Србија под немачком окупацијом

Неутрална тачка гледишта овог чланка је оспорена.
Молимо Вас да погледате страницу за разговор овог чланка.

Србија^[1]^[2]^[3]
Serbien^[4]


Застава	Грб

Србија, 1941-1944

Географија

Континент

Регија

Химна

Престоница

Становништво

3.810.000 (1941.)

Друштво

Званични језици

српски, немачки

Религија

православље, католицизам, протестантизам, ислам

Валута

Динар

Владавина

Титула владара

Владар

Други владар

Историјско доба

Оснивање

Престанак

Догађаји

Претходници и наследници

Претходиле су:

Наследиле су:

Краљевина Југославија

Демократска Федеративна Југославија

Краљевина Србија

Федерална Држава Србија

[[Портал:]]

Србија (у неким изворима позната и као Недићева Србија) је у току Другог светског рата (од 1941. до 1944. године) била марионетска држава^[5]^[6]^[7]^[8]^[9]^[10] и протекторат под окупацијом војске Нацистичке Немачке. Врховну власт на овој територији представљала је немачка војна управа позната као Војна Управа у Србији (немачки: Militärverwaltung in Serbien), док су домаће квислиншке органе власти, подређене војној управи, чиниле две српске владе: Комесарска управа Милана Аћимовића (1941.) и Влада народног спаса Милана Недића (1941-1944). Подручје окупиране Србије обухватало је већи део територије касније познате као Централна Србија, северни део Косова (околина Косовске Митровице) и Банат (који је имао специјалан статус у оквиру Србије и локалну немачку управу).

Историјат [уреди]

Окупацијом и поделом Југославије од стране Сила осовине 1941. године, створена је марионетска држава Србија, која се налазила под немачком војном управом, а простирала се на већем делу територије касније познате као Централна Србија, северном делу Косова (околина Косовске Митровице) и подручју Баната, које је, иако у саставу Србије, имало аутономију и било под фактичком управом локалне немачке националне мањине. 30. априла 1941. године, у Србији је формирана цивилна квислиншка управа позната као Комесарска управа Милана Аћимовића.

Услед доласка великог броја избеглица из свих крајева окупиране Југославије изван подручја Србије, Комесарска влада ствара засебан Комесаријат за избеглице. Немци су из анектираних делова Словеније на територију Србије преселили и око 20.000 Словенаца.

Дана 7. јула 1941. године комунистичка партија започиње оружане акције против немачке окупације, вршећи саботаже и нападајући немачке снаге, на шта немачки окупатори узвраћају одмаздама и стрељањима недужних цивила (за једног погинулог немачког војника било би стрељано 100, а за рањеног 50 српских цивила). Услед ових догађаја, представници квислиншке цивилне управе у Србији закључују да би наставком партизанских акција и немачких одмазда, српски народ био ускоро потпуно истребљен. Дошло се до закључка да је постојећа Комесарска влада слаба и да треба да поднесе оставку, а да је од Немаца потребно тражити већа права и гаранције, као и дозволу за повећање оружаних српских одреда, који би се могли употребити за гушење партизанских дејстава.

Милан Недић

Пошто је Комесарска управа поднела оставку, формирана је (29. августа 1941.) нова квислиншка влада позната као Влада народног спаса Милана Недића. У првој половини септембра, влада је одржала седницу на којој се доноси закључак да постојећи жандармеријски одреди нису у стању да се боре против партизана који, убијајући Немце, изазивају репресалије и казнене експедиције. Тада је изнет предлог да се формирају посебне добровољачке јединице, које би биле употребљене за борбу против партизана. После ове седнице владе, долази до формирања Српске добровољачке Команде односно Српског добровољачког корпуса (СДК), које је започело 15. септембра 1941.

Због напада партизана и четника, Немци су у септембру и октобру 1941. године извршили крваве одмазде над српским цивилима у Мачви, Краљеву и Крагујевцу. У Краљеву су због 23 убијена немачка војника стрељали преко 2.300 Срба или сваког трећег становника овог града. Немци су истицали да ће, уколико ове одмазде „не могу опаметити српски народ”, Србија бити подељена између Независне Државе Хрватске, Мађарске, Бугарске и Албаније.

У јесен 1941. партизани су на југозападу Србије формирали велику слободну територију познату као Ужичка република, а у то време долази и до оружаног сукоба између партизана и четника и раскида њиховог споразума о заједничком раду. У оружаном слому Ужичке републике учествују заједнички четници ЈВУО, српски добровољачки корпус, жандарми и четници Косте Пећанца. Многи четнички одреди легализовани су тада као владини, а Милан Недић шаље за Љиг и Равну гору новац, опрему, муницију, обућу и храну, како би помогао покрет Драже Михаиловића.

Фебруара 1942. у Србији се формирају владине оружане формације познате као Српска државна стража (СДС), Српска гранична стража (СГС) и Српска градска стража (СГрС). Српска државна стража са Српском граничном стражом бројала је око 18.000 људи.

У лето 1942. године дошло је до кризе владе у Србији због одлуке Немаца да из Србије извезу у Немачку 2.000 вагона пшенице. Пошто је влада ову пшеницу наменила за помоћ сиромашнима и избеглицама, неки министри из владе поднели су оставку, а и сам Милан Недић је најавио сопствену оставку уколико се не одустане од извоза пшенице. Немци су тада одустали од своје првобитне намере и из Србије су извезли само мању количину жита и то тек пошто су задовољене потребе становништва. После ове кризе, влада је 8. октобра 1942. реконструисана, када уместо старих, у њу улазе четири нова министра.

Овај чланак је део серије о
историји Србије

Србија пре Срба

Праисторија на тлу Србије (Лепенски Вир • Старчево •
Винча • Ватин • Босут) Историја Србије у старом веку (Скордисци • Дарданци • Трибали •
Римско доба • Јазиги) Рани средњи век (Краљевина Гепида • Досељавање Словена •
Досељавање Срба • Бела Србија)

Србија у средњем веку

Српске земље (Рашка • Босна • Дукља / Зета • Захумље • Травунија • Паганија) Краљевина Србија Сремска краљевина Српско царство (Урошево царство • Синишино царство) Распад cрпског царства (Моравска Србија • Земља Алтомановића •
Зета • Земља Бранковића •
Земља Мрњавчевића • Земља Драгаша •
Маричка битка • Косовска битка) Српска деспотовина

Србија под Османлијама

Пад Србије под турску власт Царство Јована Ненада Војводство Радослава Челника Банатски устанак Велика сеоба Срба Српска револуција (Први српски устанак • Други српски устанак)

Србија под Хабзбурзима

Војна крајина Краљевина Србија (1718—1739) Нова Србија Славеносрбија Кочина крајина Српска Војводина Војводство Србија и Тамишки Банат

Модерна Србија

Кнежевина Србија Краљевина Србија (Први светски рат) Краљевина Југославија Недићева Србија (Комесарска управа • Влада народног спаса • Ужичка република • НОБ) СР Србија Србија у СРЈ и СЦГ Република Србија

Регионалне историје: Хронологија историје Београда Историја Војводине Историја Јужне и источне Србије Историја Косова и Метохије Историја Шумадије и западне Србије

Овај шаблон: п • р • у

Категорија: Историја Србије

Током 1944. године, градове у Србији бомбардовали су савезнички авиони и том приликом је погинуло преко 10.000 Срба. Због очекиваног доласка совјетске Црвене армије у Србију у јесен 1944. године, Милан Недић распушта своју владу а први министри напуштају Београд 4. октобра. Милан Недић напушта Београд 6. октобра, да би у град убрзо ушла совјетска Црвена армија, чиме се означава завршетак окупације и престанак постојања марионетске државе Србије. Уместо ове државе, нове комунистичке власти ће, у оквиру обновљене Југославије, формирати Федералну Државу Србију.

Администрација [уреди]

За више информација видети Комесарска управа Милана Аћимовића, Влада народног спаса Милана Недића и Војна управа у Србији

Србија је била једина територија Краљевине Југославије на којој су Немци наметнули војну окупациону управу, углавном због кључних транспортних праваца и важних ресурса који су се налазили на овом подручју. Србијом је као врховна власт управљала немачка Војна Управа у Србији (нем. Militärverwaltung in Serbien), док су марионетске српске владе биле одговорне немачкој војној администрацији, која је често имала паралелне ланце командовања и контроле, тако да су марионетски министри били одговорни различитим немачким функционерима за различите аспекте.

Територија, границе и управна подела [уреди]

Марионетска држава Србија је формирана на делу територије историјске (предкумановске) Србије и подручју Баната под управом локалних Немаца, који су код Хитлера издејствовали да Банат не окупирају мађарске или румунске трупе. На северозападу, Србија се граничила са Мађарском, на западу са НДХ, на југу са италијанским протекторатима Црном Гором и Албанијом, на југоистоку са Бугарском и на североистоку са Румунијом.

Србија је у почетку административно била подељена на три бановине: Дунавску са седиштем у Смедереву, Моравску са седиштем у Нишу и Дринску са седиштем у Ужицу. Уз ове бановине је постојало и засебно подручје управе града Београда. 26. децембра 1941. долази до укидања бановина и нове поделе на 14 округа. У саставу округа налазио се 101 срез. Окрузи су били следећи:

Округ Шабац
Округ Ваљево
Округ Ужице
Округ Београд
Округ Крагујевац
Округ Краљево
Округ Ивањица
Округ Велики Бечкерек (обухватао је подручје Баната)
Округ Пожаревац
Округ Јагодина
Округ Крушевац
Округ Зајечар
Округ Ниш
Округ Лесковац

Првобитне границе Србије 1941. године (са источним Сремом)
Границе Србије 1941-1944. године, након предаје источног Срема Независној Држави Хрватској

Административна подела Србије на бановине, 1941.
Административна подела Србије на округе, 1941-1944.

Демографија [уреди]

Подручје Србије имало је око 3.800.000 становника, од чега 80% Срба. Преостало становништво састојало се од Немаца, Мађара, Хрвата, Румуна, Влаха, Јевреја, Рома, Словака, Албанаца и југословенских муслимана - Бошњака.

Извори [уреди]

^ http://animalonstamps.files.wordpress.com/2009/11/serbia-1.jpg?w=448&h=331
^ http://1389.org.rs/dok/nacisticki%20plakat.jpg
^ Worldcoingallery.com, Приступљено 31. 3. 2013.
^ http://www.soleryllach.com/subastas/Subasta0330-1/imgLotes/30/3071g.jpg
^ „"the other puppet state, Serbia"“. Books.google.rs Приступљено 31. 3. 2013.
^ „"Germany established the puppet state of Serbia"“. Books.google.rs. 30. 6. 2008. Приступљено 31. 3. 2013.
^ „"A puppet state of Serbia was created"“. Books.google.rs Приступљено 31. 3. 2013.
^ „"a small puppet state of Serbia was established"“. Books.google.rs. 13. 3. 1977. Приступљено 31. 3. 2013.
^ „"recreated country of Serbia"“. Google.rs Приступљено 31. 3. 2013.
^ „"The Axis also created two quisling states: Croatia and Serbia"“. Google.rs Приступљено 31. 3. 2013.

Литература [уреди]

Петрановић, Бранко (1992). Србија у Другом светском рату 1939-1945. Београд: Војноиздавачки и новински центар.
Костић, Бошко Н. (1949). За историју наших дана - Одломци из записа за време окупације. Лил.
Маношек, Валтер (2007). Холокауст у Србији. Београд.
Недић, Александар (2009). Милан Недић - мајка или маћеха. Београд.
Костић, Лазо М. (2000). Армијски ђенерал Милан Недић. Нови Сад.
Глишић, Венцеслав (1986). Ужичка република. Београд.
Ђурић, Рајко; Антун Милетић (2008). Историја холокауста Рома. Београд.
Самарџић, Милослав (2011). Крвави васкрс 1944 - Савезничка бомбардовања српских градова. Београд.
Ђорђевић, Бојан (2008). Српска култура под окупацијом. Београд.
Ћирковић, Симо Ц. (2009). Ко је ко у Недићевој Србији: 1941-1944. Београд.
Милосављевић, Оливера (2006). Потиснута истина - колаборација у Србији 1941-1944.. Београд: Хелсиншки одбор за људска права у Србији. ISBN 86-7208-129-3.