Срби у Њемачкој

Из Википедије, слободне енциклопедије
Део серија чланака о
Србима
Serbian Cross.svg

Српска култура
Књижевност · Музика
Уметност · Кинематографија
Кухиња · Племена
Народна ношња

По регијима или земљама
(укључујући дијаспору)
Србија (Војводина · Космет)
БиХ (Српска · ФБиХ) · Црна Гора
Хрватска (Далмација) · Македонија
Мађарска · Румунија · Албанија
Словенија · Грчка · Бугарска
Немачка · Француска · Аустрија
Швајцарска · Канада · САД · Мексико
Аустралија · Африка · Русија
Украјина · Енглеска · Шведска
Аргентина · Турска · Словачка
По градовима
Беч · Будимпешта · Париз
Ванкувер · Чикаго · Загреб
Мостар · Сарајево · Темишвар · Трст
Коморан
Подгрупе и сродни народи
Бокељи · Бошњаци · Буњевци
Горанци · Јањевци · Крашовани
Македонци ·Муслимани · Торлаци
Хрвати · Црногорци · Шокци
Југословени · Јужни Словени

Српске земље
Србија (Војводина · Космет)
ЦГ · БиХ (РС · Брчко · ФБиХ)

Српска православна црква
Патријарси · Светитељи
Устројство · Манастири

Српски језици и наречја
српски · српскохрватски
ужички · ромско-српски
старословенски · славеносрпски
штокавски · торлачки · шатровачки

Историја · Владари
Порекло Срба

Прогањање Срба
Србофобија · Јасеновац
Независна Држава Хрватска
Крагујевачки октобар

п  р  у

Срби, као и остали народи са подручја бивше Југославије који су мигрирали у Њемачку, су интегрисани у њемачко друштво.

Број Срба у Њемачкој[уреди]

Између 1970. и 1990, Срби су већином мигрирали према државама са њемачким говорним подручјем.

Данас, скоро милион Срба прве, друге и треће генерације живи у Аустрији, Швајцарској, Лихтенштајну и Њемачкој.

О броју Срба у Њемачкој постоје различити подаци. Већина Срба и њихових потомака живи у Њемачкој, то је око 700.000 људи.[1] Процјењује се[2] да је крајем 2008. у Њемачкој живјело око 200.000 особа српске националности са држављанствима Србије, Босне и Херцеговине и Црне Горе. По њемачком Савезном уреду за миграцију и избјеглице[3] у Њемачкој живи преко 400.000 Срба.

Процеси имиграције Срба у Њемачку[уреди]

Послије Другог свјетског рата и за вријеме 1950.- тих, мање групе имиграната се досељавају у Њемачку. Те групе су већином чинили хрватски националисти и српски монархисти који су бјежали од новостворене комунистичке власти у Југославији.

Почетком 1960.- тих из Југославије у Њемачку пристижу радници. Убрзо по доласку они, као и остали народи са подручја СФРЈ, почињу да се идентификују као Југословени и стварају југословенске заједнице. Већина их је стигла као обучени радници и веома су се брзо уклопили у њемачко друштво.

Распад Југославије је резултовао и драстичним регруписањем дијаспоре. Растући национализам у Југославији подијелио је и југословенску дијаспору по етничким линијама.

Извори[уреди]

  1. ^ Број Срба у Њемачкој по подацима Цетралног савјета Срба у Њемачкој., Приступљено 25. 4. 2013.
  2. ^ Процјена броја становника српске националности у Њемачкој 2008. по статистици њемачког савезног завода за статистику
  3. ^ Њемачки Савезни уред за миграцију и избјеглице, Приступљено 25. 4. 2013.