Срби у Босни и Херцеговини

Срби у Босни и Херцеговини
Патријарх Макарије Василије Острошки Сава Владиславић Филип Вишњић Сима Милутиновић Пеција Мићо Љубибратић Шантић Јован Дучић Петар Кочић Принцип Стојановић Владимир Ћоровић Бранко Ћопић Коста Хакман Емир Кустурица
Укупна популација
Срби у Босни и Херцеговини: 1.479.930
Популација
Језици
српски језик (ијекавски изговор)
Религија
Углавном православна, мањим делом атеисти
Етничке групе
Индо-Европска   Словени     Јужни Словени

Део серија чланака о Србима Српска култура Књижевност · Музика Уметност · Кинематографија Кухиња · Племена Народна ношња По регијима или земљама (укључујући дијаспору) Србија (Војводина · Космет) БиХ (Српска · ФБиХ) · Црна Гора Хрватска (Далмација) · Македонија Мађарска · Румунија · Албанија Словенија · Грчка · Бугарска Немачка · Француска · Аустрија Швајцарска · Канада · САД Аустралија · Африка · Русија Енглеска · Шведска · Турска По градовима Беч · Будимпешта · Париз Ванкувер · Чикаго · Загреб Мостар · Сарајево · Темишвар · Трст Коморан Подгрупе и сродни народи Бокељи · Бошњаци · Буњевци Горанци · Јањевци · Крашовани Македонци ·Муслимани · Торлаци Хрвати · Црногорци · Шокци Југословени · Јужни Словени Српске земље Србија (Војводина · Космет) ЦГ · БиХ (РС · Брчко · ФБиХ) Српска православна црква Патријарси · Светитељи Устројство · Манастири Српски језици и наречја српски · српскохрватски ужички · ромско-српски старословенски · славеносрпски штокавски · торлачки · шатровачки Историја · Владари Порекло Срба Прогањање Срба Србофобија · Јасеновац Независна Држава Хрватска Крагујевачки октобар

Срби су један од три конститутивна народа Босне и Херцеговине, који у највећем броју живе у Републици Српској, једном од два ентитета земље. Осим у Републици Српској, гдје чине око 88% становништва , одређени број Срба живи и у другом ентитету Босне и Херцеговине, Федерацији Босне и Херцеговине, гдје чини око 1% становништва . У Босни и Херцеговини Срби насељавају области Босанску Крајину, Семберију, источни дио Херцеговине, Посавину, а мањим дијелом и средишњи и источни дио Босне и Херцеговине.

Чедомир Антић тврди да у БиХ постоје настојања да Република Српска буде лишена овлашћења и да расту притисци за ревизију Дејтонског споразума на штету српског народа. У Федерацији БиХ није враћена само имовина Српске православне цркве. Нису враћени станови носиоцима права припадницима ЈНА, а у Федерацији БиХ не постоје, како он каже, српске школе. Двојезични натписи на саобраћајним знаковима у Федерацији БиХ су постављени 2009. године, међутим на већини су обрисани натписи на ћирилици, а чести су и случајеви увриједљивих порука на рачун Срба.

Становништво

У Босни и Херцеговини живи 1.479.930 Срба, те чине 37,1% становништва Босне и Херцеговине. Срби углавном живе у Републици Српској, док их у Федерације Босне и Херцеговине има у Унско-санском и Кантону 10. Срби су територијално најраспрострањенији народ у Босни и Херцеговини. Говоре српским језиком ијекавског изговора, и већином су православне вјере, док је мали дио њих атеистичке.

Култура

Допринос човјечанству

Међу знаменитим Србима из Босне и Херцеговине налазе се писци Јован Дучић, Петар Кочић, Алекса Шантић, Иво Андрић, Меша Селимовић, Бранко Ћопић и други, гуслар и народни пјесник Филип Вишњић, Кнез Иво од Семберије, филозоф и визионар Димитрије Митриновић, сликар Коста Хакман, историчари Владимир Ћоровић и Јован Деретић, ликовни умјетник Мирко Илић и режисер Емир Кустурица.

Мехмед-паша Соколовић, Србин из Соколовића поред Вишеграда, био је велики везир (предсједник владе) у Османском царству. Макарије Соколовић је био први патријарх Српске православне цркве када је она обновљена као Пећка патријаршија 1557. године. Лука Вукаловић допринио је ослобођењу Босне од османлијске власти. Убијени премијер Србије, Зоран Ђинђић, родио се у Босанском Шамцу, а бивши предсједник Србије Борис Тадић рођен је у Сарајеву.

Од музичара најпознатији су: Здравко Чолић, Неле Карајлић, Саша Лошић, Горан Бреговић и други.

Из Херцеговине и Босне поријеклом су владаоци средњовјековне династије Мрњавчевића, као и владаоци из црногорске династије Петровића Његоша.

Историја

1992-1995.

У некима од области прије грађанског рата у Босни и Херцеговини живјели су већином Срби, али су током рата те области етнички очишћене. Исто тако, одређени број Срба из Босне су морали напустити своје домове током рата од 1992. до 1995. године. Они су махом избјегли у Србију или у друге крајеве БиХ где су прије њих живели други народи (Посавина, Семберија). Највише избјеглица је било из Босанске Крајине и централне Босне (Дрвар, Гламоч, Грахово, Ливно, Петровац, Травник и др.). Исту судбину су доживјели Срби Сарајева који су прије Другог свјетског рата чинили већинско становнисцтво читаве БиХ као и Сарајева, претпоставља се да се из Сарајева присилно иселило око 250 000 Срба. Велики број Срба из Босне и Херцеговине се налази у дијаспори. Дрвар и Босанско Грахово су општине, које су на попису из 1991, имале највећи проценат Срба, а данас се налазе у Федерацији БиХ.

Регионална подјела

Срби из БиХ се најчешће дијеле према регионалној припадности. Веће групе Срба су: Крајишници, Семберци, Босанци, Херцеговци. Неки Срби, најчешће из Херцеговине у прошлости су били организовани у племена.

Српски народ у Босни и Херцеговини на попису 1991.

Православни хришћани у БиХ, према попису из 1921. године.██ 50-100%██ 30-50%██ 0-30%

Удео Срба у БиХ по насељима 1981. године

Приватни земљишни посед Срба у БиХ 1981. године по насељима

Удео Срба у БиХ по насељима 1991. године

Етнички састав БиХ 2005. године

По последњем службеном попису становништва спроведеном у Босни и Херцеговини 1991. године, број становника изјашњених као Срби, по општинама, био је следећи:

• Град Сарајево - 157.143 (29,81%)

По општинама Града Сарајева:

• Вогошћа - 8.813 (35,75%)
• Илијаш - 11.325 (44,96%)
• Илиџа - 25.029 (36,84%)
• Нови Град - 37.591 (27,51%)
• Ново Сарајево - 32.899 (34,59%)
• Пале - 11.284 (68,99%)
• Стари Град - 5.150 (10,14%)
• Трново - 2.059 (29,45%)
• Хаџићи - 6.362 (26,28%)
• Центар - 16.631 (20,97%)

Остале општине у Босни и Херцеговини:

• Бановићи - 4.514 (16,97%)
• Бања Лука - 106.826 (54,58%)
• Бијељина - 57.389 (59,17%)
• Билећа - 10.628 (80,00%)
• Бихаћ - 12.689 (17,93%)
• Босанска Градишка - 35.753 (59,61%)
• Босанска Дубица - 21.728 (68,74%)
• Босанска Крупа - 13.841 (23,73%)
• Босански Брод - 11.389 (33,36%)
• Босански Нови - 25.101 (60,24%)
• Босански Петровац - 11.694 (74,86%)
• Босански Шамац - 13.628 (41,34%)
• Босанско Грахово - 7.888 (94,91%)
• Братунац - 11.475 (34,13%)
• Бреза - 2.122 (12,25%)
• Брчко - 18.128 (20,68%)
• Бугојно - 8.673 (18,49%)
• Бусовача - 623 (3,29%)
• Вареш - 3.644 (16,41%)
• Велика Кладуша - 2.266 (4,28%)
• Високо - 7.471 (16,18%)
• Витез - 1.501 (5,38%)
• Вишеград - 6.743 (31,80%)
• Власеница - 14.359 (42,30%)
• Гацко - 6.661 (61,74%)
• Гламоч - 9.951 (79,02%)
• Горажде - 9.843 (26,19%)
• Горњи Вакуф - 110 (0,43%)
• Градачац - 11.221 (19,83%)
• Грачаница - 13.558 (22,92%)
• Груде - 9 (0,05%)
• Дервента - 22.938 (40,60%)
• Добој - 39.820 (38,83%)
• Доњи Вакуф - 9.533 (38,84%)
• Дрвар - 16.608 (96,97%)
• Жепче - 2.278 (9,91%)
• Живинице - 3.525 (6,43%)
• Завидовићи - 11.640 (20,36%)
• Зворник - 30.863 (37,96%)
• Зеница - 22.433 (15,41%)
• Јабланица - 504 (3,97%)
• Јајце - 8.663 (19,24%)
• Какањ - 4.929 (8,80%)
• Калесија - 7.659 (18,31%)
• Калиновик - 2.829 (60,55%)
• Кисељак - 740 (3,06%)
• Кладањ - 3.952 (24,59%)
• Кључ - 18.506 (49,49%)
• Коњиц - 6.620 (15,08%)
• Котор Варош - 14.056 (38,14%)
• Крешево - 34 (0,50%)
• Купрес - 4.864 (50,57%)
• Лакташи - 24.176 (81,04%)
• Ливно - 3.913 (11,37%)
• Лопаре - 18.243 (56,06%)
• Лукавац - 12.169 (21,32%)
• Љубиње - 3.748 (89,83%)
• Љубушки - 65 (0,22%)
• Маглај - 13.312 (30,68%)
• Модрича - 12.534 (35,19%)
• Мостар - 23.846 (18,83%)
• Мркоњић Град - 21.057 (76,86%)
• Невесиње - 10.711 (74,13%)
• Неум - 207 (4,78%)
• Нови Травник - 4.097 (13,33%)
• Олово - 3.193 (18,83%)
• Орашје - 4.235 (14,92%)
• Оџак - 5.667 (18,85%)
• Посушје - 9 (0,05%)
• Приједор - 47.581 (42,27%)
• Прњавор - 33.508 (71,21%)
• Прозор - 45 (0,22%)
• Рогатица - 8.391 (38,17%)
• Рудо - 8.150 (70,43%)
• Сански Мост - 25.363 (42,05%)
• Скендер Вакуф - 13.263 (68,30%)
• Соколац - 10.195 (68,50%)
• Србац - 19.382 (88,74%)
• Сребреник - 5.308 (12,97%)
• Сребреница - 8.315 (22,67%)
• Столац - 3.917 (20,96%)
• Теслић - 32.962 (55,07%)
• Тешањ - 3.071 (6,33%)
• Томиславград - 576 (1,91%)
• Травник - 7.777 (10,99%)
• Требиње - 21.349 (68,87%)
• Тузла - 20.271 (15,40%)
• Угљевик - 14.468 (56,54%)
• Фојница - 157 (0,96%)
• Фоча - 18.315 (45,20%)
• Хан Пијесак - 3.674 (57,87%)
• Цазин - 778 (1,22%)
• Чајниче - 4.709 (52,57%)
• Чапљина - 3.753 (13,46%)
• Челинац - 16.554 (88,46%)
• Читлук - 19 (0,12%)
• Шековићи - 9.030 (93,77%)
• Шипово - 12.333 (79,16%)
• Широки Бријег - 148 (0,54%)

У границама данашњих општина у Босни и Херцеговини, број становника изјашњених као Срби на попису 1991. године, био је следећи:

Брчко Дистрикт

Српске земље 2010. године (приказано фактичко стање)

• Брчко - 18.128 (20,68%)

Република Српска

• Бања Лука - 106.826 (54,58%)
• Берковићи - 2.111 (60,14%)
• Бијељина - 57.389 (59,17%)
• Билећа - 10.628 (80,00%)
• Братунац - 11.475 (34,13%)
• Босански Брод - 11.105 (32,87%)
• Вишеград - 6.743 (31,80%)
• Власеница - 6.396 (35,72%)
• Вукосавље - 1.186 (40,43%)
• Гацко - 6.661 (61,74%)
• Градишка - 35.753 (59,61%)
• Дервента - 22.938 (40,60%)
• Добој - 39.591 (45,78%)
• Доњи Жабар - 2.636 (62,52%)
• Зворник - 27.665 (40,80%)
• Источна Илиџа - 5.688 (71,47%)
• Источни Дрвар - 60 (98,36%)
• Источни Мостар - 95 (17,21%)
• Источни Стари Град - 1.033 (92,89%)
• Источно Ново Сарајево - 4.047 (79,72%)
• Језеро - 1.082 (55,28%)
• Калиновик - 2.803 (65,70%)
• Кнежево - 13.903 (89,94%)
• Козарска Дубица - 21.728 (68,74%)
• Костајница - 4.041 (64,85%)
• Котор Варош - 14.056 (38,14%)
• Крупа на Уни - 2.697 (97,15%)
• Купрес (Република Српска) - 783 (98,86%)
• Лакташи - 24.176 (81,04%)
• Лопаре - 16.112 (82,13%)
• Љубиње - 3.748 (89,83%)
• Милићи - 7.931 (49,45%)
• Модрича - 12.534 (35,19%)
• Мркоњић Град - 21.056 (79,94%)
• Невесиње - 10.673 (76,99%)
• Ново Горажде - 772 (17,27%)
• Нови Град - 21.060 (59,43%)
• Осмаци - 3.617 (48,43%)
• Оштра Лука - 3.263 (63,22%)
• Пале - 10.763 (74,70%)
• Пелагићево - 7.677 (51,85%)
• Петровац - 372 (99,20%)
• Петрово - 10.741 (94,16%)
• Приједор - 47.581 (42,27%)
• Прњавор - 33.508 (71,21%)
• Рибник - 8.644 (98,43%)
• Рогатица - 8.316 (38,00%)
• Рудо - 8.150 (70,43%)
• Соколац - 10.195 (68,50%)
• Србац - 19.382 (88,74%)
• Сребреница - 8.315 (22,67%)
• Теслић - 31.690 (54,10%)
• Требиње - 20.432 (69,91%)
• Трново - 1.396 (39,15%)
• Угљевик - 14.446 (81,12%)
• Фоча - 16.869 (47,53%)
• Хан Пијесак - 3.424 (56,17%)
• Чајниче - 4.709 (52,57%)
• Челинац - 16.554 (88,46%)
• Шамац - 13.307 (52,98%)
• Шековићи - 9.030 (93,77%)
• Шипово - 12.333 (79,16%)

Федерација Босне и Херцеговине

• Град Сарајево - 133.695 (27,11%)

По општинама Града Сарајева:

• Вогошћа - 8.813 (35,75%)
• Илијаш - 11.299 (45,68%)
• Илиџа - 19.367 (32,04%)
• Нови Град - 37.194 (27,43%)
• Ново Сарајево - 29.249 (32,12%)
• Стари Град - 4.117 (8,29%)
• Трново - 663 (19,35%)
• Хаџићи - 6.362 (26,28%)
• Центар - 16.631 (20,97%)

остале општине:

• Бановићи - 4.514 (16,97%)
• Бихаћ - 14.391 (19,86%)
• Босанска Крупа - 11.053 (28,63%)
• Босански Петровац - 11.322 (74,26%)
• Босанско Грахово - 7.888 (94,91%)
• Бреза - 2.122 (12,25%)
• Бугојно - 8.673 (18,49%)
• Бужим - 91 (0,53%)
• Бусовача - 623 (3,29%)
• Вареш - 3.644 (16,41%)
• Велика Кладуша - 2.266 (4,28%)
• Високо - 7.471 (16,18%)
• Витез - 1.501 (5,38%)
• Гламоч - 9.951 (79,02%)
• Горажде - 9.071 (27,40%)
• Горњи Вакуф-Ускопље - 110 (0,43%)
• Градачац - 3.544 (8,48%)
• Грачаница - 2.817 (5,90%)
• Груде - 9 (0,05%)
• Дрвар - 14.846 (96,76%)
• Добој Исток - 185 (1,91%)
• Добој Југ - 19 (0,58%)
• Добретићи - 6 (0,12%)
• Домаљевац-Шамац - 290 (4,42%)
• Доњи Вакуф - 9.364 (38,42%)
• Жепче - 2.398 (7,29%)
• Живинице - 3.525 (6,43%)
• Завидовићи - 11.626 (22,19%)
• Зеница - 23.705 (16,14%)
• Јабланица - 504 (3,97%)
• Јајце - 7.582 (17,18%)
• Какањ - 4.929 (8,80%)
• Калесија - 4.042 (11,77%)
• Кисељак - 740 (3,06%)
• Кладањ - 3.645 (22,84%)
• Кључ - 9.862 (34,47%)
• Коњиц - 6.647 (15,01%)
• Крешево - 34 (0,50%)
• Купрес - 4.081 (46,23%)
• Ливно - 3.913 (11,37%)
• Лукавац - 11.761 (20,75%)
• Љубушки - 65 (0,22%)
• Маглај - 9.788 (28,49%)
• Мостар - Југ - 1.991 (24,51%)
• Мостар - Југоисток - 944 (9,07%)
• Мостар - Југозапад - 5.510 (12,68%)
• Мостар - Сјевер - 4.945 (35,43%)
• Мостар - Стари Град и централна зона - 5.454 (20,97%)
• Мостар - Запад - 4.932 (19,96%)
• Неум - 207 (4,78%)
• Нови Травник - 4.097 (13,33%)
• Олово - 3.372 (20,24%)
• Орашје - 1.599 (6,62%)
• Оџак - 4.796 (16,66%)
• Пале-Прача - 596 (29,15%)
• Посушје - 9 (0,05%)
• Прозор - 45 (0,22%)
• Равно - 917 (51,77%)
• Сански Мост - 22.100 (40,07%)
• Сапна - 3.198 (23,68%)
• Сребреник - 5.308 (12,97%)
• Столац - 1.806 (11,90%)
• Теочак - 235 (2,93%)
• Тешањ - 1.547 (3,76%)
• Томиславград - 576 (1,91%)
• Травник - 7.300 (10,41%)
• Тузла - 20.002 (15,23%)
• Усора - 95 (1,06%)
• Фојница - 157 (0,96%)
• Фоча-Устиколина - 1.455 (28,77%)
• Цазин - 778 (1,22%)
• Чапљина - 3.753 (13,46%)
• Челић - 1.918 (15,10%)
• Читлук - 19 (0,12%)
• Широки Бријег - 148 (0,54%)

Литература

• Нова историја српског народа, Београд: Наш Дом 2000. (Душан Батаковић, коаутори: А. Фотић, М. Ст. Протић, Н. Самарџић)

Види још

• Срби
• Срби у Војводини
• Срби у Хрватској
• Срби у Републици Македонији
• Срби у Хрватској
• Срби у Црној Гори
• Српски језик
• Босна и Херцеговина

Спољашње везе

Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Срби у Босни и Херцеговини