се емитују ликови и мена стрељаних. На зиду се налазе 42 поруке које су написане у последњим тренуцима пре стрељања. Над изложбеним холом се надвија скулптура нацистичког орла. У просторији „Крвава бајка“ налазе се слике и имена жртава.

Спомен-музеј и меморијални парк је за 35 годинa од отварања посетило око пет милиона људи, у просеку 250.000 годишње. Посете се организују тако што почињу у Спомен-музеју, а завршавају се у Меморијалном простору.

Старо војничко гробље[уреди]

Спомен-музеј 21. октобар

При самом уласку у Спомен-парк, са леве стране пута за Горњи Милановац, налази се једно од најстаријих војничких гробља у Шумадији, које је настало је у 19. веку. На њему је сахрањен велики број војника из Српско-турских ратова (1876—1878), Балканских ратова, као и из Првог светског рата. Током Првог светског рата у Крагујевац су се сместили престолонаследник Александар I Карађорђевић, Врховна команда и централна болница српске војске. У болницу, која се налазила на месту где је данас стадион Фудбалског клуба Раднички, почев од краја лета 1914. године доношени су тешки рањеници са свих фронтова. У зиму 1914/15. било је много оболелих од пегавог тифуса. Преминули војници сахрањивани су на тада непошумљеном брдашцу који се налазио западно од Крагујевца. На том месту је већ постојало војничко гробље, основано у време српско-турских ратова 1876-1878. године. Сахране су учестале са балканским ратовима 1912-1913, а нарочито када је почео Први светски рат. Током Првог светског рата гробље се вишеструко увећало. Октобра 1915. године, српска војска се повукла према југу, а Крагујевац су заузеле немачке и аустроугарске трупе. Аустроугарски војници нису оскрнавили српско војничко гробље, а на њему су почели да сахрањује своје погинуле и умрле војнике.[22]

Спомен-музеј 21. октобар

Претпоставља се да се ту налази око 2500 гробова. Поред српских, овде су касније сахрањивани и немачки и аустроугарски војници. После Другог светског рата, гробље је скоро потпуно уништено, а на највећем делу су засађени борови. Српско војничко гробље је делимично обновљено 1998. године, а на њему се сада тек неколико десетина споменика и то углавном старијих од 1912. године.[23]

Испред гробља постављена је лавља фигура дуга 2,2 метара и висока 1 метар. Аустријанци су је пренели из Тополе 1915. године и наредили да се постави испред гробља на коме су сахрањени њихови војници, умрли или погинули у Шумадији. Првобитно, две фигуре је наручио краљ Петар I Карађорђевић како би стајале на улазу у цркви Светог Ђорђа у Тополи. једна фигура се и данас налази на војничком гробљу у Шумарицама, а друга се не зна где се налази, јер су је 1918. године Аустријанци одвезли у непознатом правцу.[22]

Споменик стрељаним Словацима[уреди]

Меморијални комплекс „Чехословачко гробље“ или „Словачко гробље“ налази се у југоисточном делу Спомен-парка Крагујевачки октобар. На њему су сахрањени стрељани аустро-угарским војницима, међу којима је било највише Словака из околине Тренчина који су се налазили у 71. пешадијском пуку. Они су претрпели значајне губиткена италијанском фронту, па су доведени у Крагујевац како би се у позадини опоравили и попунили. Пук је допуњаван повратницима из руског заробљеништва, који су након одмора кући од 2-3 недеље требали да се поново упуте на фронт. Због страха од „бољшевизма“ они су дочекани врло неповерљиво, а дисциплина према њима је била пооштрена што је изазивало незадовољство. [24]

Главна побуна је избила 2. јуна (20. маја) око 22 часова. Сам 71. пешадијски пук је био подељен на групу која је била уз побуњенике, и ону против њих. Укупно је било око 700 побуњеника. Под вођством наредника Виктора Кобилика дошли су до центра вароши, где су убили аустријске војнике који су покушали да их умире. Позивали су и народ да им се придружи, али то се није догодило. Побуњеници су заузели железничку станицу, уништили телеграфске уређаје и кренули ка официрском дому. Почела је жестока улична борба која је трајала целу ноћ. Око 2 сата после поноћи напад побуњеника је почео да слаби. Сутрадан је наређено једном батаљону из Младеновца да крене у Крагујевац како би помогао да се умири побуна. Када је стигао батаљон у варош, побуна је већ била угушена. Велики број побуњеника на челу са Виктором Кобиликом је ухваћен. Осамдесет побуњеника је изведено на суд, од којих је 44 осуђено на смрт стрељањем, а осуђено је и 5 цивила. Пресуда је изречена 8. јуна (26. маја) а извршена је истог дана у 15 часова.[24]

У знак сећања на овај догађај, 1924. године је подигнут споменик од белог мермера, на коме су урезана имена 44 војника, а на његовом врху је бронзани орао раширених крила. Споменик и две гробнице иза њега су ограђени, а на улазу се налазе две фигуре лава.[22]

Фото галерија[уреди]

Извори[уреди]

  1. ^ Spomenpark.rs: СПОМЕН ПАРК „КРАГУЈЕВАЧКИ ОКТОБАР", Приступљено 25. 4. 2013.
  2. ^ Лебац сутра немојте послати („Време“, 20. октобар 2011)
  3. ^ а б в г д Подаци „Музеја „21. октобар“ из Крагујевца од 2003.“
  4. ^ а б “Истина о Крагујевачкој трагедији 21. октобра 1941.“ стр. 7, Боривоје Карапанџић, Кливленд, Охајо, САД, 1989.
  5. ^ Marija Martinović, Serbian Arhitectural Journal, EXHIBITION SPACE OF REMEMBRANCE: Rhythmanalysis of Memorial park Kragujevacki oktobar, Beograd 2013. str. 306-329
  6. ^ Spomen park „Kragujevački oktobar” - Šumarice, Kragujevac na sajtu zaprokul.org.rs
  7. ^ Spomenpark.rs: СПОМЕНИЦИ, Приступљено 25. 4. 2013.
  8. ^ Споменик бола и пркоса на сајту spomenpark.rs/
  9. ^ Споменик стрељаним ђацима и професорима на сајту spomenpark.rs/
  10. ^ Споменик отпора и слободе на сајту spomenpark.rs/
  11. ^ Кристални цвет на сајту spomenpark.rs/
  12. ^ Камени спавач на сајту spomenpark.rs/
  13. ^ Сто за једног на сајту spomenpark.rs/
  14. ^ Спомен обележје хрватског народа на сајту spomenpark.rs/
  15. ^ Против зла на сајту spomenpark.rs/
  16. ^ Споменик стрељаним Србима и Јеврејима на сајту spomenpark.rs/
  17. ^ Споменик пријатељства на сајту spomenpark.rs/
  18. ^ Суђаје на сајту spomenpark.rs/
  19. ^ Човек без илузија на сајту spomenpark.rs/
  20. ^ Spomenpark.rs: ПЕТАР ЛУБАРДА „КРАГУЈЕВАЦ 1941", Приступљено 25. 4. 2013.
  21. ^ Spomenpark.rs: СКУЛПТУРА ДРАГАНА ПАНИЋА, Приступљено 25. 4. 2013.
  22. ^ а б в Старо војничко гробље на сајту kragujevac.co.rs
  23. ^ [http://www.gtokg.org.rs/sr/spomen_park.php Kulturno istorijske znamenitosti Spomen park "Kragujevački oktobar"] на сајту gtokg.org.rs
  24. ^ а б Драгољуб Н. Бакић, Пет векова Крагујевца, Крагујевац 1972. стр. 244-254.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]