Срби у Америци

Из Википедије, слободне енциклопедије
Део серија чланака о
Србима
Serbian Cross.svg

Српска култура
Књижевност · Музика
Уметност · Кинематографија
Кухиња · Племена
Народна ношња

По регијима или земљама
(укључујући дијаспору)
Србија (Војводина · Космет)
БиХ (ФБиХ) · Црна Гора
Хрватска (Далмација) · Македонија
Мађарска · Румунија · Албанија
Словенија · Грчка · Бугарска
Немачка · Француска · Аустрија
Швајцарска · Канада · САД · Мексико
Аустралија · Африка · Русија
Украјина · Енглеска · Шведска
Аргентина · Турска · Словачка
По градовима
Беч · Будимпешта · Париз
Ванкувер · Чикаго · Загреб
Мостар · Сарајево · Темишвар · Трст
Коморан
Подгрупе и сродни народи
Бокељи · Бошњаци · Буњевци
Горанци · Јањевци · Крашовани
Македонци ·Муслимани · Торлаци
Хрвати · Црногорци · Шокци
Југословени · Јужни Словени

Српске земље
Србија (Војводина · Космет)
ЦГ · БиХ (РС · Брчко · ФБиХ)

Српска православна црква
Патријарси · Светитељи
Устројство · Манастири

Српски језици и наречја
српски · српскохрватски
ужички · ромско-српски
старословенски · славеносрпски
штокавски · торлачки · шатровачки

Историја · Владари
Порекло Срба

Прогањање Срба
Србофобија · Јасеновац
Независна Држава Хрватска
Крагујевачки октобар

п  р  у

Срби у Америци су грађани Сједињених Америчких Држава који се изјашњавају да су српског порекла.

Први Србин досељен у Америку био је Ђорђе Шагић 1814. године, у Америци назван Џорџ Фишер (1795—1873).[1]

Демографија[уреди]

Број Срба у Америци[уреди]

Према процени из 2005. 1.023.993 Американаца се изјаснило као Срби.[тражи се извор од 03. 2014.] У метрополитанском подручју Чикага живи највећи број Срба у Сједињеним Америчким Државама. Ово се може видети у великом броју црквених комплекса, као што је црква светог Симеона Мироточивог која се налази у источном делу Чикага, манастир Нова Грачаница који се налази у градићу Треће језеро и један од најзначајнијих манастир Св. Саве у Либертивилу, ИЛ у коме је смештен и српски православни богословски факутет. Остале битне заједнице Србо-Американаца се налазе у Бафалу, Кливленду, Детроиту, Индијанаполису, Питсбургу, Лос Анђелесу као и у Јужној Калифорнији (у граду Сан Дијегу), Финиксу (од осамдесетих година двадесетог века, те у Гринсбору од деведесетих година двадесетог века. Многи Срби у Америци су се изјаснили као Југословени, Власи или Бошњаци. У Америци има 359.254 који се изјашњавају као Југословени.[тражи се извор од 03. 2014.]

Историја[уреди]

Срби у Кливленду[уреди]

Срби у Кливленд долазе у два наврата, почетком 20. века и после Другог светског рата. Лазар Кривокапић, који је био Србин из Црне Горе, који је овде дошао 1893.је остао запамђен као први Србин у Кливленду.

Срби у Калифорнији[уреди]

У другој половини 19. века, већина Срба у Калифорнији је живео у мањим градовима, али су се касније почели селити у веће градове.

Срби у Калифорнији су формирали друштвено-културне организације, цркве и школе, заједнице и парохије. Они су у почетку били уједињени са Русима и Грцима и на тај начин су били део мешовите православне парохије. Руским духовницима није сметало то што је српска парохија имала различите обичаје од њих као нпр. језик, традицију, крсну славу и сл.

Данас, највећи број Срба у Калифорнији живи у Лос Анђелесу.

Срби у Чикагу[уреди]

Чикаго се сматра српским упориштем у Америци.

1872. у Чикаго стиже први Србин, Иван Вучетић. Прва српска организација у Чикагу, „Обилић“, је основана давне 1878. Већ 1893. је одржана прва српска парада у Чикагу на авенији Мичиген. Михајло Пупин је живео у Чикагу.

Референце[уреди]