Србија и Албанија (Димитрије Туцовић)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Корице књиге

Србија и Албанија: један прилог критици завојевачке политике српске буржоазије је књига Димитрија Туцовића (1881-1914) у којој се критикује српска освајачка политика према Албанији и злочини почињени над Албанцима током Балканских ратова.

Србија и Албанија (у оригиналу Србија и Арбанија) је један од последњих Туцовићевих списа, објављен 1914. године. У новембру исте године Димитрије Туцовић гине као српски војник у Првом светском рату.

У Краљевини Југославији Туцовићева књига је била потискивана и прећуткивана.[1] Након Другог светског рата у СФРЈ долази до више реиздања ове књиге и њеног афирмисања у јавности. Од 1980-их година у Србији се поново јављају историчари који доводе у питање Туцовићеву критику.

Садржај[уреди]

Димитрије Туцовић у својој књизи оцењује да „Србија није ушла у Арбанију као брат него као освајач“ и да је „рђавом политиком која није рачунала са људима изгубила сваки додир са представницима албанског народа и одгурнула га у мржњу према свему српском“.[2] Туцовић преноси да је српска влада огласила албанско становништо „за људски одрод према коме вреди само употреба грубе силе"[3] и подсећа да „осветничко паљење села и масакрирање арбанаскога становништа“ није никаква накнада за узалудне губитке.[4] Туцовић упозорава да шовинистичка штампа наставља да изазива код српског народа мржњу према „дивљим Арнаутима“, прикривајући „дивљаштва која је српска војска према њима починила"[5] и закључује да српским политичарима није ни пало на памет да мисле колико би жртава могло бити уштеђено вођењем рачуна о држању војске према покореном становништву.[6]

Cquote2.png
Када је буна избила, влада је преко заступника министра спољашњих дела изјавила да ће Арбанаси бити „примерно кажњени“, буржоаска штампа је тражила истребљење без милости, а војска је извршавала. Арбанаска села, из којих су мушки благовремено избегли, беху претворена у згаришта. То беху у исто време варварски крематоријуми у којима је сагорело стотинама живих жена и деце. И докле су устаници заробљене српске официре и војнике разоружавали и пуштали, дотле српска солдатеска није штедела ни њихову децу, жене и болесне.[7]
Cquote1.png
 

Након покоља албанског становништва у новоприпојеним областима, Туцовић је опомињао да је „извршен покушај убиства с предумишљајем над целом једном нацијом“, што је „злочиначко дело“ за које се „мора испаштати“.[8] Туцовић се одлучно противио територијалној експанзији Србије током балканских ратова, а посебно српском „ослобађању“ Косова, које је називао „империјалним освајањем“. Он се залагао за припајање Косова Албанији, са којом би Србија требало да ступи у неку врсту балканске федерације.[9]

Оцене и критике[уреди]

Истакнути југословенски комуниста Милован Ђилас Туцовићеву књигу Србија и Арбанија узима као доказ да је „Србија увијек имала људе и покрете који су знали да бране и одбране њену част и њене стварне интересе од назадних владајућих кругова“. Ђилас ову књигу назива историјским сведочанством од непроцењиве вредности које потврђује да савест српског народа није умрла чак ни када су сви владајући слојеви одобравали завојевачку политику Пашићеве владе и тровали народ шовинизмом и мржњом према Албанцима.[1] У послератној српској историографији Туцовићева књига се углавном узимала као исправна анализа некадашње српске политике и пример далековидног политичког мишљења о албанском питању.[10] Она се називала „студијом из области развоја албанског народа” која се „обрачунала с националистичким позивом на историзам“.[11]

Од 1980-их година неки српски историчари поново доводе у питање Туцовићеву анализу. Тако Димитрије Богдановић сматра да у основи Туцовићевих погледа лежи „заблуда отписивања Косова“. Називајући књигу Србија и Албанија „брошуром“, он критикује неке њене наводе (нпр. о „свирепостима српске војске”) као „аргументе аустријске пропаганде против Србије“.[10]

Референце[уреди]

  1. ^ а б Димитрије Туцовић, Србија и Арбанија (предговор Милована Ђиласа), Култура, Београд-Загреб, 1946.
  2. ^ Димитрије Туцовић, Србија и Арбанија (у Изабрани списи, књига II, стр. 131) Просвета, Београд, 1950.
  3. ^ Димитрије Туцовић, Србија и Арбанија (у Изабрани списи, књига II, стр. 123) Просвета, Београд, 1950.
  4. ^ Димитрије Туцовић, Србија и Арбанија (у Изабрани списи, књига II, стр. 120) Просвета, Београд, 1950.
  5. ^ Димитрије Туцовић, Србија и Арбанија (у Изабрани списи, књига II, стр. 58-59) Просвета, Београд, 1950.
  6. ^ Димитрије Туцовић, Србија и Арбанија (у Изабрани списи, књига II, стр. 124) Просвета, Београд, 1950.
  7. ^ Димитрије Туцовић, Србија и Арбанија (у Изабрани списи, књига II, стр. 126) Просвета, Београд, 1950.
  8. ^ Seobe Dimitrija Tucovića, Приступљено 25. 4. 2013.
  9. ^ Dimitrije Tucović, Приступљено 25. 4. 2013.
  10. ^ а б Димитрије Богдановић, Књига о Косову, Приступљено 25. 4. 2013.
  11. ^ Димитрије Ђорђевић, Историја српског народа VI/1, стр. 206

Спољашње везе[уреди]