Срби у Мостару

Из Википедије, слободне енциклопедије
Део серија чланака о
Србима
Serbian Cross.svg

Српска култура
Књижевност · Музика
Уметност · Кинематографија
Кухиња · Племена
Народна ношња

По регијима или земљама
(укључујући дијаспору)
Србија (Војводина · Космет)
БиХ (ФБиХ) · Црна Гора
Хрватска (Далмација) · Македонија
Мађарска · Румунија · Албанија
Словенија · Грчка · Бугарска
Немачка · Француска · Аустрија
Швајцарска · Канада · САД · Мексико
Аустралија · Африка · Русија
Украјина · Енглеска · Шведска
Аргентина · Турска · Словачка
По градовима
Беч · Будимпешта · Париз
Ванкувер · Чикаго · Загреб
Мостар · Сарајево · Темишвар · Трст
Коморан
Подгрупе и сродни народи
Бокељи · Бошњаци · Буњевци
Горанци · Јањевци · Крашовани
Македонци ·Муслимани · Торлаци
Хрвати · Црногорци · Шокци
ШопиТорбешиМијаци

Српске земље
Србија (Војводина · Космет)
ЦГ · БиХ (РС · Брчко · ФБиХ) • МК
РХАЛ

Српска православна црква
Патријарси · Светитељи
Устројство · Манастири

Српски језици и наречја
српски · српскохрватски
ужички · ромско-српски
старословенски · славеносрпски
штокавски · торлачки · шатровачки

Историја · Владари
Порекло Срба

Прогањање Срба
Србофобија · Јасеновац
Независна Држава Хрватска
Крагујевачки октобар

п  р  у

Срба у општини Мостар, по попису из 1991. године, је било 23.846 (18,83% становништва), а у самом граду Мостару 14.142 (18,64%). Данас, послије рата у Босни и Херцеговини, мало их је остало у граду. Већина се одселила а повратника је врло мало. Према процјенама федералног завода за статистику федерације Босне и Херцеговине из 2003. године, Срба у Мостару има 3.644.

Историја[уреди]

Култура[уреди]

Пјевачко удружење „Гусле“ основано је у Мостару 18. децембра 1888. Имало је око 50 оснивача, а за предсједника је изабран Јово Р. Шола.

Часопис „Зора: Часопис за забаву, поуку и књижевност“ (познатији као Зора) излазио је од 1896. године.

Видовдански покољ[уреди]

На Видовдан 1941. године усташе су хапсиле и убијале мостарске Србе, међу њима и знамените личности као и свештенике. Око 30 Срба бачено је у јаму изнад Читлука, 10 km од Мостара.[1][2][3]

Усташе су побиле и цијело братство манастира Житомислића и бациле у Видоњску јаму, на десној обали Неретве. Крајем 1941. године манастирске конаке су запалили усташе и Немци, пошто су претходно опљачкали ризницу, архиву и библиотеку.

У јуну 1992. године Хрвати су спалили и уништили исти манастир.

Цркве[уреди]

Током рата у Босни и Херцеговини, 1993. године, хрватски ексремисти су уништили Саборну цркву Св. Тројице и Цркву Рођења Пресвете Богородице (познате и као Нова и Стара православна црква), које датирају из средине 19. вијека.[4][5]

Знамените личности[уреди]

Међу знаменитим Србима који су рођени или су живјели у граду су:

Јован Дучић, Владимир Ћоровић, Светозар Ћоровић, Алекса Шантић, Смаил-ага Ћемаловић, Осман Ђикић, Душан Бајевић, и Перо Зубац.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Архив Југославије, ЗКРЗ БиХ, инв. бр. 55.802 & 55.325
  2. ^ Архив Херцеговине, фонд Окружног суда у Мостару, бр. Ко. 248/1946
  3. ^ Споменица Мостара 1941-1945
  4. ^ ICTY indictment against the Croat Herzeg-Bosnia leadership, Statement of the Case, Article 27, 2003.
  5. ^ Prof. Michael Sells' page documenting the destruction, Приступљено 25. 4. 2013.

Спољашње везе[уреди]