Срби у Словенији

Из Википедије, слободне енциклопедије
Срби у Словенији
Milenko Acimovic - FK Austria Wien.jpg Rasho Nesterovic.JPG GoranDragicPHX.jpg
Zoran Janković 2008 - SqCrop.jpg MilivojeNovakovic.jpg SashaVujacic.JPG
Укупна популација
Популација
Језици
српски језик
Религија
Етничке групе
  Словени
    Јужни Словени
Део серија чланака о
Србима
Serbian Cross.svg

Српска култура
Књижевност · Музика
Уметност · Кинематографија
Кухиња · Племена
Народна ношња

По регијима или земљама
(укључујући дијаспору)
Србија (Војводина · Космет)
БиХ (Српска · ФБиХ) · Црна Гора
Хрватска (Далмација) · Македонија
Мађарска · Румунија · Албанија
Словенија · Грчка · Бугарска
Немачка · Француска · Аустрија
Швајцарска · Канада · САД · Мексико
Аустралија · Африка · Русија
Украјина · Енглеска · Шведска
Аргентина · Турска · Словачка
По градовима
Беч · Будимпешта · Париз
Ванкувер · Чикаго · Загреб
Мостар · Сарајево · Темишвар · Трст
Коморан
Подгрупе и сродни народи
Бокељи · Бошњаци · Буњевци
Горанци · Јањевци · Крашовани
Македонци ·Муслимани · Торлаци
Хрвати · Црногорци · Шокци
Југословени · Јужни Словени

Српске земље
Србија (Војводина · Космет)
ЦГ · БиХ (РС · Брчко · ФБиХ)

Српска православна црква
Патријарси · Светитељи
Устројство · Манастири

Српски језици и наречја
српски · српскохрватски
ужички · ромско-српски
старословенски · славеносрпски
штокавски · торлачки · шатровачки

Историја · Владари
Порекло Срба

Прогањање Срба
Србофобија · Јасеновац
Независна Држава Хрватска
Крагујевачки октобар

п  р  у


Срба у Републици Словенији, према попису из 2002. године је било 38.964 и представљали су 2% укупног становништва Словеније.

Срби највише живе у Средњесловенској регији, 16.528 или 42,42% свих Срба у Словенији, затим у Горењској (14,55% или 5.669), Савињској (10,96% или 4.269). Најмањи број се налази у Помурској регији (226), гдје представљају свега 0,19% укупне популације и 0,58% свих Срба у Словенији. У Обално-крашкој регији данас живи 3.160 Срба и представљају 3,38% укупне популације регије. У Словеније данас дјелује 13 српских друштава. Јендо од њих је Српско културно друштво „Штајерска заједница“ из Марибора које се ангажовало да подигне споменик Николи Тесли у Грацу.[1]

Од 1991. па до данас број Срба се смањио за 17.19 %.

2013. године Срби у Словенији су тражили статус националне мањине.[2]

Историја[уреди]

Срби су се на територији Словенији у већем облику почели појављивати 1530., када су бјежећи испред Османске најезде населили сјеверну страну Жумберачких планина, а у нешто већем броју почели прелазити Купу и насељавати Белу Крајину. Они тада оснивају седам насеља: Бојанце, Марин До, Адлешићи, Пауновићи, Перудика, Жунићи и Винице.

1880. подигнута је и основна школа, чија се настава одржавала на српском језику, а укинута је 1964. под наводом да нема довољно ученика.

Од доласка на ове просторе, православци су живјели изоловано од словеначког друштва.

Прије Другог свјетског рата у Дравској бановини, живјело је око 7.000 православаца.

Избијањем рата и по окупацији, већина Срба је отишла у партизане. На Купи се 1942. ствара прва слободна територија у Словенији. Први попис 1948. је показао да у Словенији живи 7.048 Срба и 521 Црногорац.

Најмасовније насељавље Срба у Словенију збило се 70.-тих и 80.-тих година 20. вијека. Од 1948. па до 1991. у Словенију се доселило 111.905 становника, од којих је 22% из Србије, 3% из Црне Горе и 30% из БиХ. Неке процјене које су вршене 1991. су говориле да у Словенији живи око 100.000 православаца.

У Жумбераку је било неколико десетина православних старосједилаца.

Адам Прибићевић у књизи "Насељавање Срба по Хрватској и Далмацији" у поглављу о насељавању у Вараждинском генералату, наводи податак да је Срба било и у Штајерској, око Марибора и Птуја.

Аутохтони Срби у Белој Крајини[уреди]

Белокрајинска општина Чрномељ је једина општина у Словенији са присутним српским староседеоцима од средњег века и српским селима (Адлешићи, Бојанци, Мариндол, Милићи, Пауновићи, Жунићи). Но данас је ситуација другачија. Најмање Срба у Словенији 90.-тих је било баш у Белој Крајини, Метлика (104).

Види још[уреди]

Референце[уреди]