Срби у Румунији

Из Википедије, слободне енциклопедије
Срби у Румунији
Tsar Jovan Nenad monument.jpg Savabrankovic.jpg Grof Đorđe Branković.jpg
DositejObradović.jpg Sava Tekelija by Mor Than.jpg DimitrijeTirol.jpg
MilanIV.jpg Knez Arsen Karađorđević.jpg
Укупна популација
Популација
Језици
српски језик
Религија
Етничке групе

Индо-Европска

  Словени
    Јужни Словени
Део серија чланака о
Србима
Serbian Cross.svg

Српска култура
Књижевност · Музика
Уметност · Кинематографија
Кухиња · Племена
Народна ношња

По регијима или земљама
(укључујући дијаспору)
Србија (Војводина · Космет)
БиХ (Српска · ФБиХ) · Црна Гора
Хрватска (Далмација) · Македонија
Мађарска · Румунија · Албанија
Словенија · Грчка · Бугарска
Немачка · Француска · Аустрија
Швајцарска · Канада · САД · Мексико
Аустралија · Африка · Русија
Украјина · Енглеска · Шведска
Аргентина · Турска · Словачка
По градовима
Беч · Будимпешта · Париз
Ванкувер · Чикаго · Загреб
Мостар · Сарајево · Темишвар · Трст
Коморан
Подгрупе и сродни народи
Бокељи · Бошњаци · Буњевци
Горанци · Јањевци · Крашовани
Македонци ·Муслимани · Торлаци
Хрвати · Црногорци · Шокци
Југословени · Јужни Словени

Српске земље
Србија (Војводина · Космет)
ЦГ · БиХ (РС · Брчко · ФБиХ)

Српска православна црква
Патријарси · Светитељи
Устројство · Манастири

Српски језици и наречја
српски · српскохрватски
ужички · ромско-српски
старословенски · славеносрпски
штокавски · торлачки · шатровачки

Историја · Владари
Порекло Срба

Прогањање Срба
Србофобија · Јасеновац
Независна Држава Хрватска
Крагујевачки октобар

п  р  у

Срби у Румунији чине признату националну мањину од стране државе Румуније, пету по бројности у држави. По последњем попису из 2002. године било је 22.562[1] припадника српске националне мањине у Румунији (око 0,1% становништва државе), што пад од 23% у односу претходни попис из 1992. године (29.408 припадника).

Културно и управно средиште румунских Срба је највећи град румунског Баната, Темишвар. Огромна већина Срба живи у његовој околини и пограничном појасу са Србијом.

Историја[уреди]

Срби у Румунији (2002)
Етничко подручје Срба и Јужних Словена у Румунији између 16. и 18. века (према Јовану Цвијићу и др Душану Ј. Поповићу)
Српски манастир Бездин
Српска православна црква у Араду

Средњи век: Постојање заједница Словена у раном средњем веку на подручју данашње западне Румуније утврђено на низу средњовековних записа, највише угарских. Крајем средњег века, надирањем Турака, уочено је померање Срба ка северу и насељавање северно од Дунава. У 15. веку оснивају се први српски манастири: Кусић, Сенђурађ, чији су ктитори били махом из куће Бранковића.

Отоманско раздобље: Османско царство владало је јужном Угарском од Мохачке битке 1522. г. до 1719. г. и Пожаревачког мира, када као послдењи део северно од Дунава, напуштају Банат. За време Турака учврстио се српски карактер већег дела Баната. Срби су живели у преко 100 малих насеља у околини Темишвара, а постојало је и око 20ак српских манастира.

Хабзбуршко раздобље: Доласком хабзбуршке власти на просторе Баната долази до насељавање несрпског становништва (Немци, Мађари, Румуни, Словаци) у прилично опустеле делове јужне Угарске, па већ у првој половини 18. века удео Срба опада. Укидањем поморишке војне границе средином века велики део Срба се исељава из овог подручја, па стожер Српства на овим просторима остаје тзв. „Банатска црна гора“, коју је чинило неколико насеља источно од Темишвара. Већина ових насеља ће очувати српски карактер све до средине 20. века. Мањи део Срба насељао је подручје источно од Темишвара, које због своје мање привлачности (побрђе) у пар малих насеља није изгубило српски карактер све до данас. Слично, овоме и подручје Банатске Клисуре, ближе Србији и у саставу Војне границе, није изгубило српски карактер до данас.

Српска Војводина и Тамишки Банат: Управна јединица Српска Војводина и Тамишки Банат постојала је од 1849. г. до 1860. г. означила први пут макар у самом називу постојање простора настањеног Србима на подручју Хабзбуршке монархије. Седиште је било у Темишвару. Међутим, удео Срба (мање од трећине укупног становништва) и маргинални положај локалних власти на подручју целе Хабзбуршке монархије није омогућио тежње српске заједице у овој управној творевини, па њено укидање није означило ништа ново за битисање Срба у Банату.

Време Аустроугарске: У раздобљу 1867—1918. г. дошло је до наглог привредног развоја Угарске, па и данашњег Баната. Развој Темишвара и пораст његовог становништва умањио је удео и значај српске заједнице у граду. И поред тога Срби су доживели напредак. Већина срских насеља је задржала српски карактер, али се у ободним деловима Баната и селима са мешовитим становништвом удео Срба смањивао.

Припајање Румунији и међуратно раздобље: Крајем 1918. г. српска војска ушла је у већи део Баната и Темишвар и потпомогла организовање српске народне власти. Међутим, каснијим мировним конференцијама новооснована Краљевина СХС није успела сачувати средишњи и источни део Баната са Темишваром и он је 1919. г. предат Румунији. Посебно тешка борба при преговорима била око положаја Банатске клисуре, настањене претежно Србима и са 3 српска манастира. Међутим, после разграничења са обе стране границе остало је приближно исти број Срба, односно Румуна - око 60 хиљада. Положај Срба у у Краљевини Румунији у следеће две деценије био је добар - основане су српске новине, основане српске културне и образовне установе. Чак је и у раздобљу фашистичке диктартуре генерала Антонескуа током Другог светског рата положај Срба био подношљив.

Комунистичко раздобље у Румунији: Послератно успостављање пријатељских односа између комунистичких Румуније и Југославије позитивно се одразило на српску мањину, иако је део Срба, покренутих ратом, прешао у Југославију. Међутим, већ 1948. г. резолуцијом Информбироа и захлађењем односа Југославије и Совјетског Савеза, дошло је до почетка најгорег доба у битисању српске националне мањине у Румунији, која је у то време била „сателит“ Совјетског Савеза. Дошло је до великих депортација Срба у Бараганску степу, гушења културног и верског живота. Додатна тешкоћа било је насељавање Румуна из остатка Румуније на напуштена имања одбеглих Немаца и других, па је румунски елемент нагло ојачан у срединама Баната где он дотле било мали или није постојао. После поновног успостављања добросуседских односа 1956. г. положај Срба се поправио, али је и даље био неповољан. Гашење српских школа и културних установа, појава мешовитих бракова између Срба и Румуна, као и „тиха“ асимилација потпомогнута од власти, допринела опадању броја припадника српске националне мањине и њеном старењу. По паду комунистичког режима у Румунији је било упола мање Срба него 50 година пре тога. Бројна насеља са српском већином, посебно око Темишвара, постала су већински румунска. У насељима где су Срби били мањина њихов број је постао симболичан.

Срби у Румунији данас: Током протекле две деценије положај Срба у Румунији се поправио, иако број припадника и даље опада. Посебна тешкоћа је велика старост припадника српске мањине и тешко остварљива могућност обнове становништва. Постоје и позитивни помаци, који се пре свега огледају у враћању одузете имовине, посебно у случају Српске православне цркве, као и обнови манастира и цркава.

Вероисповест[уреди]

Српска саборна црква и Здање Епархије Темишварске у средишту Темишвара

Срби у Румунији су махом православне вероисповести, у оквиру Темишварске епархије. У већини места где су Срби присутни постоје српске православне цркве и српска православна гробља. Као што је и уобичајено највећи број верника је у седишту епархије, Темишвару, где постоје три српске цркве, од којих је највећа Саборна црква.

Треба нагласити да се на подручју данашње Румуније, у румунском делу Баната, налази и неколико манастира, који су припадали или и данас припадају Београдској патријаршији: Базјаш, Златица, Бездин, Св. Ђурађ, Кусић. Већина њих је у релативно добром стању.

Од других вероисповести важно је напоменути да је питање Крашована као католичких Срба је још увек отворено. У новије време један сасвим мали део припадника изјашњава се као атеисти, а још мањи број се окренуо неопротестанским црквама.

Језик[уреди]

Срби у Румунији у великој већини говоре српским језиком. Говор наликује говору српског Баната, с тим што у њему због изолованости румунских Срба има више архаизама и позајмљеница из других језика. У мешовитим насељима Срби су још у прошлости говорили и другим језицима (румунски, мађарски, немачки). Данас је потпуно нормална појава да румунски Срби знају румунски језик.

Просторни размештај Срба[уреди]

Срби су настањени у низу банатских насеља у западном делу Румуније, дуж границе са матицом, Србијом и распоређени су у четири најзападнија округа: Тимиш, Караш-Северин и Арад и Мехединци. У држави постоје две мале сеоске општине са српском већином (општина Пожежена и Општина Свињица), а у једној Срби чине релативну већину становништва (Општина Соколовац). Највећи број припадника, готово једна трећина, живи у граду Темишвару. Сасвим мали број Срба живи изван Баната и то су све новији насељеници из Баната. Највише их има у престоници Букурешту, око 300 припадника.

У просторном размештају Срба могу се уочити три уже целине:

  • Банатска црна гора - Равничарски простор између Темишвара и границе са Србијом (српским делом Баната). Овде се налази највећи број насеља насељеним Србима, али ниједно нема српску већину. Највећи број припадника српске националне мањине живи у самом Темишвару и неколико села југозападно од Темишвара;
  • Банатска клисура - Простор улазног дела у Ђердапску клисуру са румунске стране. Као је погранични део ка Србији, у непосредној близини је Великог Градишта и Беле Цркве. Овде се налазе све општине са значајним уделом Срба у Румунији и неколико хомогених српских насеља;
  • Побрђе источно од Темишвара - Ово је најмања целина са пар малих села, али су ова насеља са махом српском већином. Она обухвата побрђе између Темишвара, Липове и Лугоша.

Насеља у Румунији са присутном српском националном мањином[уреди]

Округ Тимиш[уреди]

Ђердап са румунске стране код српског села Свињица

Округ Караш-Северин[уреди]

Округ Арад[уреди]

Округ Мехединци[уреди]

Познати Срби са подручја данашње Румуније[уреди]

Најпознатији Србин са подручја данашње румунске државе, Доситеј Обрадовић

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ „Тамо далеко: Срби у Румунији“ (на ср). Радио-телевизија Републике Српске. 19. 2. 2012. Приступљено 19. 2. 2012.. 

Литература[уреди]

  • Милојко Брусин, Наша разграничења са суседима 1919-1920, Нови Сад, 1998.
  • Константин К. Ђурђулеску, Istoria Bucureştilor. Din cele mai vechi timpuri pînă în zilele noastre, Букурешт, 1966., стр. 73., 268-270.
  • Алекса Ивић, Историја Срба у Војводини, Нови Сад, 1929.
  • Миодраг Милин, Вековима заједно, Темишвар, 1995.
  • Душан Поповић,Срби у Војводини, књиге 1-3, Нови Сад, 1990.
  • Милан Туторов, Мала Рашка, а у Банату, Зрењанин, 1991.

Спољашње везе[уреди]