Срби у Сарајеву
| Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен. |
Срба у Сарајеву, по попису из 1991. године, је било 157.526 (~30% становништва). Данас, после рата у Босни и Херцеговини, мало их је остало у граду. Већина се одселила, или у иностранство, или у Источно Сарајево, у Републици Српској (некадашње Српско Сарајево). За време рата су у Сарајеву постојали концентрациони логори за Срба од којих су најпознатији Виктор Бубањ, Сунце и Силос у којима је страдало 6.628 Срба. Из концентрационих логора су преко дана одвођени на принудни рад, да копају ровове муслиманској војсци или да цисте минска поља. Најпознатије мјесто где су Срби одвођени, мучени и брутално убијани одсецањем главе је јама Казани.
Садржај |
Цркве [уреди]
Две најзначајније српске православне цркве у граду су Стара православна црква (црква Светих архангела Михаила и Гаврила) из 16. века, и Саборна црква из 1860-их.
Знамените личности [уреди]
- Сима Милутиновић Сарајлија
- Емир Кустурица
- Душко Трифуновић
- Ненад Јанковић (Неле Карајлић)
- Здравко Чолић
- Горан Бреговић
- Владимир Перић „Валтер“
- Слободан Принцип Сељо
- Глигорије Јефтановић
- Драган Ђокановић
- Бранко Ђурић Ђуро
- Борис Тадић
- Војислав Шешељ
- Ненад Кецмановић
- Драган Калинић
- Огњен Тадић
Галерија Срба из Сарајева [уреди]
Види још [уреди]
Спољашње везе [уреди]
- [1]
- [2]
- Радио-телевизија Републике Српске: Мандић: Изетбеговић, Комшић и Бехмен нису представници Срба у Сарајеву, 7. 4. 2012. ((sr))
- Радио-телевизија Републике Српске: 6. април 1992. - почетак прогона Срба у Сарајеву, 6. 4. 2012. ((sr))
- Радио-телевизија Републике Српске: Шеховац: попис ће разоткрити неистине, 25. 4. 2012. ((sr))