Срби у Босни и Херцеговини

Из Википедије, слободне енциклопедије
Срби у Босни и Херцеговини
Makarije Sokolovic2.JPG Saint Basil of Ostrog.jpg Sava Vladislavic Raguzinski.jpeg Filip Visnjic guslar.jpg
Sima Milutinovic Sarajlija.jpg Petr Pecija.jpg Mico Ljubibratic 1875 HumL.png Aleksa Santic.JPG
Jovan Ducic.jpg Petar Kocic.jpg Vladimir Corovic.jpg Andric Ivo.jpg
G Princip (cropped).jpg Mselimovic.jpg Branko Copic.jpg Emir Kusturica Bruxelles05.jpg
Укупна популација
Срби у Босни и Херцеговини: 1.479.930
Популација
Језици
српски језик (ијекавски изговор)
Религија
Углавном православна, мањим делом атеисти
Етничке групе

Индо-Европска

  Словени
    Јужни Словени
Део серија чланака о
Србима
Serbian Cross.svg

Српска култура
Књижевност · Музика
Уметност · Кинематографија
Кухиња · Племена
Народна ношња

По регијима или земљама
(укључујући дијаспору)
Србија (Војводина · Космет)
БиХ (Српска · ФБиХ) · Црна Гора
Хрватска (Далмација) · Македонија
Мађарска · Румунија · Албанија
Словенија · Грчка · Бугарска
Немачка · Француска · Аустрија
Швајцарска · Канада · САД · Мексико
Аустралија · Африка · Русија
Украјина · Енглеска · Шведска
Аргентина · Турска · Словачка
По градовима
Беч · Будимпешта · Париз
Ванкувер · Чикаго · Загреб
Мостар · Сарајево · Темишвар · Трст
Коморан
Подгрупе и сродни народи
Бокељи · Бошњаци · Буњевци
Горанци · Јањевци · Крашовани
Македонци ·Муслимани · Торлаци
Хрвати · Црногорци · Шокци
Југословени · Јужни Словени

Српске земље
Србија (Војводина · Космет)
ЦГ · БиХ (РС · Брчко · ФБиХ)

Српска православна црква
Патријарси · Светитељи
Устројство · Манастири

Српски језици и наречја
српски · српскохрватски
ужички · ромско-српски
старословенски · славеносрпски
штокавски · торлачки · шатровачки

Историја · Владари
Порекло Срба

Прогањање Срба
Србофобија · Јасеновац
Независна Држава Хрватска
Крагујевачки октобар

п  р  у


Срби су један од три конститутивна народа Босне и Херцеговине, који у највећем броју живе у Републици Српској, једном од два ентитета земље. Осим у Републици Српској, гдје Срби чине око 88% становништва , Срби живи додуше у јако малом броју и у другом ентитету Босне и Херцеговине, Федерацији Босне и Херцеговине, гдје их је око 1% у цјелокупном становништву. У Босни и Херцеговини Срби насељавају области: Крајине, Семберије, Источне Херцеговине, Посавине и Подриња.

Становништво[уреди]

У Босни и Херцеговини живи према неслужбеним процјенама 1.239.930 Срба, те чине 32,7% становништва Босне и Херцеговине. Срби највећим дијелом живе у Републици Српској, док их у Федерације Босне и Херцеговине има у занемаривом броју, у Унско-санском и Кантону 10. Срби су територијално најраспрострањенији народ у Босни и Херцеговини. Говоре српским језиком ијекавског изговора, и већином су православне вјере, док мали број њих чине атеисти.

Историја Срба у Босни и Херцеговини[уреди]

Србија у средњем вијеку[уреди]

Vista-xmag.png За више информација видети Историја Србије у средњем веку, Босна у средњем веку, Краљевина Босна и Војводство Светог Саве

Босна и Херцеговина у саставу Османског царства[уреди]

Vista-xmag.png За више информација видети Османско царство, Босански пашалук, Пећка патријаршија и Грдан (војвода)

Опадање моћи Отоманске царевине[уреди]

Vista-xmag.png За више информација видети Бечки рат, Северна Босна (1718—1739), Карађорђева Србија, Машићка буна, Босански беговат, Требавска буна, Херцеговачки пашалук и Босански вилајет

Невесињска пушка и Берлински конгрес[уреди]

Vista-xmag.png За више информација видети Невесињска пушка, Берлински конгрес, Босна и Херцеговина (1878—1918), Анексиона криза, Сарајевски атентат и Први светски рат

Ослобођење и Уједињење[уреди]

Vista-xmag.png За више информација видети Краљевина Југославија, Други светски рат, Социјалистичка Федеративна Република Југославија и Социјалистичка Република Босна и Херцеговина

Распад Југославије и Република Српска[уреди]

Vista-xmag.png За више информација видети Распад СФРЈ, Рат у Босни и Херцеговини, Република Српска и Дејтонски мировни споразум

Култура[уреди]

Допринос човјечанству[уреди]

Међу знаменитим Србима из Босне и Херцеговине налазе се писци Јован Дучић, Петар Кочић, Алекса Шантић, Иво Андрић, Меша Селимовић, Бранко Ћопић и други, гуслар и народни пјесник Филип Вишњић, Кнез Иво од Семберије, филозоф и визионар Димитрије Митриновић, сликар Коста Хакман, историчари Владимир Ћоровић и Јован Деретић, ликовни умјетник Мирко Илић и режисер Емир Кустурица.

Мехмед-паша Соколовић, Србин из Соколовића поред Вишеграда, био је велики везир (предсједник владе) у Османском царству. Макарије Соколовић је био први патријарх Српске православне цркве када је она обновљена као Пећка патријаршија 1557. године. Лука Вукаловић допринио је ослобођењу Босне од османлијске власти. Убијени премијер Србије, Зоран Ђинђић, родио се у Босанском Шамцу, а бивши предсједник Србије Борис Тадић рођен је у Сарајеву.

Од музичара најпознатији су: Здравко Чолић, Неле Карајлић, Саша Лошић, Горан Бреговић и други.

Из Босне и Херцеговине поријеклом су владаоци средњовјековне династије Мрњавчевића, као и владаоци из црногорске династије Петровића Његоша.

Историја[уреди]

1992-1995.[уреди]

У некима областима Федерације Босне и Херцеговине прије Грађанског рата, живјели су већином Срби, али су током рата те области етнички очишћене. Они су махом избјегли у Србију или у Републику Српску. Један број избјеглих Срба из Босне и Херцеговине се налази и у дијаспори. Највише избјеглица је било из западне и централне Босне и Херцеговине (Дрвар, Гламоч, Грахово, Ливно, Петровац, Травник и др.). Исту судбину су доживјели Срби из Сарајева који су прије Другог свјетског рата чинили већинско становништво Сарајева, претпоставља се да је из Сарајева исељено око 150.000 Срба.[тражи се извор од 07. 2014.]

Чедомир Антић тврди да у БиХ постоје настојања да Република Српска буде лишена овлашћења и да расту притисци за ревизију Дејтонског споразума на штету српског народа. У Федерацији БиХ није враћена само имовина Српске православне цркве. Нису враћени станови носиоцима права припадницима ЈНА, а у Федерацији БиХ не постоје, како он каже, српске школе. [1] Двојезични натписи на саобраћајним знаковима у Федерацији БиХ су постављени 2009. године, међутим на већини су обрисани натписи на ћирилици, а чести су и случајеви увриједљивих порука на рачун Срба.[2]


Регионална подјела[уреди]

Срби из БиХ према регионалној припадности могу се називати: Крајишницима, Семберцима, Херцеговцима, Подрињцима.

Српски народ у Босни и Херцеговини на попису 1991.[уреди]

Православни хришћани у БиХ, према попису из 1921. године.██ 50-100%██ 30-50%██ 0-30%
Удео Срба у БиХ по насељима 1981. године
Приватни земљишни посед Срба у БиХ 1981. године по насељима
Удео Срба у БиХ по насељима 1991. године
Етнички састав БиХ 2005. године
Удео Срба у Сарајеву по насељима 1961. године
Удео Срба у Сарајеву по насељима 1991. године
Удео Срба у Брчком по насељима 1961. године
Удео Срба у Брчком по насељима 1971. године
Удео Срба у Брчком по насељима 1981. године
Удео Срба у Брчком по насељима 1991. године

Према попису становништва у Босни и Херцеговини 1991. године, број становника изјашњених као Срби, био је следећи:

По општинама Града Сарајева:

Број Срба по општинама Босне и Херцеговине према Попису становништва из 1991.:

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Литература[уреди]



Спољашње везе[уреди]