Спљоштени сфероидни систем
Спљоштени сфероидни систем у тродимензионалном простору представља ортогонални координатни систем настао ротацијом сфероида око мале оси, на којој се не налазе фокуси. Спљоштене сфероидне координате користе се да се реше различите парцијалне диференцијалне једначине, у којима гранични услови одговарају спљоштеном сфероиду са два фокуса на великој оси.
Садржај |
Дефиниција [уреди]
Најчешћа дефиниција издужених сфероидних координата
је:
где је
ненегативан реални број, а
.
Координатне површи [уреди]
Површи константнога
чине спљоштене сфероиде, што се види квадрирањем и сређивањем горе наведених релација:
Оне представљају елипсе, које се ротирају око z оси, која раздваја фокусе. Елипса у x-z равни има већу полуос дуљине a cosh μ дуж x оси, а мања полуос је a sinh μ дуж z оси.
На сличан начин добија се и следећа релација:
из које се види да површи константнога
чине хиперболоиде.
Ламеови коефицијенти [уреди]
Ламеови коефицијенти скалирања су:
Инфинитезимални елемент запремине је:
а Лапласијан је:
Друга верзија [уреди]
Спљоштени сфероидни систем може да се параметризира и са друге три координате
, које су са картезијевим координатама повезане следећом релацијом:
Ламеови коефицијенти друге верзије [уреди]
Инфинитезимални елемент запремине је:
а Лапласијан је:
Трећа верзија [уреди]
Трећа верзија система има следеће три координате
дефинисане са:
Ламеови коефицијенти скалирања су:


.
Инфинитезимални елемент запремине је:
а Лапласијан је:
Литература [уреди]
- Спљоштени сфероидни систем
- Korn GA and Korn TM. (1961) Mathematical Handbook for Scientists and Engineers, McGraw-Hill.
- Abramowitz, Milton; Stegun, Irene A., eds. (1965), Handbook of Mathematical Functions with Formulas, Graphs, and Mathematical Tables, New York: Dover, ISBN 978-0486612720
- Morse PM, Feshbach H (1953). Methods of Theoretical Physics, Part I. New York: McGraw-Hill. ISBN 0-07-043316-X








![\nabla^{2} \Phi =
\frac{1}{a^{2} \left( \sinh^{2}\mu + \sin^{2}\nu \right)}
\left[
\frac{1}{\cosh \mu} \frac{\partial}{\partial \mu}
\left( \cosh \mu \frac{\partial \Phi}{\partial \mu} \right) +
\frac{1}{\cos \nu} \frac{\partial}{\partial \nu}
\left( \cos \nu \frac{\partial \Phi}{\partial \nu} \right)
\right] +
\frac{1}{a^{2} \left( \cosh^{2}\mu+\cos^{2}\nu \right)}
\frac{\partial^{2} \Phi}{\partial \phi^{2}}](http://upload.wikimedia.org/math/a/9/8/a9855f762353a8789bd85ba4fb9a7709.png)







![\nabla^{2} V =
\frac{1}{a^2 \left( \zeta^2 + \xi^2 \right)}
\left\{
\frac{\partial}{\partial \zeta} \left[
\left(1+\zeta^2\right) \frac{\partial V}{\partial \zeta}
\right] +
\frac{\partial}{\partial \xi} \left[
\left( 1 - \xi^2 \right) \frac{\partial V}{\partial \xi}
\right]
\right\}
+ \frac{1}{a^2 \left( 1+\zeta^2 \right) \left( 1 - \xi^{2} \right)}
\frac{\partial^2 V}{\partial \phi^{2}}](http://upload.wikimedia.org/math/e/6/6/e66e940484dbb617a3ca9f8fbd840db3.png)





.
![\nabla^{2} \Phi =
\frac{1}{a^{2} \left( \sigma^{2} - \tau^{2} \right)}
\left\{
\frac{\sqrt{\sigma^{2} -1}}{\sigma}
\frac{\partial}{\partial \sigma} \left[
\left( \sigma\sqrt{\sigma^{2} - 1} \right) \frac{\partial \Phi}{\partial \sigma}
\right] +
\frac{\sqrt{1 - \tau^{2}}}{\tau}
\frac{\partial}{\partial \tau} \left[
\left( \tau\sqrt{1 - \tau^{2}} \right) \frac{\partial \Phi}{\partial \tau}
\right]
\right\}
+ \frac{1}{a^{2} \sigma^{2} \tau^{2} }
\frac{\partial^{2} \Phi}{\partial \phi^{2}}](http://upload.wikimedia.org/math/6/e/8/6e83f45788efcab64fb4ca500b598ddf.png)